Slušao sam sinoć Predsednika Vlade u emisiji “Upitnik” na RTS-u i odmah da kažem da se slažem sa većinom stvari koje je rekao – u globalu, ali kao što nedavno reče jedan od Pomoćnika ministra pravde, bivši advokat Čedomir Backović u odgovoru na pismo upućeno Predsedniku Vlade povodom štrajka advokata, od strane gospodina Bulgarelija, Predsednika Međunarodne unije advokata – suština je u detaljima.

       U konkretnom slučaju taj detalj je pravosuđe ove zemlje. Za neupućene, a tu ne spadaju ni Predsednik Vlade, ni Ministar pravosuđa, ni Pomoćnik Ministra pravosuđa, jer iste smo škole učili, na prvoj godini Pravnog fakulteta postoji predmet TEORIJA DRŽAVE I PRAVA, po kome se državno uređenje sastoji od tri nezavisna prstena vlasti: ZAKONODAVNE, IZVRŠNE I SUDSKE. Opet za neupućene – zakonodavna vlast je Skupština, Izvršna vlast je Vlada, a sudska vlast je Pravosuđe koje pored Sudova i Državnog tužilaštva čini i Advokatura, koja je u članu 67, stav 2. Ustava Srbije definisana na sledeći način: “Pravnu pomoć pružaju advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom”, a to u kontekstu stava 1. istog člana koji glasi: “Svakome se, pod uslovima određenim zakonom, jemči pravo na pravnu pomoć”. Dakle, Ustavom ove države se svakome garantuje pravna pomoć, a pravnu pomoć pruža advakatura. Nije to neka specifičnost ove zemlje i njenog Ustava koji je donela “ona prethodna vlast.” To je rešenje koje se primenjuje u svim civilizovanim zemljama sveta, s stim što se ograđujem samo utoliko što ne znam kako je to regulisano po šerijatskom pravu i u Severnoj Koreji. Advokatura je tradicionalna profesija koja postoji još iz vremena Rimskog carstva, više od dve hiljade godina, a kod nas je prva Advokatska komora kao organizacija udruženih advokata osnovana još krajem devetnaestog veka.

       Iz navedenog proizilazi da bez funkcije pravne pomoći ne može da funkciniše ni sudska vlast, a bez funkcionisanja sudske vlasti ne bi mogla da funkcioniše ni država – kod nas to ne važi jer evo već treći mesec sudovi ne sude zbog štrajka advokata, a država funkcioniše! Ministar pravde se na to ne obazire – najavljuje donošenje novih zakona, Predsednik Vlade obavlja živu državničku aktivnost i u zemlji i van zemlje, stiže u svako selo i svaki zaselak, daje i intervjue – obećava i pomoć i bolje dane svakome, jedino ne zna šta se to dešava sa funkcionisanjem države, u pravosuđu, jer je to prepustio mlađanom Ministru pravde – pripravniku, kome je ovo prvo zaposlenje u životu, u koga ima puno poverenje, ali zna da je to što rade advokati – njih 8.500, nešto politički, a kad je tako, neka njihovi lideri – čelnici Komore, u koje onih 8.500 advokata slepo veruju, izađu na izbore, pa neka ga pobede! Dakle, Predsednik Vlade ne zna šta se dešava u pravosuđu, ali zna da je to nešto politički.

       Gospodine Predsedniče ja ne verujem u to Vaše objašnjenje. Na delu je podržavljenje svih onih segmenata sistema definisanih u demokratskom društvu kao nezavisni, a poznavajući Vas ne mogu da poverujem da se jedan tako krupan državni projekat sprovodi bez Vašeg znanja. Kad je reč o sudstvu i tužilaštvu tu nema problema. Država je svoju moć tu demonstrirala u poslednjih nekoliko godina dva puta. Prvi put, za vreme “one prethodne vlasti” kad je obavila opšti reizbor sudija i tužilaca, koji nije prošlo njih oko hiljadu. Drugi put za vreme ove vlasti, kad je odlukom Ustavnog suda – istog ali preobraćenog, onih istih hiljadu sudija i  tužilaca – svih do jednog, vraćeno na posao, što je ne samo čudno već i neozbiljno, jer je među onima koji su vraćeni na posao bilo i pojedinaca koji ni po kom kriterijumu ne bi ni mogli ni smeli da obavljaju tako časnu dužnost. O tome je štampa tih dana naširoko pisala, tako da taj čin izveden od Ustavnog suda na takav način ne bi mogao drugačije da se shvati do javna demonstracija privrženosti novoj vlasti, jer ako je taj prethodni ne-reizbor bio obavljen na takav način, Ustavni sud je, kao najviši organ sudske instance i zaštitnik Ustava u ovoj zemlji mogao i tada da nađe načina da to spreči, a ne da  skoro dve godine mirno posmatra i ne reaguje na žalbe smenjenih sudija i tužilaca – koji, uzgred, za sve to vreme primaju platu, da bi potom taj problem rešio jednim potezom, tako što ih je sve vratio na posao. Tu svoju privrženost vlasti Ustavni sud po svemu sudeći ispoljava i danas tako što već treći mesec mudruje nad Ustavnom žalbom advokata, umesto da tu stvar preseče i saopšti svoju odluku – kakva god da je, svi bi – uključujući i advokate, morali da joj se povinuju, jer tako je po Ustavu. Nije taj problem, pravno, toliko složen da ne može da se reši u vremenu ne dužem od dva sata – očito je u pitanju podeljenost među sudijama Ustavnog suda (njih 15) i to ne u pravno-stručnom smislu, jer za te najviše pravne autoritete, to nije neki poseban pravni problem, već izbegavanje da se javno izjasne o jednoj takvoj stvari – ako se izjasne na pravi način, neće se to dopasti vlasti, a obrnuto – moglo bi to da naruši njihov ktredibilitet vrsnih pravnika, do čega im je opet veoma stalo. Da toga nema, stvar bi se rešila, pa makar većinom glasova – 8:7!

