Zdravstvo takođe već duže vremena vode kadrovi iz Dinkićevog G17 Plus. Do skoro je to bio Tomica Milosavljević, čovek upamćen po tome što nije smeo da operiše diskus herniju ovde u zemlji, u zdravstvu kojim rukovodi već u drugom mandatu, već je radi toga otišao u Nemačku, kao i po aferi povodom nabavke vakcina protiv gripa gde je koliko nas sećanje služi imao značajnu ulogu, ali je na saslušanju kod istražnog sudije – samo kao svedok, kako prenosi štampa, izjavio da je to bilo prilično davno te da se on ne seća mnogih detalja tog slučaja, pa su ga pustili kući.

       Kad je Tomica iz privatnih razloga podneo ostavku na tu funkciju, nasledio ga je Dinkićev zemljak, gore pomenuti Zoran Stanković, mlada politička zvezda u usponu, all round igrač za sva mesta u timu, kandidat G17 Plus, ili URS-a kako se to već danas zove, na predstojećim izborima najpre za gradonačelnika Beograda, pa potom, kad je shvaćeno koji je to kapacitet u pitanju – i za Predsednika Države!

       Zoran Stanković je, kako kažu, odmah po preuzimanju tog Ministarstva preduzeo radikalne mere u zdravstvu i uneo neke novine u zdravstveni sistem, od kojih su izgleda svi popizdeli – kako zaposleni koji su od nedavno u štrajku, tako bogami i pacijenti, od kojih sam danas i ja bio jedan od njih, mada zdravstveno osiguranje nisam koristio, koliko se sećam, bar zadnjih 30 godina iako sam ga oduvek plaćao – i pre odlaska u redovnu penziju i sada kao advokat.

       Elem, krenuo ja u neke kardiološke pretrage, razume se privatno da ne krnjim zdravstveni dinar, sve to lepo ispoplaćao, čak bio spreman da platim i test opterećenja koji mi je kao zadnji preporučen u zdravstvenoj ustanovi gde se to radi – donesite uput, reče mi doktor, jer ako ga ne budete imali moraćete da platite 5.000 dinara. Međutim, dan uoči zakazanog testa, javlja mi doktor da moram imati uput, jer po novom sistemu, od nedavno – ni on nije znao za to, to više ne može da se plati.

       I krenem ja danas u svoj dom zdravlja – Novi Beograd, da ne mislite da izmišljam, kad za inat doktorka koju sam ja svojevremeno odabrao za svog lekara otišla na odmor. Tu su već nastali prvi problemi koje sam nekako nakon intervencije iz kancelarije Upravnika Doma zdravlja uspeo da rešim, ali je potom iskrsao novi znatno ozbiljniji poroblem – doktorka koja me je konačno primila, mi je veoma povišenim tonom i mahanjem ruku objašnjavala da to što sam ja naumio – da dobijem uput, nije u skladu sa postojećim zdravstvenim sistemom, da su oni sada po novom u nekakvom sistemu kotacija, da i oni imaju svog kardiologa, te da je i to što ja radim jedan od razloga što oni štrajkuju itd. itd. Ne dade mi uput, pa kako me neki posavetovaše, krenuh kod načelnika internističke službe. A dobro, pokušah da smirim situaciju, mogu li da odem kod vašeg kardiologa i da to sa njim danas završim, jer mi je to zaista hitno, imam zakazanu intervenciju u Institutu za kardio vaskularne bolesti. E, to je doktorku konačno razbesnelo, ono prethodno nije bilo ništa. Pa šta vi čoveče mislite, ovde postoji sistem – morate prethodno da zakažete kod svog lekara opšte prakse, pa ako on bude našao da je to potrebno, daje vam uput za kardiologa, ovog našeg, pa onda zakazujete kod njega, znate li koliko se to čeka – ne znam, recite mi, usudih se da je prekinem. Da li ja čoveče vama ličim na šalterskog radnika – ne rekoh, da je malo udobrovoljim, pa tek onda – nastavi ona, ako naš kardiolog bude smatrao da su vama uopšte i potrebni ti vaši testovi može da vam da uput koji tražite. To je sistem. Morao sam konačno da je prekinem, ko zna dokle bi tako terala, iako kaže da se žuri. Izvinite, imam samo još jedno pitanje – imate li evidenciju koliko ih je do sada ljudi pomrlo po tom vašem sistemu? Pa vi da imate sistem ja ne bih ni imao potrebu da plaćam privatne doktore, koji su uglavnom isti – iz ovog vašeg sistema, samo su tamo mnogo ljubazniji, jer tamo važi drugi sistem. Vidim da vama ne vredi govoriti, ako niste zadovoljni možete da idete kod načelnika.

       Pođoh kod Načelnika, tamo red, pa mi rekoše da sačekam. U tom uleti jedna sredovečna žena, hoće da prođe pored nas – pustite me da im jebem majku. Tu je mi smirismo i ona ispriča svoj slučaj – radim kao medicinska sestra u bolnici i hvala Bogu, tamo idem i kod doktora kad mi nešto fali. E sad po novom to više ne može, jer moram da donesem uput iz svog Doma zdravlja. Dođem ovde, nema mog kartona. Gde je karton – prebacili smo ga u blok 45. Zašto, jel i moja doktorka prešla tamo – ne ona je ostala ovde. Pa zašto ste mi onda karton tamo prebacili, šta je sa mojim pravom na izbor lekara – ne znamo takva je instrukcija došla odozgo.

       U tom mi rekoše da uđem i ne čuh nastavak. Unutra, primi me Načernica, upadljivo zvanično, valjda i zbog toga što su tu sedeli i neki važni ljudi, tako sam shvatio, pa je ona iskoristila priliku da pokaže kompletno znanje iz novouvedenog zdravstvenog sistema, te da je to što ja tražim protivno sistemu, jer spada u tercijalno – to sam jedino upamtio. Nudila mi je da idem i kod pravnika i kod zaštitnika prava pacijenata i kod Zaštitnika građana, ako prethodnima ne budem zadovoljan. Kad sam joj na tome zahvalio, rekla mi je da je njena dužnost da me poduči, a ja kako hoću.

       Dođem kući, žena me pita šta sam uradio – ništa rekoh, moraću da idem kod doktora. Pa zar ti nisi bio kod doktora, gde si ti do sada bio? Ne, bio sam kod molera, a pošto je sad pa ona shvatila da je zajebavam, morao sam i da joj ispričam taj vic:

       Uobrazila neka žena da je frigidna i pošla kod doktora. Obrati se čoveku u belom mantilu koga je tamo srela, objasni svoj slučaj, on je sasluša i reče – Gospođo, jedini način da utvrdimo težinu slučaja je da to direktno proverimo. U redu, reče žena, zato sam i došla, radite svoj posao. Kad je provera bila izvršena čovek je upita – jeste li osetili nešto. Ne, vrlo malo, odgovori zabrinuta žena. Gospođo, to je malo neobično, pa bih morao da konsultujem i kolegu. U redu, reče žena. Kolega takođe izvrši proveru – jeste li nešto osetili. Ne, jedva malo bolje. Gospođo rekoše joj, jedino što još možemo to je da formiramo komisiju. Žena se i sa tim složi, oni pozvaše još jednog kolegu, komisija ponovi eksperiment. Je li sad bilo u redu, upitaše. Ne, reče žena odlučno. Na to joj se obrati onaj prvi – Gospođo, vaš je slučaj zaista ozbiljan, moraćete da idete kod doktora, mi smo ovde moleri.      

Nastaviće se …