Još se nije ni stišala euforija posle sporazuma o zajednici srpskih opština, energetici, telekomunikacijama i parku mira koji je krajem prošlog meseca, uz posredovanje Evropske unije, potpisan u Briselu između delegacija Beograda i Prištine,  za koji direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, reče: “Sportskim rečnikom, Srbija je pobedila sa 5:0. Zajednica srpskih opština će imati svog predsednika, svoju skupštinu, direktne institucionalne veze sa Srbijom i ozbiljna izvršna ovlašćenja u mnogim oblastima. Imamo četiri meseca za izradu Statuta Zajednice srpskih opština, glavni dogovor smo postigli i ja čestitam građanima Kosova i Metohije“, a iz Brisela novo iznenađenje – Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je imao uvid u jedan “jezivi” nacrt dokumenta koji je, kako kaže, gori od formalnog priznavanja Kosova. Taj dokument treba da bude potpisan izmedju države Srbije i “države” Kosova, pa je sinjora Federika Mogerini, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, pozvala premijere Srbije i Kosova Aleksandra Vučića i Isu Mustafu na nastavak dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, u utorak 13. oktobra u Briselu. Najpre na večeru, a potom pretpostavljam sutradan – gospodja Mogerini je udata žena pa mora kući, i na nastavak pomenutog dijaloga. Bar da je pozvala i Dačića ili Velju Ilića, oni bi je možda i šarmirali, jer ako je Dačić uspeo da šarmira Ketrin Ešton, a Velja Medlin Olbrajt, što ne bi i nju.  Ovako, Vučić sam, teško da ima šanse.

       U svakom slučaju gest gospođe Mogerini je za svaku pohvalu – “Čašu meda jošt’ niko ne popi, što je časom žuči ne zagrči. Čaša žuči ište čašu meda, smiješane najlakše se piju”, reče jedan veliki pesnik.

       A šta je to toliko naljutilo našeg premijera. Čitali ste u novinama, nisam ja iz “Politike” da izveštavam o događaju, pa ću pomenuti samo ono iz naslova –  Kako piše štampa, Vučić je na konferenciji u Vladi Srbije rekao da se taj dokument odnosi, između ostalog, i na jezero Gazivode, na kome je kao što je poznato izgrađena hidrocentrala koja je, kako premijer reče,  od velikog značaja za naš energetski sistem, a naročito za sever Kosova. To me posebno zbunjuje jer je onaj harizmatični Marko Đurić, koji mi je posebno simpatuičan, i o tome govorio povodom potpisivanja gore pomenutog sporazuma i rekao da je sporazum o energetici veoma povoljan za srpsku stranu:“Što se tiče energetike, to je bio majstorski, filigranski rad na sporazumu. Ni na jedan način nije prejudicirano pitanje imovine, isključili smo se iz toga, dobili smo kompaniju za snabdevanje i distribuciju kojom će upravljati Srbi. Biće u vlasništvu EPS i ZSO će imati značajnu ulogu“.

       Ovako, plaši me da će Vučić proći kao Grbačov, prilikom rušenja Berlinskog zida i ujedinjenja Nemačke, a o tome sam u knjizi O OPANČARIMA I OPANCIMA napisao sledeće:

       “Da Vam kažem još nešto o Rusima. Puno puta sam bio tamo, a ovaj komentar sam od njih čuo – od ozbiljnih ljudi. Oni smatraju da ih je Zapad najpre prevario, pa potom i ponizio. Ne zameraju Gorbačovu što je početkom devedesetih godina krenuo u radikalne demokratske procese sa Zapadom. Dosta im je bilo trke u naoružanju. Teško su to pratili – ali su pratili i bilo im je, kako kažu, lepše nego sada. Nadali su se da će obustava trke u naoružanju osloboditi značajna sredstva i na jednoj i na drugoj strani, te da će i sa vaše strane – iz tih ušteda, biti oslobođena neka sredstva za prestruktuiranje njihove privrede. Gorbačov je u to poverovao i predao vam sve na veresiju! Od obećanih sredstava dobijaju mrvice, i to u vidu skupih kredita i posle žestokih zajebancija – te nismo zadovoljni stanjem demokratskih odnosa u vašoj zemlji,  te stanjem u Gruziji, Čečeniji, odnosom prema novim baltičkim zemljama bivšim članicama Sovjetskog Saveza itd.

