Vozim se nedavno taksijem i slušam razgovor dispečera sa vozačem, koji mu javlja lokaciju gde se trenutno nalazi – Tomina klinika, reče. Za neupućene, to je lepa povelika zgrada na kojoj krupnim slovima piše KLINIČKO BOLNIČKI CENTAR BEOGRAD. Privatna klinika, sada u stečaju, vlasništvo čoveka čije sam ime verovatno nekad i čuo, ali ga nisam upamtio. Stanujem tu u blizini i ne videh nikad uobičajenu sliku koja se redovno sreće ispred svih pa i daleko manjih klinika – Nigde žive duše! A tu je svojevremeno provodio glađu svoje štrajkačke dane naš današnji predsednik Tomislav Nikolić. I eto, ostalo je upamćeno – Tomina klinika! Lepo, iako zlobnici pričaju da je on tu bio i jedini pacijent do sada. 

Danas čitam u novinama – DIREKTORI KLINIČKOG CENTRA I FONDA LOBIRAJU ZA SVOJU BIVŠU KLINIKU – TRAŽE DA VLADA KUPI PRIVATNU BOLNICU ZA 10 MILIONA EVRA. Dalje iz teksta vidim da su u pitanju sadašnji direktor Kliničko bolničkog centra Srbije Miljko Ristić i sadašnji Direktor Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, Momčilo Babić. Oba, na značajnim funkcijama u pomenutoj privatnoj klinici, u vreme Predsednikovog boravka u njoj – Miljko Ristić na mestu direktora, a Momčilo Babić u funkciji „konsultanta za organizovanje najbolje zaštite“. To ih je prtetpostavljam i preporučilo za sadašnje obavljanje najznačajnijih zdravstvenih funkcija u zemlji. A možda je to i čista slučajnost, ko zna.

DC, 01.07.2013.