Ne znam zašto me je kod toliko važnijih tema – da li će članovi SNS-a ponovo da nadglasaju Vučića po pitanju narednih parlamentarnih izbora, da li će ako do tih izbora dođe Ana Brnabić zameniti Oliveru Kovaačević kao voditelj emisije – da možda ne ili obrnuto – ne možda da, da li će Biljana Srbljanović, posle (po sopstvenom priznanju) iskazanog smisla za kreacije spomenika od nacionalnog značaja, preći na tu vrstu umetničkog stvaralaštva ili će se i dalje baviti pisanjem, da li Milko Bjelica posle onih 29 koševa datih Partizanu ponovo početi da igra košarku, a Kešelj ove sezone do kraja godine postići prvi koš … uhvatilo da pišem o ovcama.

Valjda je na to uticalo gledanje “dnevnika u 19” na tv N1 od 17.11.2017. godine, iako sam lepo čuo da je onaj  čovek koji sve najbolje zna rekao da nikad neće reći da je to najbolja televizija. Mogao sam da pišem i o majmunima, jer i za to je bilo razloga u pomenutom dnevniku, pogotovu zato što sam ja pristalica Darvinove teorije o postanku čoveka, ali mi se posebno “dojmila” priča o Narodnoj skupštini i zvonu, a to me  nekako podseti i na ovce – zašto, pojma nemam, čista asocijacija. I sad, po pravilima ozbiljnog novinarstva, najpre o Narodnoj skupštini a posle ću i o ovcama.

Prema članu 98. Ustava, Narodna skupština je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. Narodnu skupštinu čine poslanici preko kojih građani ostvaruju svoju ustavotvornu i zakonodavnu vlast. Iz toga proizilazi da onaj ko sprečava ili ometa poslanike u vršenju svojih poslaničkih prava i dužnosti istovremeno sprečava ili ometa građane u vršenju njihovih ustavnih prava na vršenje vlasti i Zakonom o narodnoj skupštini je ostvarenje tih prava građanima i zajemčeno, a Predsednik Narodne skupštine koji rukovodi radom skupštine ima pravo i dužnost da to pravo građana štiti.

I tu dolazimo do pitanja kako predsednik Narodne skupštine obavlja tu svoju dužnost, odnosno da li ispravno štiti mene – kao građanina ove zemlje, u vršenju vlasti koja mi po Ustavu i Zakonu pripada.

Umesto odgovora na ovo pitanje upućujem građane na prilog iz gore pomenutog tv dnevnika ili još direktnije na prilog u emisiji „24 minuta sa Zoranom Kesićem“ od 18.11.2017. godine – i jedan i drugi prilog mogu se naći na internetu. A radi se o prilogu koji bi se u najkrćem mogao nazvati – uloga predsedničkog zvona u donošenju odluka Narodne skupštine Srbije.

Radi se o sledećem. Predsedavajućem je na dohvat ruke zvono – i kad treba glasati za predlog o kome se odlučuje, oglašava se skupštinsko zvono što je znak poslanicima vladajuće koalicije da na svojim tasterima pritisnu dugme „Za“ i obrnuto – ako ne treba glasati „Za“ predsedničko zvono se ne  oglašava. U konkretnom slučaju začulo se predsedničko zvono i poslanici vladajuće koalicije su kao ovce na komandu čobanina pritisle taster „Za“, iako se radilo o predlogu opozicije a u radu naprednih saziva ove naše Skupštine to nije uobičajeno, tako da je kako upućeni kažu prvi put u istoriji rada „napredne“ skupštine  doneta odluka o prihvatanju predloga opozicije, što se iz gore pomenutih tv priloga jasno vidi – zeleno su se zasvetlela sva svetla na skupštinskom displeju!, a do toga je došlo jer se Predsednica nešto pomela i greškom pritisla zvono.

