Od kada nas je Premijer obavestio  da više  nismo na rubu propasti i da smo sada među najbogatijim državama Evrope, lakše se diše. Piješ jutarnju kaficu, listaš novine i dovikneš ženi koja se upravo sprema da izađe i kupi nešto za doručak – Meni kupi trista grama bureka i jogurt … i svrati do Republičke direkcije za imovinu i kupi neki lep stan ili vilu, vidi tamo šta ti se dopadne …

       A sada o istom, bez zajebancije. Prošle godine, otprilike u ovo vreme, bilo je dosta priča o rasprodaji državnih nekretnina – vila, stanova, garaža, kojima je gazdovao DIPOS doo –  Društvo za iznajmljivanje nekretnina, koji je nastao iz nekadašnje državne Direkcije  za upravljanje i izgradnju zgrada stranih diplomatskih i konzularnih predstavništava. Vremenom, u tom fondu se nakupilo i dosta drugih vrednih nekretnina u državnom vlasništvu. Sa pojavom demokratije tim nekretninama se demokratski i gazdovalo pa je tako tu bilo svega i svačega. Navodim samo naslove iz dnevne štampe: DIPOS – Rasipnik državnog novca; DIPOS ostao bez 118 nekretnina; DIPOS: Sve rađeno po Zakonu… Eto, sada smo naše krivično pravo obogatili i jednim novim institutom – Krađa po zakonu, koji sam prvi put čuo u vreme kada su uhapsili Miškovića, a ovih dana čitamo kako će se taj maratonski proces i završiti, čitaj – koliko treba da platimo, što su ga toliko dugo neopravdano držali u pritvoru.

       Iz tog vremena je i saopšenje Saveta za borbu protiv korupcije: „Državna kompanija za iznajmljivanje nekretnina – DIPOS nesavesno upravlja imovinom i favorizuje pojedince bliske vlasti kada je u pitanju zakup luksuznih državnih objekata ….“ i dalje: „Stanari u državnim objektima su visoki funkcioneri, direktori javnih preduzeća, osobe iz kriminogene sredine, kao i estradne ličnosti”, zatim, da većina zakupaca objekte plaća ispod tržišne cene, kao i da spisak objekata koji su slobodni za izdavanje nije javno objavljivan, pa nije jasno na koji način su budući zakupci saznali šta je od objekata na raspolaganju, tako da su samo privilegovani pojedinci mogli biti obavešteni o slobodnim nepokretnostima i mogućnosti zakupa.

       Istini za volju, ovakvo demokratsko gazdovanje nije izmislila ova vlast – isto su radile i Vlade pre njih, oni su to samo unapredili, tako da se među privilegovanim zakupcima mogu naći i lica bliska ovoj vlasti.

       I onda je ova Vlada – pardon, ne ova nego ona prošlogodišnja, odlučila da takvom gazdovanju stane na put, pa je predložila Zakon o prodaji državnih nepokretnosti, prema kome pravo kupovine ovih vila i stanova imaju zakupci koji su se 1. januara 2015. nalazili u njima. Prema očekivanju, Zakon je izglasan i u Skupštini – još nije zabeležen slučaj da Vučićeva Skupština ne izglasa ono što predlaže Vučićeva Vlada, ali zbog žestokih kritika javnosti Presednik nije potpisao Ukaz o njegovom proglašenju, pa je tako ovaj prvi pokušaj prodaje državnih nekretnina propao.

       Ovogodišnja – nova Vlada, je odlučilla da otkloni greške prošlogodišnje – stare Vlade, pa je ukinula privilegije koje su prethodno bile date licima koja te nekretnine već koriste po osnovu zakupa. Izvršenje je povereno Republičkoj Direkciji za imovinu koja je ovog puta posao odradila carski – sve se ima obaviti za vreme novogodišnjih i božićnih praznika. Na osnovu Zaključka Vlade od 15. Decembra oni su 23. Decembra objavili oglas i sačinili Uputstvo za nadmetanje. Uputstvo se može dobiti do Badnje večeri, 6. Januara, u prostorijama Direkcije po ceni od 3.000 dinara, a ponuda za kupovinu određene nekretnine (vile, stana, garaže) se ima predati Direkciji u zatvorenoj koverti u daljem roku od 4 dana – do 10. Januara, trećeg dana od Božića. I ko sad da kaže da to nisu bili ravnopravni uslovi za sve potencijalne učesnike nadmetanja. Ima doduše nekih stvari – početna cena nadmetanja, uslovi plaćanja i neke druge nevažne sitnice koje možete saznati tek iz Uputstva. Ne pominje se nigde ni zanemariva sitnica – mogućnost razgledanja toga što biste želeli da kupite ali se zato napominje da se nekretnine kupuju u viđenom stanju ili što bi deca rekla – puj pike tačke, nema više vraćke. Pa neka sad neko kaže da uslovi nisu jednaki za one koji u tim nekretninama već žive i one druge koji bi mogli da ih vide – sa ulice. O uslovima plaćanja da ne govorimo – može li i kupovina na kredit, a ako može – kada da odete do banke i razgovarate o kreditu. Sudeći po tajmingu koji je smislila Direkcija to je nemoguća misija, tako da praktično u ovoj igri možete učestvovati samo ako raspolažete dovoljnom gotovinom. Ako se stvari tako postave onda ono sa početka priče ima neku svrhu. To su blagodeti naroda koji živi u jednoj od najbogatijih država Evrope.

 Dragiša Čolić, 4.1.2017.