Pre nekih desetak dana portal Koreni je objavio „rimejk“ podužeg teksta Cvijetina Milivojevića „Miljenica“ i „pastorče“ ili kako se od „Gospodaru zapovedaj“ stiglo do „AV – Crvena zvezda ne sme da stane“, od 15.decembra 2023. Za neupućene „Miljenica“ je Crvena Zvezda, a “pastorče“ (čak i bez onog velikog početnog slova „P“) je naravno Partizan, pa sve tako u duhu naslova na nekih 5-6 strana sitno kucanog teksta.

Reagovao sam na taj tekst i u komentaru napisao:
„Ja mislio da je Cvijetin Milivojević – publicista, ozbiljan čovek, i cenio ga, a on ispade ostrašćeni navijač – grobar, koji ovim tekstom, pop… sve ono dobro što je do danas rekao u poslu kojim se inače bavi. A morao bi znati da ovde nije reč samo o fudbalu, već o mnogo osetljivijoj temi, jer u ovoj zemlji postoje dve najosetljivije podele – na partizane i četnike i na Zvezdu i Partizan. Zadirati ovako ostrašćeno – pa taman da je i u pravu, a nije bar u polovini onoga što reče u ovom tekstu, je ne samo glupo, već i osetljivo, jer doprinosi daljim podelama u ovom već dobrano podeljenom društvu. Nadam se da će Cvijetin Milivojevič – publicista, bar to shvatiti. Cvijetinu Milivojević – navijač, ne verujem. Ja bih sada mogao, onako advokatski – to mi je struka, da pobijam navode CM, ali to naravno neću, jer bih upao u iste greške u koje on upade. A ako gospodin Milivojević to ipak želi možemo našu polemiku da nastavimo u nekoj mnogo ozbiljnijoj formi – „knjigom na knjigu“, što bi rekao Danilo Kiš u Času anatomije. Interesantno, ja sam svojevremeno već imao sličnu polemiku sa jednim vašim zemljakom, Gorčinom Stojanovićem, povodom njegovog pisanja u Blicu – rubrika Pasivni ofsajd, kome su dali da piše o fudbalu, a on smatra da fudbal znaju da igraju samo Partizan i Barselona i ono – „Ronaldo, neće postati boljim čovekom zato što igra fudbal u eri Mesija“, tako da vas dvojica možete i da se udružite, a možete sa sobom da povedete i AV takođe vašeg zemljaka. Biće mi drago, protiv ovog poslednjeg sam već objavio preko 500 tekstova. I na kraju, gospodine Milivojeviću, reći ću vam samo ovo – ja sam još od svoje 5-6 godine, kad bi me otac – partizan, koji je u onom ratu prošao sve bosanske gudure, posle nedeljnog ručka uhvatio za ruku i rekao – ‘Ajdemo mi druže da gledamo Zvezdu, počeo da navijam za taj klub i treba li ja sada da to menjam samo zato što neki AV, koji se tada nije bio ni rodio, navija za Zvezdu, ili zato što neki CM, koji (zajedno sa Tomislavom Nikolićem, na primer), navija za Partizan. Nemojmo, gospodine Milivojevću tu mešati naše političke stavove sa fudbalom. Osetljivo je to i može da se izrodi u mnogo ozbiljnije stvari. A na putu ste da to izazovete, jer preterste u poistovećivanju Zvezde i Vučića, a taj čovek preuze sve u ovoj zemlji pa i Zvezdu. Nadam se da ćete bar vi to razumeti. To je poenta ove dobronamerne kritike.”

Ne bih se na ovo vraćao da danas u Peščaniku ne naiđoh na tekst Mijata Lakićevića (koji se, koliko mi je poznato, bavi ekonomskim a ne sportskim temama) pod naslovom “Hajka na Željka”, da taj tekst nije i po svom karakteru, i po narativu, i po opasnim porukama koje šalje, isti kao gore pomenuti tekst Cvijetina Milivojevića, pa je moja poruka i ovde ista. Novi kvalitet je samo u tome što ovakvim tekstovima prosor daje renomirano glasilo Peščanik, koje je, kako vidim, tekstove Mijata Lakićevića na istu temu objavljivalo i ranije, što bi pravnici rekli – u vidu zanimanja.

Navijači Zvezde i Partizana, oni koji bi bili radi da u ovom jadilu koje nas je snašlo, nađu oduška u gledanju sporta – fudbala, košarke i drugih sportova, su se navikli na uzajamna prepucavanja ova dva kluba – svojevremeno je u Partizanu za to bio zadužen bivši podpredsednik Branko Vuletić, a u Zvezdi – kad je reč o košarci Nebojša Čović, a o fudbalu Zvezdan Terzić i nije potrebno da im i mi u tome dajemo svoj doprinos, a pogotovu ne bi to trebale da čine javne ličnosti u koje spadaju i Cvijetin Milivojević i Mijat Lakićević.

