Kako se u praksi sprovodi institut poslaničkog imuniteta? Ili – može li građanin (kao pravni pojam) koji je birao poslanika, i koji bi po logici stvari trebalo da bude stariji od poslanika (kao pravni pojam), da za sve i svašta odgovara za krivično delo klevete (Ko za drugog iznosi ili pronosi štogod neistinito što može škoditi njegovoj časti ili ugledu – definicija krivičnog dela klevete po Krivičnom zakoniku RS), a narodni poslanik može nekažnjeno u javnoj TV emisiji da elaborira (u ozbiljnom tonu!) sa  TV poslenikom o tome kako mu je taj i taj novinar (imenom i prezimenom označen) „obljubio“ ovce. Kakve to ima veze sa poslaničkim imunitetom?  Da li i to spada u „legitimno“ sredstvo opozicije i „pravo“ da, u cilju rušenja vlasti, ruši sve pred sobom?

       Da li je Tužilaštvo povodom ovog slučaja bilo šta preduzelo, a ako jeste – šta? I kada? Da li i ovakva dela treba da idu „u red“, pa kad na red dođu, ako ikad dođu, ili bi takve evidentne slučajeve trebalo po hitnom slučaju kažnjavati? Ako to Zakonom nije predviđeno – a nije, zašto nije? Šta je harizmatični gospodin Cekić i ostala bratija iz RRA preduzela da se toj televiziji oduzme pravo rada? Itd. Itd.

* * *

       Zašto se ustručavamo da se bavimo crkvom, razume se ne u smislu religije već u kontekstu pravosuđa. Crkva ne dozvoljava nikome da se bavi poslovima crkve – i to je u redu, a bavi se svetovnim stvarima sa pretenzijom da i u tim stvarima bude „veći katolik od pape“ (najnoviji primer je donošenje Zakona o sprečavanju diskriminacije, ili kako se već zove). Ja se držim onoga što jednom prilikom reče gospodin Nenad Čanak, najčuveniji (do sada) ukućanin „Velikog brata“: „Nemam ja problem sa Bogom, već sa njegovim izaslanicima na zemlji.“

       Držim se i principa reciprociteta ili u prevodu – koliko od Beograda do Kragujevca, toliko od Kragujevca do Beograda. Ni manje, a ni više – ne dam! Ni Crkvi. Naročito! Jer od njih očekujem nešto drugo u njihovoj vaspitnoj ulozi na narod. Ovo što rade nije to! Ni nalik! Nije li najbolji dokaz tome da u Top ten ranije navedenih sudskih odluka koje su uznemirile Srbiju, budu i dva najviša crkvena dostojanstvenika – vladike!

       U ovoj zemlji niko nikome ne sme ništa da kaže – da se ne zameri. Sudstvu zbog sudske nezavisnosti, a onima iz vlasti zbog izbegavanja sukoba sa opozicijom, zbog međusobnih ucena i kompromisa, zbog koalicionih sporazuma, zbog potencijalnog gubitka glasova i ko zna zbog čega još, naročito kad su u pitanju njihovi međusobni odnosi.

Nastaviće se …