       A o čemu se tu zapravo radi. Uvođenje notara u naš pravni sistem je bilo nužno, jer mi smo jedna od poslednjih zemalja u svetu koja to nije imala, tako da ne stoji zamenjena teza da se advokati bune protiv toga. Advokati se bune protiv toga što je zloupotrebljeno donošenje Zakona o javnim beležnicima (notarima) – koja god da je vlast to učinila, tako što je pored tradicionalnih poslova koje notari obavljaju u svim zemljama sveta, uzeto od advokature i 90% klasičnih advokatskih poslova – poslova pravne pomoći koji su im Ustavom dati, i predato u isključivu nadležnost notara, tako da  njihov protest nije politički, već egzistencijalni. A da zlo bude veće, to se dešava istovremeno sa povećanjem poreza advokatima uvećanjem poreske osnovice i za 200 – 300%! Uz sve to, idu i kvalifikacije koje vređaju i čast i dostojanstvo tih ljudi – o advokatima ucenjivačima koji sve to rade jer neće da plaćaju porez, da oni obustavom rada hoće da spreče suđenje tajkunima jer su u njihovoj službi i sl., što je najobičnija idiotska domišljatost ko god da ju je smislio, jer nema tog tajkuna koji može da hrani 8.000 ljudi i njihove porodice, niti takvih idiota koji će zarad bezpogovorne odanosti svom vođi – predsedniku advokatske komore!, štrajkovati i bez posla i bez plate i po cenu gubljenja klijenatele koju tokom cele svoje karijere grade, a nikog nema ni da ih primi ni da ih obiđe ni da im da platu dok ne rade, ni da im plati doprinose i poveže staž, ni da ih oslobodi plaćanja poreza za vreme trajanja štrajka …  Naravno da ima i štrakbrehera – malo li je advokata članova vladajuće stranke koji bi da ne propuste ovu priliku za svoju ličnu partijsku promociju. Vidljivo je to i po tome što država preko njih pokušava da osnuje nekakve kvazi komore i kvazi udruženja kao pandan legalnoj organizaciji advokature – koji će svi biti nelegalni sve dok država ne promeni Ustav i Zakon o advokaturi. Naravno da država, kako je počela, i to može, ali tek kad to promeni. Međutim, fascinira broj advokata, kojih je sa povećanjem pritisaka sve više, koji su još odlučnije za nastavak obustave rada, zahtevajući od rukovodstva komora da se štrajk nastavi po cenu njihovog smenjivanja. Valjda je i revolt u pitanju.  To se vidi iz njihovog svakodnevnog masovnog oglašavanja na svom advokatskom sajtu. Na drugoj strani broj “štrjkbrehera” je veoma mali i za sada ne prelazi ni 2% od ukupnog broja advokata – to se vidi po broju članova ovih kvazi udruženja, što je takođe podatak koji mnogo kazuje, ako se ima u vidu teška egzistencijalna situacija u kojoj su se advokati našli.

       Mnogo bi toga moglo da se kaže o nakaradnosti ovakvog javnobeležničkog sistema kakav je uveden. Umesto toga reći ću samo da zdravoj pameti ne priliči sistem po kome 96 novoizabranih notara treba da obavlja poslove koje je do juče obavljalo 8.500 advokata. A teško je i objasniti – kod sadašnjih budžetskih problema koje ova zemlja ima, da se iznos sudskih taksi za overu dokumenata koji je do sada prerstavljao značajan prihod sudova, od sada preusmeri kao prihod onih 96 notara – i to i ono što je do sada onih 8.500 advokata naplaćivalo za svoje usluge. Zar to nije mogao i dalje da ostane prihod budžeta, a da notari, kao i advokati, na primer, naplaćuju samo cenu svoje usluge. A onda su pod pritiskom argumenata koje su advokati iznosili, kreatori ovog projekta preko noći odlučili da notari od tih prihoda 30% uplaćuju državi! – Kako se došlo do tog procenta? Zašto nije 10% ili 50%! I ova promena je sprovedena po hitnom postupku, preko noći, baš kao i onaj prethodni set zakona iz ove oblasti (dan uoči primene!), pa se sada ti zakoni u žargonu nazivaju “noćni zakoni”.