Istina je da su navijači u ovoj zemlji postali instrumentalizovani faktor ne zato što su se sami oteli već zato što imaju svoju ulogu datu od vlasti. Ko da veruje Aleksandru Vučiću, čoveku koji i ne krije da je preuzeo svu vlast u ovoj zemlji, kad kaže da on ne može da sredi navijače.

„Naš predsednik voli da se poredi sa velikim svetskim državnicima, pa tako jednom prilikom i sa bivšom britanskom premijerkom Margaret Tačer , gvozdenom ledi, kako su je prozvali. Ovaj autor je imao čast da tamo živi u njeno vreme i može da potvrdi da to poređenje nema nikakve veze. Poznavaoci fudbala će se setiti tragedije na briselskom „Hejselu 1985. godine, kojom prilikom je u sukobu britanskih i italijanskih navijača bilo 13 žrtava. Margaret Tačer je taj problem rešila – u parlamentu, za nekolko minuta, tako što je zabranu igranja engleskim klubovima u inostranstvu, sa tri godine – koliko je bila kazna UEFA, povećala na pet godina i poručila im – iskorenite to huliganstvo da vam ja ne porušim te stadione, i toga na britanskim stadionima više nema.” (iz teksta Nešto kao sport … na srpski način“ (opancar.com 13. aprila 2023.)

Mogao bi Vučić, kad bi hteo, lako da ih sredi, ali oni su mu, takvi kakvi su, potrebni za neke mnogo važnije uloge, ako se – ne daj bože, za to ukaže potreba. Nemojmo i mi tome da dajemo svoj doprinos.
A kad je reč o samom tekstu Mijata Lakićevića, samo par napomena, da i to ne ostane nedorečeno, za slučaj da ML ne pomisli da bežim od toga, pa da se poslužim onim što on reče na samom početku:

„Sedi Dole!
Te reči, koje je jedan sudija tokom utakmice uputio Željku Obradoviću možda najbolje odražavaju odnos onih koji danas vladaju (košarkaškom) Srbijom prema – upotrebićemo hotimično tu floskulu – „najtrofejnijem evropskom treneru“.

Prvo, nije ML slučajno već „hotimično“, citirao Željka Obradoviča do kraja. Sudija mu je rekao – Sedi dole, ja sudim a ne ti. Inače slažem se da je trebalo objaviti ime tog sudije, ali ne iz razloga koje navodi ML, već da mu uputimo javnu pohvalu. Konačno se usudio neko da velikom Željku makar i samo skrene pažnju na nešto što on redovno čini, a za šta bi i taj i bilo koji sudija nekom drugom treneru izrekao tehničku grešku. Ako ne verujete, zatražite podatke o tome da li je i koliko tehničkih grešaka Željko do sada – ovde u Srbiji, dobio. I Ronaldo je najbolji svetski fudbaler, pa ponekad dobije i crveni karton. To je uloga sudija, a ne verujem da pritom persiraju onome koga kažnjavaju. Znam da se ne slažemo u tome, ali šta ću – smeta mi kad komentator prenosa kaže ozbiljno – vidite kako Željko lepo komunicira sa sudijom!

Ja moram na ovom mestu da napomenem da sam „u ono vreme“ osam godina nosio dres Partizana – u veslanju doduše, a bilo je i mnogih koji su igrali i za Zvetdu i za Partizan – Velibor Vasović, jedan od naših najboljih fudbalera, na primer, i nikome to nije smetalo, pa se usuđujem da Partizanu uputim i jednu dobronamernu preporuku. Taj „fini“ Željkov stil ophođenja i ptrema svojim igračima je po meni i glavni razlog što KK Partizan napuštaju – Kaminski, Dožer, Naneli, možda i Koboklo, što Panter i Ledej pregovaraju o odlasku, što odlaze Anđuđić i Jaramaz, što Avramović ostaje samo zato što mu je ugovor još uvek u toku. Znam, i Lakićević i Milivojević će mi reći da je on takav kakav je osvojio devet titula Evrolige, ali rekao bih da su se vremena promenila. U to vreme je bilo mnogo manje para u košarci, a i novi formati Evrolige, Evrokupa i dr. su stvorili potrebu za znatno povećanom potražnjom košarka – samo Evroliga i dve grupe Evrokupa imaju potrebu za preko 600 košarkaša samo u rosteru od 12, a sve su to mahom ozbiljni i dobro situirani ljudi i niko više nije spreman da trpi torturu trenera.

