Priča o spačeku
16 aprila, 2013 u rubrici Kolumne
Već sam vam ispričao vic o spačeku – zaustavlja čovek vozača spačeka i pita ga – Burazeru, reci mi el’ si to sam pravio, il’ ti je neko pomagao!
Nažalost ovde nije spaček u pitanju, a nije ni vic. Reč je Tomislavu Nikoliću i njegovom nedavnom nastupu u Generalnoj skupštini ujedinjenih nacija. Komentari i naslovi u stilu – Nikolić u nemilosti zapada, sve govore, pa neću o tome.
Pitanje je ko je Nikoliću pomagao u svemu ovome, jer priznaćete – čitati referat od 42 strane nije baš zabavno za one koji slušaju. Čak ni za one koji se slažu sa onim o čemu se u referatu govori. A onima drugima reći: „Sa stanovišta nauke i etike, haški procesi mogu da se stave u istu ravan sa procesima koje je vodila inkvizicija, kao i sa pariskim i moskovskim procesima“, nije baš uputno ukoliko imate stvarnu želju da pristupiti Evropskoj uniji – kakva god ona bila, i obrnuto, tako da ne iznenađuju ocene da njegov govor “nije bio korak napred ni u jednom domenu koji je trenutno značajan za evropske aspiracije Srbije“, jer on je šef države.
Takve ocene nužno dovode i do pitanja kapaciteta njegovih spoljnopolitičkih savetnika. Ne samo intelektualnih već i onih drugih koji se odnose na njihova politička ubeđenja. Ako je to u pitanju, a naročito ovo drugo, a Predsednik ih uporno drži, onda je stvar jasna – on misli isto što i oni.
Ne može se u svemu tome izbeći ni uloga Vuka Jeremića, posebno ako se imaju u vidu njegove egzaltirane izjave da je Konferencija u potpunosti ostvarila svoj cilj, jer on je diplomata svetskog kalibra i zna šta u tom svetu svaka izgovorena reč znači. Ta konferencija je bila njegova ideja i odmah da kažem – ne loša!, pa je za pretpostaviti da je on učestvovao i u njenom osmišljavanju, tako da bi za pretpostaviti bilo da je bio u kontaktu sa svojim Predsednikom i za vreme pisanja tog referata.
A ako i nakon svega toga svi oni misle da je to bilo dobro i da je cilj postignut, onda se ne može izbeći utisak da je to prevashodno bilo namenjeno za domaću upotrebu.
DC, 16.04.2013.