Ako radite u advokaturi, ostavljeni ste sami sebi i svom klijentu – građaninu, pa ako, ne daj bože, kažete nešto što se sudiji neće dopasti, najblaže što vam se može desiti je da na licu mesta budete mandatno kažnjeni sa 50.000 dinara, ali ako ostane samo na tome – sjajno. Vi naravno imate pravo da tražite od predsednika suda da se takav sudija izuzme – ali, bilo bi jako interesantno da se saopšti koliko je takvih zahteva prihvaćeno, te da li je taj procenat u bilo kakvom razumnom skladu sa stanjem kakvo jeste. Naravno, nisu ni svi advokati u tome nevini, ali stvar je u tome što protiv njih postoje efikasna sredstva zaštite, pa će ih, ako ne sudija, „smeniti“ sam klijent.

       Veći je problem što dobar deo njih, kako sami kažu – u interesu klijenata, prihvata stil „niz dlaku“ i ide linijom nezameranja sa sudijom, pa se tako stvara slika o lažnoj idili koja među njima vlada, na odobravanje sudija što je, kako sami vole da kažu, najbolji dokaz njihovog kvaliteta i opravdanosti izbora da doživotno obavljaju sudijsku funkciju.

       Istini za volju, sa aspekta klijenta, u situaciji kakva jeste, verovatno je pomenuti „niz dlaku“ stil za njih i bolji – voli naš svet onu narodnu: koga je moliti, nije ga srditi. Ali, da li je to rešenje?

       Na drugoj strani, sve češće slušam kolege koji kažu da nema šansi da završiš spor dok se žestoko ne posvađaš sa sudijom. Da li je i to rešenje?

* * *

       Što se Advokatske komore tiče, od njih nema ama baš nikakve vajde. Tamo na rukovodećim funkcijama sede večito isti ljudi, Pećanci i Krajišnici, sve borci „od ’41.“ (ima ih i starijih) i rotiraju se od Beogradske komore do Srpske i obratno. A radi se o jednoj od najboljih „firmi“ u zemlji. Ne zamerite mi na mogućoj neinformisanosti o egzaktnim podacima, ali ako obavezna upisnina u Advokatsku komoru Beograda košta oko 2.000 evra, a mesečna članarina 1.000 dinara, pa tako za 5-6.000 advokata, koliko ih u Beogradu ima, pokušajte da izračunate koliko je to po glavi njih desetak tamo zaposlenih. Izdaju i „Branič“, časopis za pravnu teoriju i praksu Advokatske komore Srbije, koji dostavljaju besplatno svim advokatima. Podaci o broju pročitanih primeraka nisu poznati.

       Advokatska komora je institucionalni deo pravosudng sistema, pa joj se može postaviti pitanje – sme li način vođenja sudskog postupka pojedinih sudija da ugrožava obavljanje advokatske delatnosti? U kakvoj poziciji se nalazi advokat, angažovan da vodi spor za račun svog klijenta, ako taj spor traje preko 10 godina? Da li će klijent godinama strpljivo čekati ishod tog spora i uredno plaćati advokata za obavljeni rad, ili će mu otkazati punomoćje, uz ko zna kakve kvalifikacije i kako će advokat u tom slučaju naplatiti svoj rad? Da li to ugrožava profesionalnu reputaciju advokata u poslu koji predstavlja njegovu egzistenciju? Da li to otvara prostor za pojavu „sposobnih advokata“ koji te probleme rešavaju na „drugi način“? Da li su ikada, od strane pravosudnih institucija, ovi i slični problemi ozbiljno razmatrani i sa ovog aspekta? Konačno, ako se sporovi tako vode i toliko traju, može li običan građani sve to uredno da finansira, a ako je tako, onda se može postaviti i pitanje – postaje li pravo na profesionalno zastupanje privilegija samo manjeg broja ljudi. To su suštinska pitanja advokature, važnija od jubilarnih proslava časopisa „Branič“ i priloga Dobrice Ćosića o „nužnoj odbrani duše“ i njenom braniocu.

Nastaviće se …