Sudije! Da li ste vi normalni?
8 marta, 2014 u rubrici Opančarski dnevnik
Listam dnevnu štampu – strana 15: Usmrtio policajca a već na slobodi – Pre nepunih šest godina, 2 maja 2008. godine. Prisećam se vesti koja me je i tada šokirala – devetnaestogodišnjak, „mercedesom“, bez vozačke dozvole, juri starim obrenovačkim putem. Oni koji znaju taj put, znaju i koliko brzo tu može da se vozi čak i da ne postoje znaci za ograničenje brzine. Saobraćajni policajac pokušao da ga zaustavi, a ovaj ga jednostavno pregazio – i ubio, i nastavio dalje nesmanjenom brzinom. Zaustavio se tek pošto se prevrnuo tokom policijske potere. Tako je i uhapšen.
Na prvom suđenju, dok su opisane okolnosti bile sveže – dobija maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora. Ovu presudu je moralo da donese veće od tri sudije Višeg suda – dakle tri sudije koje su svojim radom i iskustvom već zavrednele da sude u višem sudu. Optuženi se žali na tu presudu – Nije imao vozačku dozvolu, ali je znao da vozi – drug ga je naučio! Automobil-„mercedes“ mu je tata kupio, ali mu nije dao da vozi – znači tata nije kriv, on je sinu koji još nema vozačku dozvolu samo kupio „mercedes“. Policajca koji je pokušao da ga zaustavi nije video kad ga je pregazio – video je samo neku mrlju! Da li je umesto čoveka na putu primetio samo mrlju zato što je slabovid, u kom slučaju ne bi smeo da vozi ni sa dozvolom, ili zato što je toliko brzo vozio – ne piše u novinama. A ako pregazite celog čoveka, pa i dalje bez zaustavljanja nastavite da vozite misleći da je to bila samo neka mrlja, onda je to i dovoljan razlog da onaj ko je to smislio i/ili prihvatio – vi, vaš advokat ili sidija odmah bude proglašen ludim! No, za sudije Apelacionog suda – još više po rangu od onih prethodnih, su to dovoljni razlozi da se prva presuda ukine i predmet vrati Višem sudu na ponovno suđenje. Na ponovnom suđenju, Viši sud, ponesen autoritetom Apelacionog suda i navedenim razlozima, izriče duplo blađu kaznu – 10.5 godina zatvora! No, po mišljenju Apelacionog suda ni u toj presudi nisu dovoljno respektovani razlozi koje je optuženi u svojoj odbrani izneo, pa uzimajući stvar u svoje ruke – nemaju po zakonu pravo da predmet više vraćaju na ponovno suđenje, menja kvalifikaciju krivičnog dela – optuženi više ne odgovara za teško ubistvo, čak ni za obično ubistvo, već za delo protiv bezbednosti saobraćaja – to vam je kao ono kad vozite dozvoljenom brzinom, ali brzinom koja ne odgovara uslovima puta, a pošto je optuženi u vreme izvršenja dela imao samo devetnaest godina i pre toga nikog nije ubio, što mu se ima uzeti u obzir kao olalšavajuća okolnost, Sud – ovaj visoki, Apelacioni, mu izriče kaznu od sedam godina zatvora, a pošto je u zatvoru proveo već više od pet i po godina, naložio je da se počinilac ovog krivičnog dela odmah i pusti iz zatvora. Zašto, ne piše u novinama. Valjda zato što je tamo bio dobar, nije vozio bez dozvole, a nikog drugog nije ni ubio. Ne piše, ni ko je tata ovom sinu. A malo je onih koji svom detetu od devetnaest godina – koje nema ni vozačku dozvolu, mogu da kupe auto i to „Mercedes“. Ko ima vaki „kavasaki“ – ima jedan vic o tome, ali nije vreme za viceve. Umesto toga, stvarnost – koji će policajac posle ovoga pokušati da zaustavi vozača koji divlja u saobraćaju?
Iste novine, istog dana – strane 16 i 17: ZBOG NJIH SU NEBEZBEDNE ULICE U PRESTONICI POKRAJINE – Osmorica terorišu grad. Uzrast: 19 (12 krivičnih dela, u bekstvu), 20 (šest krivičnih dela, preksinoć uhapšen pa pušten),19 (jedno krivično delo, u bekstvu), 21(šest krivičnih dela, u pritvoru) – to je jedna grupa, a druga grupa: 20 (u pritvoru zbog ubistva), 19 (šest krivičnih dela) i dva mlađa seniora: 25 (sudi mu se zbog pokušaja ubistva i nedozvoljenog držanja oružja, sada je u pritvoru zbog ubistva) i 28 (šest krivičnih dela, u zatvoru već proveo tri godine, ima i karakterističan nadimak – Snajper, a kažu da je bio i desna ruka pokojnom, legendarnom Bati Buturoviću, što je za svojih 28 godina svakako respektibilan CV.
Već na početku pravnih studija se uči da se visina kazne propisuje u zavisnosti od društvene opasnosti učinjenog krivičnog dela, a da se izricanjem kazne treba postići svrha kažnjavanja. U policiji navode da oni ove grupe hapse, a sud i tužilaštvo ih vraćaju na ulicu – valjda sledom sudske prakse opisane u gore navedenom slučaju. Predlažem da se i članovi ovih grupa oslobode daljeg krivičnog gonjenja. Olakšavajuća okolnost – mladi su! Time će se uštedeti značajna budžetska sredstva zbog nesvrsishodnih suđenja, jer uvažene sudije očigledno smatraju da u opisanim slučajevima nema neke naročite društvene opasnosti.
Mujo – Joj, ponovo mi se ide u Australiju. Haso – a kad si ti tamo bio? Mujo – Nisam nikad bio, al’ mi se i juče išlo.
Da, rekoh da nije vreme za viceve, ali ovo nije vic!
DC, 07.03.2014.