No, Predsednica ne bi bila osoba za koju „šef svih šefova“ pre neki dan reče da izvanredno obavlja svoju dužnost, kad se ne bi snašla i u takvoj situaciji – oglasila se i naredila da se glasanje ponovi, jer nije bilo kvoruma za donošenje odluke. Na glasove iz opozicionih klupa da se na displeju vidi da kvorum postoji (u gore pomenutom prilogu „24 minuta sa Zoranom Kesićem“ iznete su i konkretne brojke – nekih četrdesetak glasova preko potrebnog kvoruma), Predsednica je strogo uzvratila – Treba li da objašnjavam da kvoruma nije bilo i ponovo stavila predlog za glasanje. Ovog puta se zvono nije oglasilo i svi poslanici vladajuće koalicije su glasali protiv! Odluka nije doneta. Ovog puta je bilo kvoruma.

I tu sad kod jasno opisanog činjeničnog stanja dolazimo do sledećih pravnih pitanja:

• Da li je predsednica Skupštine poništila ispravno donetu odluku – Jeste!
• Da li je predsednica Skupštine ovlašćena da ništi odluku koje je donela Skupština – Nije!
• Da li su kod ovakvog načina rada Skupštine – da se isključivo donose samo one odluke koje predloži vladajuća koalicija i jasne odredbe – “Narodni poslanik se opredeljuje, istupa i glasa po sopstvenom uverenju” (član 37 Zakona o Narodnoj skupštini), uskraćena moja prava kao građanina u vršenju vlasti koju mi Ustav garantuje – Jesu!

Ne stoje eventualna objašnjenja da poslanici moraju usaglasiti svoje stavove, te da to predstavlja opisana praksa, jer poslanici – i pozicije i opozicije, imaju svoje poslaničke grupe i šefove poslaničkih grupa putem kojih se vrši usaglašavanje stavova – do glasanja. Nakon toga se vrši samo prebrojavanje glasova i konstatuje koja je odluka doneta.

A sad da se vratimo na ovce. Ovca je domaća životinja koja živi u stadima – pase i ponaša se onako kako to gazda odluči a čobanin zapovedi. Da li ste u ovoj priči primetili razliku između poslanika i ovaca?

Isto se odnosi i na poslanike opozicionih partija i oni se ponašaaju po pravilima stada – trpe torturu predsedavajućih, kako Predsednice, tako i onih koji je povremeno zamenjuju, jer treba se dokazati i opravdati strogoću, pa ih ovi nemilosrdno kažnjavaju za sve i svašta – čak i udaljavaju iz skupštine na određeni period vremena, što može da bude i svesno zloupotrebljavano – opozicija govori da je u nekim slučajevima to tako i bilo, a nikome da padne na pamet i da se zapita kojim su propisom te kazne određene. U Zakonu o Narodnoj skupštini ih nema, a prava i dužnosti narodnih poslanika  regulisana su tim zakonom: “Narodni poslanik se opredeljuje, istupa i glasa po sopstvenom uverenju” (član 37); “Narodni poslanik uživa imunitet u skladu sa Ustavom i zakonom” (član 38, stav 1); “Za usmeno ili pismeno izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost” (član 38, stav 2).

Dakle pitanje kažnjavanja poslanika je negativno regulisano tim zakonom, što je i logično, jer ako poslanik uživa imunitet i za klasična krivična dela sve dok mu se eventualno taj iminitet ne oduzme po posebno propisanoj skupštinskoj proceduri, a ta tekovina ne našeg već savremenog shvatanja parlamentarizma je upravo i uvedena da ne bi dolazilo do pomenutih zloupotreba, mi propisujemo kazne oduzimanja poslaničkog prava za određeni period podzakonskim aktom, na osnovu odredbe Zakona koja glasi: „Pitanja u vezi sa organizacijom i načinom rada Narodne skupštine, postupcima za donošenje akata Narodne skupštine i drugim postupcima, kao i druga pitanja koja nisu uređena ovim zakonom, uređuju se Poslovnikom Narodne skupštine.

Dragiša Čolić, 20.11.2017.