       Žestoko zameraju Gorbačovu način na koji je to izveo. Morao je malo da trguje sa Zapadom:  „Gospodo, dajte da vidimo kako to da izvedemo. O čemu hoćete prvo da razgovaramo?“ „O Istočnoj Nemačkoj? Horošo! O. K. Čekajte da vidimo računicu. Mi tamo imamo izgrađenih trajnih objekata infrastrukture koji vrede toliko i toliko. Imamo stacioniranih 250.000 vojnika. Oni treba ovde da se vrate, negde da stanuju, nešto da rade. Da bismo mogli da im obezbedimo posao, trebaće nam nešto sredstava za prestruktuiranje privrede, jer znate, 90 odsto naše sadašnje industrije je za vojne potrebe, a pošto sada nećemo više hladni rat, neće nam u budućnosti biti potrebno toliko. Gradimo novi svetski poredak – zajedno! Gospodo, to će da košta toliko i toliko.

       Mnogo? Dajte da razgovaramo! Ko će to da plati? Pa, gospodo, uključite i Nemačku. Ako Kol ponovo hoće Veliku Nemačku, pitajte ga koliko hoće da participira u tome. Tako je, po mnogim ozbiljnim Rusima, trebalo razgovarati. Ne radi se o tome da je Rusija to sve samo besplatno predala, već je pretrpela i direktnu štetu – sa jedne strane napuštanjem ogromnih infrastrukturnih objekata u koje su i Rusi ulagali, a sa druge strane povratkom stotina hiljada vojnika, bez stana, bez posla, bez perspektive – a njima je zanimanje bilo da budu vojnici. To je izazvalo ogromne socijalne potrese. Iz tih vojnika povratnika – specijalaca i ostalih, umnogome su – iz njihovog očaja, regrutovani članovi ruske mafije koja je, nije tajna, nakon toga počela da buja.

       Tako je potom trebalo razgovarati i sa ostalim istočnoevropskim zemljama – jednom po jednom. Sredstva koja bi se iz toga dobila, mogla su da budu iskorišćena za prestruktuiranje industrijskih kapaciteta, za otvaranje novih radnih mesta i ostale potrebe koje nužno prate period tranzicije. Ništa od toga Rusija nije dobila i zato mnogi smatraju da je Rusuja prevarena, a da je Gorbačov ispao glupi idealista. Siromaštvo mogu i da vam oproste, navikli su. Prevaru vam neće nikad oprostiti. Takvi su”.

       A Vučić je mnogo ljut: “Ne dam Gazivode! Pa da vidimo šta ćemo dalje. Možete da me smenite, ali ja vam ne dam te Gazivode i to ću reći Federiki Mogerini”, kazao je Vučić, na pomenutoj konferenciji za štampu.

       A ko će to da smeni Vučića? Cena je isuviše visoka – Nedamo ga!

       Umesto daljeg komentara, za kraj, citiraću vam i opis jednog naučnog eksperimenta koji se nedavno našao na internetu:

       “Grupa naučnika stavila je 5 majmuna u kavez, a u sredinu merdevine sa bananama na vrhu.

       Svaki put kada se majmun popne na lestvicu, naučnici ostatak grupe isprskaju hladnom vodom.

       Sada, svaki put kada majmun pokuša da se popne na merdevine, ostatak grupe ga pretuče.

       Nakon nekog vremena, nijedan majmun se nije usudio da se popne na lestvicu, bez obzira na iskušenje.

       Naučnici su onda odlučili da ubace u grupu novog člana. Prva stvar koju je majmun uradio bila je da se popne uz merdevine. Odmah su ga ostali majmuni pretukli. Nakon nekoliko premlaćivanja, novi član je naučio da ne sme da se popne na merdevine, iako nije znao zašto.

       Drugi majmun je zamenjen i isto se desilo. Prvi majmun je učestvovao u batinama za drugog majmuna. Treći majmun je ubačen i desilo se isto. Četvrti je zamenjen, a batinanje je ponovljeno i na kraju je peti majmun ubačen.

       Ono što je ostalo je grupa od 5 majmuna. Iako nikada nije dobila hladan tuš, nastavila je da tuče bilo kog majmuna koji je pokušao da se popne uz merdevine.

       Da postoji mogućnost postaviti pitanje majmunima zašto su tukli sve one koji su pokušali da se popnu uz merdevine, sigurno bi njihov odgovor bio: “Ne znam. Tako ovde stvari funkcioniš

       Zaključak: Ne pratite druge oblike ponašanja, razmislite pre nego što slepo prihvatite određeni obrazac ponašanja.

Dragiša Čolić, 11.10.2015.