Sve je poznato. Imena miniustara u novoj vladi Srbije su saopštena. I, šta reći? Ima tu i dobrih i hrabrih, ali i neočekivanih poteza.

       U dobre poteze ubrajam ulazak u Vladu Kori Udovički, mada za sada nisu u potpunosti jasne njene buduće kompetencije, jer resor državne uprave koji je dobila to ne kazuje. Ona je svetski priznati finansijski stručnjak – neko ko se razume u pare, pa bi bilo dobro da se njen najveći doprinos u toj sferi i ispolji. Državna uprava je nabujala stoglava aždaja i ako uspe da je učini manjom i efikasnijom, tu bi se mogli ostvariti značajni rezultati. Bilo bi dobro kad bi pod taj resor potpala i briga o javnim (državnim) preduzećima, koja su danas u isključivoj nadležnosti partije koja ih je dobila u miraz, a izvor su velikih zala. Setimo se samo Galenike, Srbije gasa, Rafinerije Pančevo … Ima ih na hiljade. Prave gubitke, koji se pokrivaju iz državne kase, pa bi to mogao da bude i dovoljan razlog da država reuspostavi kontrolu nad tom – državnom, a ne partijskom imovinom.

       O značaju resora privrede ne treba trošiti reči. Rešenje sa Dušanom Vujovićem bi moglo da bude izvanredno ako ovaj „naš a svetski“ stručnjak uspe da svoja nesporna teoretska znanja iz ekonomije i finansija aplicira i u praksi, i – ne manje važno, ako uspe da se izbori sa političarima uključujući tu i samog Predsednika Vlade. Od njega se očekuju strateški i hrabri potezi, a ne – samo kao primer, udvaranja radničkoj klasi, tipa restruktuiranje, što je naša ekskluzivna izmišljotina, a koja ustvari ne znači ništa drugo do – lickam mladu da je udam, a kad to lickanje potraje deset i više godina, mlada prestari pa je više niko neće ni za džabe. U medjuvremenu se navikla da je drugi kljukaju, pa i pri samoj pomeni da bi to moralo da prestane hoće da se baca pod voz. Bio tu nedavno jedan tako hrabar, pa nije sastavio ni godinu dana na tom mestu. Ovo sa Vujovićem je i hrabar potez u odnosu na već viđenog kandidata iz sopstvenih redova, jer ne treba gajiti iluzije da Vućić nije imao (i ima) otpora u svojoj stranci, tipa – a zašto smo se mi borili ako se uzimaju ljudi sa strane. Sve se ovo odnosi i na ministra finansija Lazara Krstića, BK Jejlovca, koji nije bio ni glup ni hrabar kao prethodno pomenuti, ali je zato još uvek na istom mestu, mada istini za volju nije jasno šta je do sada i uradio.

       Prilično je hrabar potez i rešenje sa Nebojšom Stefanovićem na mestu ministra policije ako se zna u kakvom stanju taj resor ostavlja novopečeni diplomata Ivica Dačić. No, ako Stefanović bude i dalje slušao kao do sada – a taj kvalitet je nesumnjivo dokazao, najbolje bi mu bilo da na novopostavljenoj poziciji bude „Mali Vučić“ i tesno sarađuje sa starijim bratom, čija je dužnost i da mu pomogne ako ga je već gurnuo u čeljusti aždaje.

       Socijalista i dalje ima u vladi i to u „pristojnim količinama“, mada je svakako dobro što tu više nema partijskih kadrova iz „41 godine“ – Žarka Obradovića, Milutina Bekutinog Mrkonjića, ocvale ružice Slavice Đukić Dejanović, zvane „svako jutro idem kod frizera“ i sličnih. A što se tiče već pomenutog Dačića, njega kao pripravnika na tom poslu treba držati pod kontrolom, jer izazovi koje je ostavio prethodni ministar Mrkić su veliki – za početak mu treba zabraniti da daje intervjue nepoznatim saradnicama.

