Ovde otvaram jednu za društvo značajnu temu – radi se o psovkama, kojih primetili ste, ima u ovoj mojoj knjizi. Uostalom, i u samom uvodu sam priznao da ponekad i psujem, a na to sam upozorio i na naslovnoj strani.

       I odmah da se izjasnim. Po meni, psovka je jedno, a vulgarnost je drugo. Vulgarnost je ružna, a psovka to ne mora da bude. Nema ničeg goreg nego kad čujete nekog da psuje „ko kočijaš“ ili kad psuje, a ne zna da psuje. Takvi se odmah prepoznaju. To su oni koji psuju da bi bili „šik“ u društvu. Takvi obično i puše, a ne znaju da puše. I takve ćete uvek prepoznati. Drže cigaretu, ko onu stvar, da izvinete.

       Ako ste gledali film „Marš na Drinu“ setičete se legendarne scene kad Ljuba Tadić, u jednoj od završnih scena, ne uspevši da se dokopa Drine koja bi bila spas, biva pogođen metkom i umirući, onako kako je samo on to znao govori – Drino mrtvu ti majku …… Teško da je to moglo – tada, u tom momentu i u tom kontekstu, da bude bolje, jače i sa tako manje reči rečeno.       Eto, to je moje objašnjenje te pojave, pa ko to prihvati – hvala, a ko ne prihvati – dobro. Da verujem u popove, mogao bih da se ispovedim i stvar u redu. Ovako, ništa mi nije, a leka mi nema.

* * *

       Nisam ja lično pogođen, a Bogu hvala ni uključen u pomenute sukobe ni na čijoj strani, jer me ni jedno od pomenutih mesta i ne interesuje. Gospodin sam ja za njih. Ali, ružno je to. I ne samo ružno, već i štetno, jer Advokatska komora je strukovna organizacija koja je osnovana da štiti interese i položaj advokata, čime se ona, od kako je tih sukoba, uopšte i ne bavi.

       A i bezobrazno, takođe. Okupila se tamo neka ekipa sve istih ljudi. Izdaju i časopis – BRANIČ, koji niko i ne čita. Od aktuelnih tema tu su najčešće prikazi razvoja pravne misli u Srbiji od Cara Dušana do danas – jedni pišu, a drugi daju kritički (redovno afirmativni) osvrt na to što je napisano, a u drugom broju to isto – samo sad oni drugi pišu, a oni prvi kritikuju. Te i takve aktuelne stvari ne propuštaju ni na globalnom nivou, pa redovno putuju i razmenjuju misli i iskustva po raznim takvim naučnim skupovima širom sveta, da bi potom o tome pisali i u pomenutom časopisu, kako bi i nas članove bar donekle u tom pravcu edukovali.

       Naravno, sve to o trošku članova, a članarinu i upisninu, digli u nebo. Upisninu od 2.000 Eura moraš da platiš, jer bez upisa ne možeš da radiš. Kad se upišeš, moraš da plaćaš članarinu od 1.000 dinara mesečno, jer bez toga neće da ti overe knjižicu, a bez knjižice opet ne možeš da radiš. Firma za poželeti. Zato se za vlast u toj firmi i tuku.

       Ne egzistiraju takvi klanovi samo u Advokatskoj komori. Koliko je samo Crnogoraca, čak i od onih koji su dobar deo svog života proveli u Beogradu, tu se iškolovali, pozapošljavali, rukovodili svim i svačim, po  povratku u Crnu goru počelo da pljuje po Beogradu, onakvom kakvim su ga i sami stvarali.

       Tomislav Nikolić, prema podacima koje je Blic nedavno objavio, već sedmi put najavljuje kako će ako izgubi izbore otići u svoje selo Bajčetinu kod Kragujevca da tamo peče rakiju. A šta će  mučeni Toma tada, onako uz kazan da priča, sem da pljuje po Beogradu i ako će sasvim sigurno ovde poostavljati svoje sinove i potomke da i dalje žive u četvorosobnim stanovima koje im je on baveći se politikom u Beogradu kupio. Na takve „Beograđane“ sam mislio.

Nastaviće se …