ML kaže da je na kupu u Nišu Željka silno naljutilo skandiranje navijača – Željko državni projekt, jer on to za razliku od Zvezde, jelte; nije. A državni projekti su i Zvezda i Partizan, pa je to Vučića silno naljutilo, tako da im je već sutradan poslao finansijsku inspekciju – Zvezda je nakon toga objavila da su njihove knjige čiste, za Partizan nisam čitao.

I sa tog aspekta Vučić je u pravu. Ne mora se biti finansijski stručnjak kategorije ML, pa da se to razume. Ostoja Mijailović (dalje: OM), predsednik Partizana se hvali da su ove godine od prodaje ulaznica prihodovali preko 10 miliona eura. OK, a kako su obezbedili ostale troškove, ako se zna da je samo godišnja plata Pantera tri miliona eura (zvanični podaci Evrolige – posle Larkina iz Efesa druga plata u Evroligi). Znači li to da su oni gore pomenuti i ostali u rosteru do 12 ili pod ugovorom recimo do 15, igrali volonterski. Naravno da nisu – Ja sam, kaže ponosno OM, limar iz okoline Čačka – član glavnog odbora SNS, ih sponzorisao preko svojih firmi. Pa u tome i jete stvar – sponzorski ugovori se ne broje, a nije Partizan jedini. Treba dati i Zvezdi i ostalima – logo Mozarta se vidi na svakom od učesnika ABA lige, za ostale ne znam, nisam ih pratio.

To je uloga predsednika kaže OM, a ne kao Nebojša Čović – neka se vidi koliko je on dao, a koliko uzeo, kaaže OM. A složićemo de valjda u tome, da niko nije lud da tolike pare baca u vetar. Koliko je poznato, ne daje država pare klubovima direktno, već preko odanih firmi, kao sponzora. I gle čuda, svi oni i dalje među najbogatijim firmama (time i njihovi vlasnici), među najbogatijim u zemlji. Država im te izdatke kompenzira na razne načine – poreskim olakšicama, EPP programima, tenderima …

U takvoj stvarnosti živimo i nema tu razlike ko je na čelu klubova – Ostoja Mijailović, Nebojša Čović, Zvezdan Terzić, Vučelić, Vazura …, a nama ostaje samo izbor – da to gledamo ili ne. A ako se odlučimo da gledamo, onda ne bismo smeli da budemo navijački ostrašćeni jedni protiv drugih, jer to kao što rekoh, može da bude jako opasno. Ne zaboravite, na dve najosetljivije podele među nama – na partizane i četnike i na Zvezdu i Partizan, a već smo u društvu dovoljno podeljeni.

Raspričao sam se, nisam mislio toliko, ali da kažem i ovo – zašto sam negde rekao da je Željko Obradović štetan za srpsku košarku, pa da to bliže objasnim. Željko je navodno došao da vrati dug Partizanu iz koga je potekao i u skladu sa tim se i ponaša. Napunio je roster stranim košarkašima – klub sa najviše stranaca (ne računajući Pantera koji je Srbin), za razliku od Zvezde, kluba sa najviše domaćih igrača (podaci Evrolige). Te strane košarkaše ŽO jasno forsira, za razliku od onih malo domaćih – čak i Avramovića, koji je košarkaški biser, po mišljenju ovog autora bolji od Pantera, Anđušića koji je odličan bek šuter, Smailagića, Trifunovića, Jaramaza … Njega interesuje samo Evroliga, u ABA ligi je nanizao 6 poraza, a Košarkaška liga Srbije (KLS) ga uopšte ne interesuje pa nju neće ni da igra, a to i demonstriraju na seljački način. Pretprošle godine nisu hteli da igraju – zaprećena kazna prebacivanje u niži rang takmičenja, nisu kažnjeni. Osilili se pa sledeće – prošle godine, zaboravili da podnesu prijavu, opet nisu kažnjeni ni za to, ni za ono prethodno. Tek ove godine, kad je Zvezda zapretila da neće ići na finale kupa u Nišu, pristali su – igrali su KLS, a kako se to završilo videli smo nedavmo u Areni, i to kod jasnog vođstva Partizana od 12 koševa razlike. I, konačno su ih kaznili – Željka da sledeće godine u KLS ne viodi svoj klu.b u 4 utakmice. Baš su ga „rebnuli“!

A Željko koga su na zaprepašćenje ML, tako „žestoko“ kaznilil zaboravlja da smo nekad u Srbiji imali jake košarkaške centre – pored Beograda, Vršac, Novi sad, Čačak, Kragujevac, Niš – i bili prvaci sveta.

U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata,
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić, 14.6.2024.