       I na kraju dođosmo i do nekih diskutabilnih rešenja. Za mene je prilično veliko iznenađenje da Ministar rada i zapošljavanja bude Aleksandar Vulin, čovek koji u životu nikad ništa nije radio, sve do prethodnog zaposlenja na mestu ministra za Kosovo. Dobro, nije loše što se neće više baviti Kosovom, jer tamo je jedne nervirao a druge iritirao, pa je stalno dolazilo do nekakvih incidenata, mada ni ovo novo mesto nije manje osetljivo – ako nastavi da demagogiše i da se udvara „radnicima“ koji ujutru dolaze na posao da se upišu, pa zatim krož žicu pa kod privatnika, a potom legnu na prugu i traže zaostale plate i povezivanje radnog staža za deset godina unazad – pa sve to na teret i grbaču onih radnika koji zaista i rade, onda to neće izači na dobro. A ovakav kakav je, teško da će moći da zadovolji one prave radnike, kojih je sve manje – između ostalog i zbog takvih kao što je on. Očekujem takođe da u skladu sa njegovim shvatanjem funkcija koje je obavljao nabaci i novi stajling – radnički kombinezon, na glavi šlem na kome su srp i čekić, a na grudima nešto slično kao na nedavnoj utakmici Zvezda – Novi Pazar u Novom Pazaru – Srp i čekić zemlja jaka za radnika i seljaka, što bi bilo u skladu i sa njegovim političkim bekgraundom. Uzgred, znate li koja je najbolja definicija demagoga – to je čovek koji ubeđuje ženu da se od tvrdog k…. dobija rak.

       Ipak, za mene je najveće iznenađenje Velja Ilić, čija je politička karijera kako je svojevremeno pričao počela skrivanjem po šumama od Miloševićevih progona da bi kasnije postao najbolji drug sa Milutinoim Mrkonjićem, najboljim Slobinim drugom. Potom se istakao kao bagerista u rušenju Skupštine, disciplinovao novinare fudbalskim volej udarcima, zavrtao ruke saobraćajnim policajcima koji su regulisali saobraćaj, učio svoje partijske drugove koje je postavljao na direktorska mesta u javnim preduzćima da po malo „kraduckaju“ a ne kradu, izgradio hiljade kilometara novih autoputeva, legalizovao hiljade nelegalno podignutih objekata – a naročito nekih, i ko zna čega još, ne zapostavljajući ni sopstveno obrazovanje gde je došao do prestižnog akademskog zvanja. Uz sve to uspevao je i da zabavlja narod – od mnogobrojnih bisera ostaće upamćeno ono kad je angažovao Samantu Foks da peva u Čačku, a onda joj posle koncerta, u znak zahvalnosti, uz poziv na večeru, uruičio i kompliment – Draga Samanta, Vi ste moja najomiljenija pevačica koju sam slušao još dok sam bio mali, na šta je ova, na Veljino iznenađenje, zgrabila honorar i otišla bez večere.  U svakom slučaju, dobro je što je on ministar bez portfelja, pa će Vučić moći da ga koristi za specijalne zadatke. Na primer, da zabavlja ostale članove Vlade u trenucima predaha, što treba obavezno praktikovati da ne bi ostajao sam sa sobom, pa da se zanese i počne da pravi štetu po Vladi – i šire. Znate li onaj vic o Muji i Hasi kad je Mujo dobio novi stan, podigao kredit, opremio ga i zadovoljno pozvao Hasu na piće da mu se pohvali. – Joj, matere ti što je ovde lepo, daj mi ključ jarane da samo jednom ovde dovedem Fatu. Mujo se opirao ali je na kraju morao da popusti, uz upozorenje da je sve novo i da pazi da ne napravi neko sranje. Sutradan, kad je Mujo došao u stan, zatekao je krš i lom. Besan pozove Hasu da ga izgrdi, ovaj se pravda – Eto, otelo se. Mujo, šta će, upita ga na kraju – A dobro bolan, bar mi reci kakva je Fata, na šta mu Haso odgovori – Jebeš Fatu, nije ni bila!

       Zar ne može ni jedna Vlada bez Velje Ilića?

DC, 26.04.2014.