Ulazimo u Novu goddinu, pa je red da otvorimo pitanjae o dodeli zasluženih priznanja u protekloj godini. Nagrada nema, bar za sada, a ako je reč o advokatima, oni već trljaju ruke, biće posla. Najbolje je to objasnio moj kolega Borivoje Boroviić, u intervjuu listu „Danas“: Neću da govorim konkretno ni o jednom od tih lica, jer sve su to sutra moji potencijalni klijentti.

A posla koliko hoćeš. Dovoljno je pogledati i samo ova poslednja krivična dela povezana sa nedavnim izborima i to konkretno, u skladu sa važećim Krivičnim zakonikom. Postoji čitavo poglavlje – KRIVIČNA DELA PROTIV IZBORNIH PRAVA, sa posebnim krivičnim delima:
– Član 154 – Povreda prava glasanja
– Član 156 – Davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem
– Član 157 – Zloupotreba prava glasanja
– Član 158 – Sastavljanje netačnih biračkih spiskova
– Član 161 – Falsiifikovanje rezultata glasanja

Svi članovi iz ovog poglavlja 154 – 162, se odnose na izbore, a ovde su pomenuti samo oni za koje na bazi dosadašnjih opštih saznanja postoje evidentni dokazi.

Da se vratim na „priznanja“. Najveća k – „urma“, što bi rekao Aleksandar Šapić – doktor nauka, sveže promovisan na poznatom Fakultetu za industrijski menadžment Univerziteta Union – Nikola Tesla u Mladenovcu, koji se nalazi na lokaciji još poznatijeg rasadnika na putu za Aranđelovac – iz Mladenovca desno – u javnosti poznat pod nazivom – Fakultet na livadi iza jedne pumpe, čime se ovaj naučni delatnik, istovremeno kandidovao i za najviše priznanje u oblasti – „Ko ima veći“ koeficijenat inteligencije. Da se vratim na prave „kurme“, ipak je ovaj sveže promovisani naučni delatnik amater među njima.

Od konkretnih delatnika koji su se najviše istakli tokom ovih izbora, tu je pre svega legendarni – dok je bio na funkciji šefa poslaničke grupe SNS-a u Skupšttini Srbije, Dr Aleksandar Martinović (sveže promovisani i Dr i profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu – koliko će dece odustati od studiranja pravnih nauka kad čuju da je i on tamo profesor), sada Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji je svojim pravnim tumačenjem poistovetio prebivalište i državljanstvo – pa sada Ana Brnabić uporno tvrdi da oni koji su autobusima dovoženi iz Republike Srpske imaju pravo da glasaju i na parlamentarnim i na lokalnim izborima, a da se prebivalište – kad je reč o pravu glasanja, može steći i jednostranim aktom MUP-a (kad prođu izbori opet će to moći samo u prisustvu vlasnika stana), te da na osnovu takvog akta oni mogu da budu upisani i u birački spisak i glasati za beogradsku vlast kao i svi ostali grđani Bograda, pa tako – kad izaberu beogradsku vlast po meri aktuelne vlasti, mogu sutradan mirno da se vrate tamo odakle su i došl i sad Bratislav Gašić, ministar unutrašnjih poslova, mirno izjavljuje da je sve to legalno i da nema dokaza ni o kakvoj krađi. Koliko će Alleksandru Martinoviću, takvo tumačenje pomoći, kad jednog dana dođe do polaganja računa, ostaje da se vidi. U svakom slučaju on kao takav ostaje advokatima, kao klijent, poželjna ličnost.

Ana Brnabić, voždov glasnogovornik za sve ono što on ne želi da kaže – taj čovek je fenomenalni primer „neograničene vlasti jednog čoveka“ – ovo treba da shvati kao kompliment, ako se već za takvu vrstu vlasti opredelio, jer istorija države i prava poznaje i takve likove. A što se tiče Ane Brnabić, sumnjam da će ona sutra biti dostupan klijent, jer predpostavljam da će blagovremeno odlepršati tamo odakle je i došla – sa sve mirazom koji je ovde vernom službom stekla.

