Prilog za biografiju vladara iz senke (projekat uvođenja notarijata u Srbiji)

decembar 28, 2014 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

Sa sajta www.protestadvokata.org (December 28, 2014)

Svedoci smo da ono što je do pre izvesnog perioda bilo potpuno obavijeno velom tajne polako izlazi na videlo. Tako, i postupci koje je preduzimao već više puta pominjani vladar iz senke- prof.dr Dejan Djurdjević postaju sve jasniji i očigledniji.

Poslednji u nizu dogadjaja koji raskrinkava profesora jeste objavljena mapa izabranih javnih beležnika na sajtu www.javno.rs, gde se čitanjem biografija izabranih notara već na prvi pogled može zaključiti iz kojih razloga su upravo ovi ljudi izabrani i koja je uloga Dejana Djurdjevića u njihovom izboru. Ako se ti podaci povežu sa već poznatim činjenicama u vezi sa uvodjenjem notarijata, donošenjem i izmenama zakona o javnom beležništvu, jasno je da je javno beležništvo privatni projekat profesora Djurdjevića (naravno, aminovan od strane pretpostavljenih).

Modus operandi je sledeći: Prof.Djurdjević je tvorac spornih odredbi izmena Zakona o javnom beležništvu, budući da je još u septembru 2012. ljudima zainteresovanim za polaganje jb ispita na pripremama na Pravnom fakultetu govorio da se zakon iz 2011.mora izmeniti, jer budući notari neće imati od čega da žive, ako ostane zakon iz 2011. O ekonomskoj opravdanosti izmena raspravljalo se u Narodnoj skupštini 2013. godine, kada je zakon i izmenjen. Ako se zna da je Dejan Djurdjević direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, jasno je da je on i stvarno i formalno izmenio zakon. To je bio prvi korak.

Drugi korak je usledio na polaganju javnobeležničkog ispita, kada je prof.Djurdjević, kao glavnokomandujući ispitne komisije, odredjivao koji će kandidat položiti i sa kojom ocenom. Na taj način, on je omogućio svojim stranačkim, rodjačkim, poslovnim i ko zna kakvim još prijateljima da ispit polože i da na ispitu dobiju visoku ocenu.

Treći korak je bio izbor javnih beležnika, gde je isti čovek ministru predložio, a ovaj bez ikakvog pogovora prihvatio, ko će biti izabran i za koji grad, odnosno opštinu. Formalno je to obrazložio činjenicom da su prednost imali kandidati koji su na ispitu dobili najvišu ocenu i na razgovoru sa komisijom dobili najveću ocenu na ime utiska (?!). Ako se pročitaju biografije izabranih beležnika, jasno je da je velika većina njih još pre izbora bila prosto predodredjena za izbor. O tome svedoče i ljudi koji nisu izabrani, govoreći da su sve vreme prilikom razgovora sa ispitnom komisijom imali utisak da su oni tu samo da bi dali privid legitimnosti, a da je komisija već tada bukvalno znala ime svakog izabranog notara.

Tako, za notare izmedju ostalog bivaju izabrani i Dragana Smiljević i Ana Petrović iz čijih biografija je vidljivo da im je poslednje zaposlenje bilo u Sekretarijatu za zakonodavstvo, čiji je direktor prof.Djurdjević. Dakle, direktor Sekretarijata na ispitu ispituje svoje zaposlene, daje im ocene, zatim upravo te svoje zaposlene bira na izboru i na taj način im omogućava sticanje enormnih zarada, koje im je prethodno omogućio izmenama Zakona i donošenjem javnobeležničke tarife. Da li bi ovo prošlo i u jednoj normalnoj zemlji? Smešno deluju i biografije kandidata koji u trenutku raspisivanja izbora nisu ni imali položen ispit, pa su biografije sastavljali zbrda-zdola na istim obrascima (primer:biografije Saše Boškovića i Aleksandre Beštić). I ostali izabrani javni beležnici su birani na manje-više isti način, što će se, nadamo se, otkriti kad tad, ako pravosudje u ovoj zemlji počne jednom normalno da funkcioniše.

Tu se priča ne završava. Sledeći korak je taj što su izabrani notari u neprekidnoj komunikaciji sa svojim neformalnim šefom koji im svima šalje uputstva kako da rade, jer očigledno prethodno nisu imali predstavu šta znači posao javnog beležnika. On ta uputstva šalje i Katastru, bankama i svima koji imaju bilo kakve veze sa javnobeležničkim poslom, rešavajući u hodu sva sporna pitanja. Pri tom, a svakodnevni smo svedoci takvog rešavanja, često se radi o lošim i neprihvatljivim rešenjima, ali kada čovek zamisli da može sve, a pri tom mu se to i omogući, samo je nebo granica. Ali, tada pad može da bude mnogo bolan.

I, na kraju dolazimo do trenutnih dešavanja. Očigledno uvidjajući da mora da zaštiti svoje pulene sa kojima je evidentno ušao u ko zna koje kombinacije, profesor prihvata da bude član pregovaračkog tima Ministarstva pravde. Niko se nije ni zapitao otkud on tu, ali je već tada sve bilo jasno…Na koji način se on ponaša u tim pregovorima bi trebalo da saznamo ovih dana. Medjutim, ono što je jedino izvesno je da se novi izbor javnih beležnika uporno odlaže, iako je samo za Beograd bilo dovoljno kandidata još prilikom prvog izbora. Pri tom, uporno se zakazuju novi ispiti, pa je jasno da profesor ne može tako lako da odustane od već uigrane šeme. S druge strane, na taj način se održava monopol onih koji su već izabrani, jer što god duže oni bili jedini, a zakoni se ne budu menjali, to će više i da se “preliva”.

Dakle, krug je zatvoren. Isti čovek donosi zakon, menja ga, bira one koji će ga primenjivati, pošto je prethodno smislio način kako će ih izabrati, podučava ih kako da rade i ni po koju cenu ne dozvoljava da u tu zatvorenu kastu udje neko ko sa njim nije u dogovoru. Pri tom, prosto je nezamislivo da profesor ulaže toliki trud, očekujući zauzvrat samo zahvalnicu.

Jedina dobra stvar u svemu ovome je da, zahvaljući trudu i upornosti advokata, on polako izlazi iz senke, a samim tim i njegova nedela.

Profesore, neko vas posmatra….

                                                                                                                                                                                 Aleksandra Stanković