Ovaj režim je i zasnovan i egzistira na prevarama. Najpre su prevarili radikale i svog duhovnog oca Vojislava Šešelja. Potom su prevarili Tadića i to dva puta. Prvi put, kad im je pomogao – kažu, po instrukcijama sa Zapada, da se odvoje od Radikala i formiraju Srpsku naprednu stranku, a potom i na narednim izborima. Sećate se onih džakova, navodno punih falsifikovanih glasačkih listića, sa kojima su se Nikolić i Vučić slikali ispred Skupštine. Kasnije je na Sudu utvrđeno da to nije tačno, ali bilo je kasno – nova vlast je već bila formirana, a kako joj to nije odgovaralo, ta vest potom nije ni objavljena. Niko ne može da tvrdi da je to presudno uticalo na rezultat potonjih glasanja u drugom krugu, ali rezultat je bio tesan pa je sigurno da je i ta prevara pomogla formiranju ove vlasti.

       Usledila je nova prevara kod samog formiranja vlasti. Naprednjaci nisu imali sopstvenih kadrova – nemaju ih ni danas, pa su kupili „zvezde“ prtethodne vlasti, Dačića i Dinkića. Onom prvom, koga su toliko pljuvali dok je bio deo prethodne vlasti, dali su da se i dalje igra privredom i finansijama – kasnije su ga, pod pritiskom javnosti, navodno smenili, ali ga se nisu i odrekli. On je ostao da bude veza sa našim arapskim „mecenama“ – što se zna, a dobri poznavaoci prilika, uključujući i one koji su bili deo ove vlasti pa to više nisu, tvrde da je on i dalje prisutan i u samoj vlasti.

       Što se tiče onog drugog, Dačića, njega su kupili na najdirektniji način. Njemu i njegovoj stranci su dali sve što je poželeo – od premjerske funkcije do brojnih ministarskih resora, da bi mu to kasnije, kada su ojačali, uzeli. Pošto su u međuvremenu učvrstili svoje sopstene pozicije, on im više nije ni potreban pa se sumnja da će on i njegova stranka uopšte i učestvovati u narednoj vlasti. A u vreme kad su dolazili na vlast bio im je neophodan, jer socijalisti su predstavljali onaj kritičan jezičak na vagi – da su ostali kod DS-a, naprednjaci bi i dalje ostali u opoziciji. Ovo ne pričam zbog DS-a, jer oni su zbog vođenja svoje jalove politike i najveći krivci za ova dešavanja – govorim, još uvek, o prevarama SNS-a.

       Među veće prevare ovih sadašnjih spada i njihova  „patriotska“ politika – žestoka kritika svakog pa i najmanjeg poteza Demokrata – dok su ovi bili na vlasti, koji bi se opravdano ili neopravdano mogao tumačiti suprotno, uz pomoć „patriotskih“ snaga nametnutom, ortodoksnom stavu – Život damo, Kosovo ne damo, da bi po dolasku na vlast po pitanju tog istog Kosova nadmašili sve dotadašnje „izdajničke vlasti“, jer danas samo budala može da tvrdi da Kosovo nije već postalo samostalna država. A setite se samo kakvu je buru svojevremeno izazvala vest da se Tadić na nekom međunarodnom skupu u Dubrovniku, rukovao sa Tačijem. Drugim rečima, da su Demokrati, dok su bili na vlasti, vodili ovakvu kosovsku politiku, ovi sadašnji bi ih revolucionarnim putem zbacili sa vlasti.

