Sinoć u TV dnevniku videh kajron koji se vrti – Blic urušava ugled Predsednika, a potom čuh i samog Predsednika koji uživo objasni o čemu je reč. Taj list sistematski, već duže vremena objavljuje tekstove koji ruše njegov ugled, pomenu i neke novinare koji nisu na platnom spisku tog lista, tako da to sve skupa – takav sam utisak stekao, poprima karakteristike klasične teorije zavere, što, ako je tako, nije u redu.

       O Predsedniku, ljudima koji ga okružuju, kadrovskoj politici koju vodi i još koječemu što je s tim u vezi pisao sam i ja u više navrata. Ne poredim moju malenkost sa „Blicom“, listom koji ima jedan od najvećih tiraža u zemlji, ali moglo bi se uzeti da sam i ja nekakav deo javnog mnjenja koje – pored „Blica“ i mene, takođe govori i piše o tim stvarima. Po mom shvatanju, svaki čovek sam stvara svoj ugled i poštovanje, a pomenuti to samo opisuju – usmeno ili pisano, kako ko.

       I sad se postavlja pitanje – dali se time gradi ili ruši nečiji ugled. Mislim da to nije pravo pitanje, već da li je to o čemu se govori ili piše tačno ili nije. Predsednik nije juče izašao i argumentima demantovao to što ga muči, već je svojim nastupom i insuinacijama samo pojačao sumnje i dao dodatne argumente drugoj strani, a to opet kazuje i o njegovoj kadrovskoj politici. Predsednik nije pojedinac, već institucija okružena brojnim savetnicima koji osmišljavaju svaki njegov javni nastup – i šta će da kaže i kako će da kaže. Ovaj jučerašnji nastup mu nije bio dobar, a da li su njegovi savetnici ili on sam krivi za to, to je stvar koju oni treba među sobom da rasprave.

       Od vajkada su novine pisale o svemu i svačemu što se odnosi na javne ličnosti, a Predsednik je tu prvi među njima. Neće valjda da pišu o meni. To je njihova i prednost i hendikep. Pa kako ko pliva u tome. Sećate se afere Watergate – Ričard Nikson, Predsednik Amerike je pao zbog manje gluposti, a i to je štampa prva provalila. Kod nas neće – bez brige. Ovde Predsednik izađe i javno optuži štampu što o tome piše a ne da demantuje to o čemu piše, što nije ništa drugo nego zahtev za blanko alibi da i dalje nastavi da radi onako kako radi.

       Svima nama je u interesu da imamo respektabilnog Predsedenika, pa bi najuputnije bilo da on sa svojim najbližima ozbiljno razmotri to o čemu drugi pišu.

DC, 05.06.2014.