Pomenuh vožda, ali neću dalje o njemu, jer on je već pokupio sva priznanja, sa sve institucijama koje ih dodeljuju. Na njega ćemo se vratiti tek ako postane i patrijarh, pa ga potom proglase i za sveca.

Naravno ima tu i mnogo pravoslavnog i pravosudnog klera koji ga verno prati, a ovde bih izzdvojio samo jedno ime – nepravedno zapostavljenog čoveka iz senke, Darka Glišića, izvršnog direktora Srpske napredne stranke (SNS), koji sa te pozicije u tihu mrači i oblači. Poslednji njegov poduhvat, poznat po imenu Bitka za Kraljevo, upravo je krunisan uspehom, zahvaljujući saradnji sa najvećom „kurmom“ na političkoj sceni Srbije Ivicom Dačićem i njegovim SPS-om.

Na nedavnim lokalnim izborima u Kraljevu grupa građana Starosedeoci Kraljeva, čiji je lider Ivan Matović, dobila je 16% glasova, što je upalilo alarm kod dosadašnje SNS vlasti, jer kako sam Darko Glišić kazuje ta lista zajedno sa opozicionim listama – Srbija protiv nasilja i Narodnim frontom, prema njihovim istraživanjima u septembru je bila na 42%, dok su oni – SNS, bili na 34% i pretila je ozbiljna opasnost da će izgubiti vlast u Kraljevu, pa je to bio znak da se Darko Glišić lično upusti u akcuju spašavanja.

Najpre je preko posrednika uputio Ivanu Matoviću ponudu za saradnju „koja se nije mogla odbiti“, a kad je ovaj glatko odbio da o tome i razgovora, čak odbio i da se sastane sa Darkom Glišićem lično, Darko se zaputio u Kraljevo i na lokalnoj televiziji otvoreno zapretio Ivanu Matoviću – zapalio je vatru, od vatre će i izgoreti! Šta je to trebalo da znači, Ivan Matović je nedugo zatim i saznao, pa o tome i javno svedoči – usledili su orvoreni pritisci i pretnje i njemu i njegovoj porodici i njegovom poslu … Moja supruga je potpuno apolitična osoba i ne bavi se nikakvom politikom, ali oni ni nju ni njen posao ne ostavljaju na miru …

I koji je krajnji epilog „bitke za Kraljevo“. Darko, odnosno SNS, je pobedio zahvaljujući Ivici Dačiću, koji im je pritekao u pomoć sa svojim SPS-om i njihovih osvojenih 5-6/% glasova, talko da će SNS i dalje gazdovati Kraljevom, pa da sa njim i završimo – za sada.

Ivica Dačić, lider nekada moćne Socijalističke partije Srrbije (SSP), izvorno partizanske partije, čije nemale resurse i dalje neštedemice baštimi, služi izvorno četnikoj vlasti, ljutim protivnicima partizana. Ivica Dačić, ne pravi pitanje – ni s kim će, ni koga će. Jedini kriterijum je – ko da više, baš kao i u onom „najstarijem zanatu na svetu“. Ništa nisu bolji ni njegovi partijski sledbenici koji verno prate i njega i njihovog vrhovnog vožda – sve dok neko ne plati više.

I na kraju jedna poruka za one koji još uvek glasaju za Socijalističku partiju Srbije – SPS, u uverenju da je to još uvek partija koja je nekad izvorno bila – socijalistička od reči societas societatis što znači društveni, zajednički. Nema tu više ničeg ni socijalnog, ni društvenog, ni zajedničkog, ničeg sa nekadašnjim programom te partije. Danas je to promiskuitetna partija koja svoje usluge daje onome ko da više, tako da i vaši glasovi idu tamo, a ne tamo kome ste ih vi namenili. U tom pogledu, čak je i Milošević bio bolji od Dačića, pa otud njemu i zlatno „priznanje“.

U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata,
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić, 10.1.2024.