              No, sve bi se to dalo objasniti onim klasičnim – politika je kurva, upustili su se u politiku pa neka se međusobno i varaju da nije najveće od svih prevara – prevare naroda. Jedna od većih aktuelnih prevara je metod osvajanja vlasti na lokalnom nivou. Setite se kako je osvojena vlast u Beogradu. Posle dugotrajne negativne kampanje protiv svih službi, svih komunalnih preduzeća i svega ostalog što se u Beogradu radilo i gradilo – rekonstrukcije Bulevara revolucije, izgradnje mosta na Adi, mosta Zemun – Borča a prevashodno protiv legalno izabranog gradonačelnika Dragana Đilasa, u saradnji sa manjinskim strankama, uspeli su da formiraju vlast u Beogradu. I, šta se promenilo? Gradsko saobraćajno preduzeće, koje je bilo predmet najvećih napada je odmah po formiranju nove vlasti dobilo iz Republičkog budžeta poveću finansijsku pomoć, ali se i pored toga ne vidi u čemu je javni prevoz danas bolji nego onaj za vreme prethodne vlasti. Sistem naplate preko preduzeća „Bus Plus“ koji je bio predmet mnogih napada je ponovo vraćen, s tim što je unapređen samo utoliko što je znatno ojačana komunalna policija počela da pruža stalni servis kontrolorima GSP-a, tako što bije i privodi građane koji nisu kupili kartu za prevoz. A cene prevoza otišle u nebo. Skuplje su nego u Londonu. Uostalom šta se drugo moglo i očekivati ako su glavne perjanice nove vlasti postali ponovo preobraćeni Nebojša Čović, koji je žestoko bio kritikovan dok je bio na suprotnoj strani i neizbežni Goran Vesić, čovek iz senke, alfa i omega svih sumnjivih dešavanja u  Beogradu, od politike do fudbala, koji je dobio prvu javnu funkciju – funkciju gradskog menadžera.

       Ista politika zaposedanja lokalne vlasti sprovedena je i u Kragujevcu. Po istom scenariju smenjen je legalno izabrani gradonačelnik Veroljub Stevanović, da bi na njegovo mesto bio postavljen Radomir Nikolić, sin Predsednika države Tomislava Nikolića. I on je, odmah po dolasku na vlast zakukao nad praznom gradskom kasom, pa mu je po hitnom postupku iz republičkog budžeta upućena poveća finansijska pomoć, da bi se stvorio privid kako gradu u kome na vlast dođe napredenjački kadar odmah krene nabolje. I krenulo je, evo ovih dana nova kragujevačka vlast pravi gala proslavu dana Kragujevca na koju će za nekih 170 odabraanih zvanica da bude utrošeno devet miliona dinara – iz onih para koje je Kragujevac dobio iz republičkog budžeta za izlazak iz finansijske krize, a para za prosvetare koji zbog niskih plata štrajkuju već peti mesec, nema.

       Umesto u privredi – koja nikada nije bila u gorem položaju, a tu se jedino stvaraju nove vrednosti, imamo više od polovine zaposlenih u javnim službama koje su čista potrošnja. Njih izdržava ono malo zaposlenih kod privatnih poslodavaca, pri čemu ovi izdržavani imaju i po desetak puta veću platu od onih koji ih izdržavaju. I pošto to nije dovoljno za tako glomazan državni aparat, nastavlja se politika zaduživanja, pa je tako, kako javljaju mediji, javni dug od dolaska nove vlasti porastao za preko pet milijard evra.

       Vlast se sve više koncentriše u rukama jednog čoveka koji se, uljuljkan pohvalama koje uglavnom dolaze sa Zapada – a to će trajati dok im je potreban, ne ustručava da sebe uporedi sa Titom. A ogromna je razlika između njih. Tito se u konkretno obavljanje vlasti nije ni mešao, jer je imao izgrađene institucije. Ova sadašnja vlast ima samo jednu instituciju – Predesednika Vlade.

       Na sve kritike ove vrste iz vlasti stiže uvek isti odgovor – podrška Premijeru nikada nije bila veća. Marketingške agencije javljaju da ona dostiže 55%, što samo po sebi ne mora ništa da znači jer podrška Miloševiću je išla i do 90%.  Možda je i tako i ako je tako, zašto je to tako, je pitanje neke druge vrste pri čemu su prevare svakako jedan od značajnih razloga. A da se ne lažemo, naš narod ne voli komplikovane analize. On čita naslove, voli da gleda Farmu, sluša Zvezde Granda i prati vođu. A i na formiranje takve svesti neko utiče – evo pre neki dan pročitah da je Želko Mitrović, vlasnik TV Pink imperije, inače jedan od najvećih poreskih dužnika, dobio nagradu za doprinos unapređenju kulture u dužem vremenskom periodu. Aferim!

Dragiša Čolić, 11.04.2015.