Revoltiran onim što sam video u nedeljnom izdanju vaših novina Blic – cela strana 24, VREMEPLOV – VESELE SEDAMDESETE, reagovao sam kao građanin, savremenik tog vremena, i vašoj redakciji poslao sledeći e-mail:

Postovana Gospodo,

       Veoma me je, kao gradjanina, naljutila – da upotrebim najblazi izraz, vasa prezentacija pod nazivom VREMEPLOV – VESELE SEDAMDESETE, na strani 24. u danasnjem broju Blica, pa kao vas redovni citalac (jos uvek), eto uzimam sebi za pravo i da protestujem – naravno ukoliko vasa uredjivacka politika to dozvoljava svojim citaocima.

       Bez sumnje, autori ove strane su se svojski potrudili da pronadju sto bizarnije priloge iz tog vremena i u tome su definitivno uspeli. Sada ovi mladjani savremenici – a siguran sam da su od takvih i autori ovih priloga, mogu kao dobru “foru” da prodaju takvima kao sto su i sami, da su njihovi preci ne tako davno, sedamdestih godina proslog veka, “ziveli na grani”, sve dok eto oni, u tako kratkom vremenu, ne napravise lepotu od estrade – grandiozne parade, rialiti soue, Ekreme Jevrice, razne Ere i Drljace, Lude kuce – sta mislite koji ce tek vremeplov prilog, od toga moci da se napravi za dvadesetak godina. Ne  mora da se ceka ovoliko dugo.

       A bilo je to, draga Gospodo, vreme Lole Novakovic, Djordja Marjanovica, Nade Knezevic, Olivere Markovic, Dragana Stojnica, Lokica i Sedam mladih, Zdravka Colica i Lepe Brene …..,  da i oni su iz tog vremena.

       Da setih se – I niko se od njih nije pojavljivao u studiju sa vunenom kapom preko usiju i kabanicom sa kapuljacom na glavi preko one vunene kape, te tako pokusavao – i samo tako i uspevao, da skrene paznju na sebe. Skupljajte te priloge, trebace vam za vremeplov.

Dragisa Colic, Beograd, tel. ……

PS. Pozdravite mi autore Vremeplova

 * * *

       Priznajem, očekivao sam da će neko da se javi – odgovori na replay ili okrene telefon koji sam dao i kaže – šta god! Sećam se, nekada su novine (Politika, NIN …) imale stalne rubrike: Među nama, Pisma čitalaca – osećali ste se aktivnim pripadnikom svojih novina. Međutim, ovde ništa! Totalno ignorisanje i mene kao vašeg čitaoca i mene kao građanina, zbog kojih navodno novine i izlaze, pa ispada da ste vi sami sebi dovoljni! Self satisvied – čisto samozadovoljstvo!

       Nije tu u pitanju sujeta – što mi niste odgovorili. Imam ja svoje čitaoce i zadovoljan sam. A pošto to nije moje prvo iskustvo te vrste sa vama – a sudeći po komentarima svojih čitalaca, ni njihovo, odlučio sam da prestanem da kupujem vaše novine, jer pored Kurira i Informera, još jedan tabloid te klase – puna kapa. Nisam čak siguran ni kako ćete u tom žanru i da prođete. Kurir je tu bez premca, Informer već angažovan ….

       Nisam rekao da ću prestati da vas čitam. Rekao sam da ću prestati da vas kupujem, jer vama je to jedino i važno.

     A kako rekoh, pošto mislim da je čisto samozadovoljstvo u pitanju, da okrenemo malo na veseliju stranu – evo vam, za rastanak, i jednog vica. Znate ono: Uzeo Mujo kredit od banke, kupio stan, opremio ga i pozvao Hasu na kafu. Haso se oduševio, pa kaže – joj što je ovo lepo, daj, matere ti, da ovde jednom dovedem Fatu. Mujo se opirao, na kraju je morao da pristane ali je upozorio Hasu – Pazi, vidiš da je sve novo, nemoj da napraviš neko sranje….. Sutradan, kad je Mujo došao u stan, imao je šta i da vidi … krš i lom. Pozove Hasu i besno se izviče na njega … Na kraju, šta će, upita Hasu – Dobro, ba, al’ reci mi bar kakva je Fata bila. – Ma jebeš Fatu, nije ni bila, odgovori mu Haso.

       Srećna vam Nova godina!

Vaš bivši čitalac, Dragiša Čolić