Tragom vesti – Pajtić i Božović, tuže Aleksandra Jovičića. Odmah da kažem, ovde nije reč ni o SNS-u, ni o DS-u, već o kulturi ponašanja i manirima koji su, tako ispada, sastavni deo nekakve političke strategije.

       Aleksandar Jovičić, narodni poslanik vladajuće Srpske napredne stranke je tek tako, ničim izazvan – sem što je očito izborna kampanja u toku, izjavio da su funkcioneri DS-a Bojan Pajtić i Balša Božović “najveći kriminalci” i da su “oteli million i po evra od dece ometene u razvoju”.  Kad čovek to pročita, normalno je da potraži dalje u tekstu šta je u pitanju, jer nije normalno da najveći kriminalci nisu u zatvoru, a posebno ako su uz to i oteli tolike pare od dece ometene u razvoju. O tome, u daljem samo – “Gradjani Srbije će najzad moći da čuju sve i o nezapamćenom lopovluku i skandaloznom otimanju više od million evra od dece s posebnim potrebama prilikom takozvane  rekonstrukcije dvorca Heterlend kod Novog Bečeja”, poručuje Jovičić na vest da su zbog gore navedene izjave Pajtić i Božović protiv njega podneli krivičnu prijavu.

       I tu dolazimo do nečega što bi se moglo nazvati politička strategija made by Srbija – “Jovičićima”, “Informerima” i sličnima se iz policije doturi neka vest – istina, poluistina ili neistina, sve jedno, a svi takvi imaju svoje izvore u policiji, ovi ih obuku u svoj vokabular i udri – bez straha da bi se zbog učinjenog moglo i odgovarati, jer političari, sa ili bez imuniteta, za takve stvari ne odgovaraju (podsetite me ako sam nešto propustio), za razliku od advokata, na primer. Ja rekoh za jednog atinskog advokata koji mi nije platio za učinjenu pravnu uslugu da je prevarant – i to kad saznadoh da on to već duže vremena radi po Beogradu u vidu zanimanja, i sud me po tužbi pomenutog, rebnu zbog povrede časti i ugleda sa 300.000 dinara  – ne smem da pomenem ni njegovo ime ni ime sudije da me ne bi opet kaznili, pa proizilazi da čast i ugled advokata, za razliku od političara, ima cenu, što me naravno, kao advokata, neopisivo raduje i zbog mene  i zbog političara.

       A politička strategija koju gore pomenuh sastoji se u tome što su takve vesti namenjene onima koji u novinama čitaju uglavnom naslove, a takvih je u ovoj zemlji dovoljno da se namakne potrebna glasačka većina.

       Aleksandar Jovičić je mlad čovek nakaradnih manira ponašanja i sem toga što je lajav, nije poznato čime je dao doprinos ovim našim političkim i privrednim rezultatima o kojima se ovih dana toliko govori.

       O njemu sam do sada mnogo puta pisao na ovom sajtu. Poslednji put, 20. aprila pod naslovom „Izveštaj Zaštitnika građana za 2014. godinu, kao povod za APEL za zaštitu Zaštitnika”, pre toga pod naslovima: “Vreme preispitivanja”; “Inform(biro)er”; “Mali bimboje”; “Na petooktobarsku godišnjicu – radikalno u devedesete”; “Srednja klasa je ugrožena”… (vidi pretraživač pod: Aleksandar Jovičić na sajtu www.opancar.com). Naročito je bio aktivan, reklo bi se da je bio i barjaktar, u vreme svrgavanja Đilasa sa mesta gradonačelnika Beograda – uvek opisanim metodama, koje u praksi očito daju rezultate, a nama potom ostaje da čitamo “Krik” kako bismo videli ko je bio veći kriminalac, onaj koga su smenili ili onaj koga su na njegovo mesto doveli. No, to posle, ne spada u opis poslova njegovog radnog mesta na kome radi za „ogromne narodne pare“, kako to često ima običaj da kaže za druge.

       I tu opet dolazimo do njegovog šefa koji se žali da ga intelektualna elita ne voli. Ne pretendujući da spadam u bilo kakvu elitu, intelektuacem se smatram, smatram da Vučić nikada neće animirati taj sloj društva sve dok ovakvi rade za njega, mada sam pesimista da će se tu nešto uraditi, jer pre neki dan prilikom rasprave budžeta čuh Premijera u Skupštini kad kaže – u slobodnoj interpretaciji, da je deo sredstava namenjen za vraćanje starih dugova koje su tamo neki zaključili pod nepovoljnim uslovima. Plaši me da takav nastup nije daleko od “političke strategije” o kojoj je ovde reč. Ja nisam pozvan da branim interese DS-a za koje sam prošli put glasao i držim ih najodgovornijim za gubitak vlasti, ali je pošteno reći da se krediti uzimaju prema uslovima koji postoje u momentu uzimanja kredita, a ja ne verujem da je neko ni tada – ni sada, uzimao kredite pod gorim uslovima od tržišnih. Bilo bi to isto kao kad bi neko poredio uzimanje domaćih investicionih kredita u ono i ovo sadašnje vreme – u vreme ondašnjih kredita koji su išli i sa 20% kamate i današnje situacije kad banke ne znaju šta će sa parama jer kredite niko i ne traži, pa ih nude i kad svratite u banku da platite račun za struju.

Dragiša Čolić, 10.12.2015.