       Kod takvih činjenica, samo na prvi pogled je teško naći logiku za ovakva rešenja, a još manje za tvrdnju Predsednika Vlade da on ne želi da se meša u pravosuđe, te da je to sve prepustio Ministru pravde koji uživa njegovo neograničeno poverenje, niti bi na drugoj strani Ministar pravde mogao da se sam upusti u ovakve radikalsko-napredne projekte. U pitanju je državni projekat podržavljenja advokature, kao deo podržavljenja pravosuđa, jer stoji činjenica da su notari, ma koliko se predstavljali kao samostalna profesija, državni činovnici. Ako u to ne verujete pogledajte njihove firme i pečate – u prvom redu stoji: REPUBLIKA SRBIJA. Dakle, u prvom stepenu, prenošenjem većine klasičnih advokatskih poslova na javne beležnike ugasiće se i većina advokatskih kancelarija. U narednim stepenima ta tendencija može i da se unapređuje, sve dok advokatura ne izgubi onaj ustavni predikat – samostalna profesija.

       Nije to počelo od notara. Pre toga, donošenjem Zakona o izvršenju i obezbeđenju uveden je institut privatnog izvršitelja kojim je najveći broj tih poslova prešao iz sudske u njihovu nadležnost. Isto se odnosi i na advokate koji masovno napuštaju te poslove iz prostog razloga što ne mogu da pariraju privatnim izvršiteljima po stepenu državne asistencije koju ovi dobijaju, a bez toga nema ni izvršenja. Reći ću ovde još samo to da i privatni izvršitelji na svojim firmama i pečatima imaju u prvom redu ono: REPUBLIKA SRBIJA.

       Onima koji još uvek ne shvataju kuda to vodi, preporučujem onu tursku – Kadija te tuži, kadija ti sudi, sa jednim unapređenjem – kadija te i brani!

       A Ministar pravde, koristeći opravdano odsustvo Predsednika Vlade – obilazi poplavljena područja šest meseci posle poplava, se razigrao i po susednim resorima. Tu nedavno,  u jeku najavljene akcije za pojeftinjenje ogromno narasle državne administracije, pored već postojeće Agencije za borbu protiv korupcije, formirao je i svoje “Koordinaciono telo za praćenje nacionalne strategije za borbu protiv korupcije” sa istim nadležnostima. Tim povodom, na ovom istom mestu napisao sam da primedbe kojima se ukazuje da je to nepotrebno dupliranje već postojećih kapaciteta, Ministarstvo pravde oštro demantuje argumentima koji ustvari jasno kazuju šta je u pitanju:

       “Šta znači formulacija: “Nezavisna regulatorna tela jesu i moraju biti nezavisna od izvršne vlasti, ali nisu nezavisna od volje i potrebe građana”, pa državni sekretar u Ministarstvu pravde moli predstavnike agencija i saveta da interese građana “ovaj put stave iznad sopstvenih interesa i daju podršku sistemskoj borbi protiv korupcije.” Proizilazi da izvršna vlast ima akcioni plan i jasnu strategiju za borbu protiv korupcije, ali da je u tome ometa Agencija za borbu protiv korupcije – regulatorno telo formirano od Skupštine u kome su i predstavnici opozicije, koji eto  u toj borbi imaju i neke svoje sopstvene inrterese, pa država, koju oni predstavljaju, štiteći narod mora tako da reaguje”.

       Ostaje jedino nejasno da li je Ministar pravde ovo smislio pre ili posle prijave koju je Agencije za borbu protiv korupcije podnela protiv njega po osnovu sukoba interesa. Jednom radikal, uvek radikal. Izgleda da su “Radikalski talasi” ponovo u modi.

       Na sve te prmedbe Predsednik Vlade odgovara – To je nešto politički! Neka izađu na izbore, pa neka me pobede – zato i obilazi sela i zaseoke svakojakim povodom, spašava zavejanu decu iz smetova … narod to voli. O kako je lepo biti glup – Ne bavi se politikom, spavaj radi, ćuti jedi, i ne veruj više nikom, lezi, dig’ se, ustaj sedi … kaže legendarni Bora Đorđević, zvani “Bora Čorba“.

 Dragiša Čolić, 19.11.2014.