Kadrovska politika mediokriteta – nastavak n*

april 29, 2015 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

       *Pisao sam dosta o kadrovskoj politici mediokriteta, nisam brojao, pa neka ovo bude nastavak n. Ovog puta o dinastiji Krkobabić je reč. Tema nije najsvežija, ali bilo je ovih dana mnogo zanimljivih događaja, a tema o kadrovima je uvek aktuelna – nažalost.

       Najpre o osnivaču dinastije, Jovanu Krkobabiću. Za vreme one „predrevolucionarne“ vlasti, Jovan Krkobabić je godinama bio direktor PIO fonda, tako da je imao dosta vremena da upozna sve muke i nevolje penzionera. Nije tajna da su penzijski fondovi pokradeni a koliki je u tome bio doprinos njihovog dugogodišnjeg direktora, svašta se priča, ali to ovde nije tema.

       Bilo kako bilo, Krkobabić I, je u 75. godini života, i sam penzioner, došao na ideju da osnuje PUPS – Partiju udruženih penzionera Srbije. Prvi pokušaj ulaska u vlast, 2007. godine, zajedno sa Nebojšom Čovićem, partijskim drugom iz one vlasti nije uspeo – nisu prešli izborni cenzus, iz čega je izvukao određene pouke, pa već sledeće godine pristupa koaliciji SPS – Jedinstvena Srbija, sa kojom na narednim izborima dobija pet poslaničkih mesta, što je po našem izbornom sistemu bilo sasvim dovoljno da pored mesta potpredsednika Vlade dobije i mesto Ministra rada i socijalnog staranja – nije važno ko si, već koga zastupaš, a penzionera je mnogo, a navikli su i da slušaju, posebno demagogiju, u čemu ih iskusni Krkobabić nikada nije razočarao.

       Krkobabić I. je ostao u vlasti sve do svoje smrti, 2014 godine, do 84. godine života, ali to nije bio i kraj te dinastije, jer je on još za života mislio na budućnost svoje porodice, pa je i sina Milana, Krkobabića II., u njegovim poznim godinama, dotle nepoznatog, uveo u svoju partiju, a kako to kod nas biva, uz partijsku funkciju, ako si ušao u koaliciju koja formira vlast, sledi ti i neka konkretnija funkcija – dobio je mesto Direktora PTT Srbije. Mašala!

       Krkobabić II. je na vreme počeo da razmišlja o naslednicima – tu je prevazišao i svog oca Jovana. Upisao je sina Stefana na prestižni Megatrend univerzitet – rasadnik mnogih kadrova aktuelne vlasti, čiji je osnivač legendarni Mića Jovanović, koji je lično garantovao za svaku diplomu stečenu na tom univerzitetu, sem za svoju doktorsku disertaciju koju je odbranio na poznatom londonskom fakultetu LSE, što oni odande nisu mogli da potvrde, jer ga nisu našli u svojoj evidenciji. Miću je to toliko potreslo da sada boravi u egzilu na nekoj egzotičnoj destinaciji odakle i upravlja ovdašnjim univerzitetom kome je u međuvremenu promenio i ime u – Univerzitet Džon Nezbit. Inače, Džon Nezbit je, kako Mića kaže, njegov veliki prijatelj i pozivni professor ovog univerziteta. Dobro, to je u redu – bolje i zvuči, nego na primer – Nataša Bekvalac, takođe profesorka ovog univerzizteta, kad god je pozovu.

       No da se vratim na Stefana, odnosno Krkobabića III. On je sa uspehom završio studije na pomenutom univerzitetu, što je štampa zabeležila kao vest, pa sam i ja tom događaju razume se posvetio odgovarajuću pažnju – vidi: Tako mlad pa već Krkobabić (www.opancar.com pretraživač pod Krkobabić). Nisam pronašao šta je završio već samo da je na vreme, u svoje 24 godine, diplomirao, što baš i ne odgovara punoj istini, jer ako je na vreme, mogao je i nešto ranije, što i nije mnogo bitno. Bitnije je da je mladog Krkobabića III. sačekao i posao. I to koji posao – Sekretar Centra za mala i srednja preduzeća u Privrednoj komori Beograda!

       Živeo sam i radio nekih desetak godina u Londonu i znam podatak iz tog vremena da Velika Britanija 75% svog bruto nacionalnog dohotka ostvaruje od malih i srednjih preduzeća – self employed, a mi brigu o poslovanju i razvoju takvih preduzeća poveravamo početniku, koji god fakultet da je završio. Pritom napominjem da ono – Sekretar, ne znači neku administrativnu funkciju. Po komorskoj sistematizaciji Sekretar rukovodi i koordinira odgovarajuću oblast privrede.

       Ovih dana se pojavila nova vest – Stefan Krkobabić, naš Krkobabić III, jednoglasno izabran za potpredsednika Privredne komore Beograda! Ja sam o onoj prvoj vesti pisao 12. Juna 2013., što znači da mladi Krkobabić nije proveo na funkciji koordinacije rada malih i srednjih preduzeća ni pune dve godine, ali je – verovatno zbog toga što je taj sektor dovoljno razvio, avanzovao na funkciju sa koje će ubuduće koordinirati i raditi na daljem razvoju celokupne beogradske privrede – e, j…. i beogradsku privredu i ovakvu kadrovsku politiku. Ovo nije kadrovska politika mediokriteta, jer mediokriteti označavaju osrednjost. Ovo je gore od toga i zato nam tako i ide.

       A u intervjuu koji je tim povodom dao za “Blic” Stefan kaže – Zaslužio sam da napredujem u karijeri, a sa tim se slaže i njegova sekretarica koja dodaje da je Stefan dobar šef i divan čovek. Inače, Stefan je na tu funkciju izabran jednoglasno – za njuega su glasali svi delegati, uključujući i delegata javnog preduzeća PTT kojim rukovodi Stefanov otac, Krkobabić II.

       Za one koji se još uvek pitaju kako se u praksi uklapaju sve te slučajnosti, reći ću i to da je po koalicionom sporazumu zaključenom povodom formiranja ove vlasti, PUPS-u, odnosno Krkobabićima pripalo i javno preduzeće PTT Srbije i da to tako funkcioniše po našem političkom sistemu. Koalicionim sporazumima se ne dele samo ministarski resori, već i sve ostalo – mesta državnih sekretara i pomoćnika, javna preduzeća, članstva u upravnim odborima javnih preduzeća, ambasadorska i ostala mesta u diplomatsko-konzularnim predstavništvima ….

       Povezana vest – “Blic” 28. April 2015. – Reportaža pod naslovom – Idem iz Srbije i ne vraćam se, kaže mlada Anđela Nešić, brucoškinja sa FON-a. U istoj reportaži se navodi da je Srbija, prema svetskom izveštaju o poslovanju, proporcionalno broju stanovnika, druga na svetu po odlivu mozgova. Ispred nas je samo Gvineja Bisao.

       Joj, kako nam ide dobro, neprijatno mi je da to kažem, reče nedavno premijer Aleksandar Vučić i ostade živ.    

 Dragiša Čolić, 29.04.2015.