Najpre su novine objavile vest – Tomislav Nikolić postao akademik! Nacija je bila oduševljena – šta sve taj čovek može, i to uz rad. Međutim, ubrzo je stiglo razjašnjenje. Nije akademik, već  patron Evropske akademije nauka i umetnosti. Akademije koja ima oko 1.500 članova, vrhunskih naučnika i umetnika, među kojima i 29 nobelovaca. Pokušavam da se prisetim šta sve ta reč „patron“, može da znači – zaštitnik, pokrovitelj, mecena, sponzor … Razmišljam, šta od toga naš Predsednik može da ponudi uvaženim evropskim akademicima. Pošto ne verujem da su im njegova zaštita ili pokroviteljestvo potrebni, ostaje ono drugo. Nažalost u tome smo još tanji. Više bi nam odgovaralo da je Toma postao akademik, a oni patroni. Da nije u pitanju fondacija Dragice Nikolić. Pronalazim na sajtu informaciju iz februara 2013. godine – Prva dama Srbije osnovala fondaciju „Dragica Nikolić“. Fondacija će se pored humanitarnog rada baviti i brojnim aktivnostima za unapređenje kulture i to pre svega edukacijom i razvijanjem potencijala kod dece školskog uzrasta. Ne rimuje se baš u potpunosti, ali što da ne – možda je Dragica u međuvremenu od dece školskog uzrasta dogurala do razvijanja potencijala kod akademika. U svakom slučaju više se rimuje od onog – Toma akademik!

       Moje dileme razvejava Jasmina Mitrović Marić, savetnik predsednika za visoko školsko obrazovanje – To je veliki kompliment našoj akademskoj zajednici, ali i predsedniku Srbije. Ni jedan predsednik Srbije do sada nije imao takvu čast, kaže ona u izjavi za Kurir. Vala, ako je tako, neka je. Pa nek košta šta košta! Bilo je u početku malo dileme, ali razumljivo je to jer ne dešava se takva čast svaki dan. Za momenat je izgledalo kao u onom bugarskom vicu iz vremena Istočnog bloka – Objavili Bugari da će se prikazivati film: švedski, seksualni, pod nazivom „Baba dala vojniku“. Uskoro je međutim stigla ispravka – nije švedski nego sovjetski. Potom i druga ispravka – nije seksualni nego socijalni, pa najzad i treća – ne zove se „Baba dala vojniku“, nego „Balada o vojniku“.

       No, pusti viceve, da se vratimo na ozbiljne stvari. Dobro, da razumemo i ono što kaže Predsednikova savetnica za visoko školsko obrazovanje – da je to veliki kompliment našoj akademskoj zajednici, jer to je istovremeno i kompliment izrečen njoj samoj, u čemu je ona možda i u pravu, jer izvući takvu čast iz ničega nije mala stvar. U ovoj zemlji „instant školovanje“, razvijeno kao privatno preduzetništvo, preti da ugrozi državne fakultete i tradicionalni način sticanja najviših akademskih zvanja, a ogromnu zaslugu za to ima upravo novoimenovani patron Evropske akademije nauka i umetnosti, koji još uvek nije uspeo da otkloni sve dileme po pitanju svog ličnog akademskog zvanja – ni šta je od toga završio, ni kada ni gde. A to nije samo stvar njegove diplome, jer on nije običan građanin pa jedna diploma više ili manje, nema veze. Koja ozbiljna akcija može da se očekuje povodom te pošasti, ako bi ona mogla da zahvati i diplomu predsednika države.

       Dobro, da shvatimo i ono što dolazi iz kabineta Predsednika, ali šta je SANU – Srpsku akademiju nauka i umetnosti, navelo da kod takvog stanja stvari prihvati da bude zvanični predlagač ovog projekta – Predsednik države će uvaženim evropskim akademicima držati pristupnu besedu. Ni to nije problem, neko će mu napisati to što treba da kaže. Ali šta će Predsednik da odgovori ako nekome padne na pamet – pre ili posle besede, sve jedno, da postavi neko od gore pomenutih pitanja. A zlonamernih će biti. Nije li to onda opasnost da se ta pitanja  otvore i na širem evropskom planu, na primer u jednom od poglavlja o razgovorima povodom pristupanja Evropskoj uniji. Nije li možda bilo uputnije, zahvaliti se na ponuđenoj časti.

       I na kraju, da se vratim na naše uvažene akademike iz SANU. Koji je to sistem njhovog rada kad jedan od najuvaženijih akademika, Matija Bećković, kaže da je u šoku, da ne zna o čemu se tu radi i da misli da je to neka intriga. Da nije u pitanju vraćanje dugova onih silnih akademika instant primljenih u članstvo devedesetih godina prošlog veka za vreme „Mire i Slobe“. Ili, što bi bilo još gore od toga, da nije instant sistem sticanja akademskih zvanja u ovoj zemlji zahvatio i tu našu najvišu akademsku instituciju.

DC, 22.08.2014.