Ne dam Gašića – deo drugi

oktobar 26, 2015 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

       Vojska je rekla svoje – Prema odluci Vojnog disciplinskog suda, general-major Ranko Živak oglašen je krivim zbog propuštanja radnje, a general Predrag Bandić za prekoračenje službenog ovlašćenja u vezi s helikopterskom nesrećom 13. Marta ove godine, kada je sedmoro ljudi izgubilo život. I izrekla kazne – onaj prvi na jednu a ovaj drugi na dve godine zabrane napredovanja u službi. Ni mnogo, jer sedmoro ljudi je izgubilo život, ni malo, jer to je verovatno i kraj njihove dalje vojne karijere, ali treba imati u vidu da je to samo interna disciplinska odgovornost koja ne isključuje i eventualnu krivičnu odgovornost ukoliko bi javni tužilac našao da i za to ima osnova. Doduše, za ovo drugo ne moraju da brinu, bar dok je Vučića na vlasti, jer on je rekao – Ne dam Gašića, a ako se ne procesuira čovek od koga je sve počelo, bilo bi potpuno deplasirano da se procesuiraju i ovi drugi.

       Inače, protiv ministra odbrane Bratislava Gašića postupak nije vođen, jer prema pravilima vojne službe disciplinski postupak se može voditi samo protiv vojnih lica, a Ministar odbrane je građansko lice. Za njega bi kao što rekoh bilo nadležno državno javno tužilaštvo, ali oni se i dalje muče – ne mogu da nađu za šta bi on mogao biti odgovoran, a sedmoro ljudi je zbog nekoga ili zbog nečega što je učinjeno ili neučinjeno od njih izgubilo život. Bilo bi logično, da im ovaj disciplinski postupak što ga je vojska obavila pomogne da reše neke dileme, bar što se činjeničnog stanja tiče, jer ko se bolje od vojske u vojna pravila razume.

       A tokom disciplinskog postupka general ŽIvak je rekao: – “Dobio sam poziv od Predraga Bandića. Rekao mi je da ga je zvao ministar Gašić sa zahtevom da se helikopterom preveze beba… Konstatovao sam da se ponovo izdaju zadaci suprotno važećim procedurama i da bi bilo bolje da su se preko kabineta Ministra odbrane obratili Generalštabu i ostavili sve raspoložive podatke jer nas na

ovaj način dovode u nezgodnu situaciju.” I bio je u pravu – disciplinski sud je zaključio da su vojne procedure prekršene. I šta je mogao taj čovek? Da odbije naređenje svog ministra! Teško da bi bilo koji general u opisanoj situaciji to učinio.

       Građansko lice na mestu ministra vojnog je savremena tekovina u svetu. Zna se i zašto – da vojska ne pretera u vojnoj revnosti. Ne očekuje se od mimistra odbrane, kao građanskog lica u vojnoj službi da zna sva vojna pravila i veštine, ali on ima aparat sastavljen od ljudi koji to moraju da znaju. I zato je za tu funkciju potrebna izuzetna sposobnost i integritet jer on treba da procenjuje između vojne i civilne logike. A mi na to mesto postavljamo keramičara! A keramičaru ne treba kabinet, on ima svoje metode – pozove čoveka i naredi.

       A general Bandić kaže – pozvao me je Ministar i zahtevao. Pukovnik Pavlović koji je tog dana bio u službi na saslušanju je izjavio – Ministar Lončar je zvao i rekao da hoće i on da bude na aerodromu. Na aerodromu – civilnom u Surčinu, su bile i kamere i novinari odabranih medija. Sve je bilo spremno za feštu. Aerodrom vojni, onaj u Batajnici, nije bio tako opremljen. A i Batajnica je daleko.

       Ima još jedan detalj o kome se dosta pričalo u vreme ove tragedije. Aerodrom u Surčinu i osoblje za navođenje letelica na tom aerodromu znaju civilne procedure, a aerodrom u Batajnici i osoblje za navođenje letelica na tom aerodromu je obučeno za vojne procedure, koje ne moraju da budu iste, što je u vremenskim uslovima koji su tada vladali moglo da bude i kobno. Izgleda da je tako i bilo, jer sećate se poslednjih reči Omera Mehića, komandanta helikoptera – Idem na Batajnicu. Na žalost bilo je kasno. Nije stigao. A onda se ponovo vraćamo na početak. Čija je ideja bila da fešta bude na aerodromu u Surčinu? Verovatno onoga ko je feštu i organizovao, a bilo je kasno da se ceo ansambl seli za Batajnicu. I sad sudimo onima koji nisu odbili naređenje, a ne onima koji su naređenje izdali.

Dragiša Čolić, 25.10.2015.