Biblioteka Pisci naivci

Ako postoje slikari naivci,

ako postoje političari naivci,

zašto ne bi postojali i pisci naivci –

ovo je naš sajt.

Pošto spadam u one koji kad nemaju šta da rade moraju nešto da rade, počeo sam da zapisujem svoje opservacije o događajima i ljudima koji nas okružuju, onako za sebe, bez pretenzija da to i objavljujem. Mišljenja onih kojima sam davao da to čitaju bila su različita. Od pohvala, do onih koji su mi govorili – najebaćeš! A od svih, najviše mi se svidelo mišljenje mog prijatelja Milorada Jevtića, koji je rekao – Ne znam šta da mislim o tome. Pišeš o strašno ozbiljnim stvarima na strašno neozbiljan način.  Meni se to dopalo, pa sam nastavio da pišem u tom stilu, a uz to, bio sam uobrazio da bi to neko hteo i da objavi.

Da skratim priču, ni od koga nisam dobio odgovor. Čak ni ono kurtoazno – hvala nismo zainteresovani ili hvala – ne dopada nam se. Iz toga sam izvukao određene zaključke – izdavači to i ne čitaju, verovatno zato što dosta toga dobijaju od zaludnih ljudi, pa ne žele da gube vreme, a oni drugi – kojima sam se obraćao za podršku, ne odgovaraju iz nekih drugih, svojih razloga. Možda i zbog toga što u sebi priznaju da je to što ja radim onako usput iz zezanja ozbiljnije od onoga što oni rade u vidu zanimanja. Shvatam ih, teška su vremena, nije lako stalno smišljati nešto novo. Nama, koji to radimo iz hobija je lakše – jedna knjiga i dosta. Što bi jedan moj prijatelj rekao, doduše ne za pisanje već za one stvari – Ja sam to probao, video sam da znam i više me ne interesuje.

Jedino se nisam obraćao Predsedniku Vlade. On bi me možda čak i primio, ali na žalost nismo iz istog žanra – niti sam uvoznik banana, niti sam voditeljka, a ne znam ni da pevam.

Bilo kako bilo, odlučili smo – ja i moja supruga. čiju sam podršku od početka imao, da prvu knjigu objavim sam, kao autor. Tako je nastala prva knjiga iz ove biblioteke – „O OPANČARIMA I OPANCIMA“. A da bismo i drugima, koji su prošli ili će tek prolaziti kroz slična iskustva pomogli, odlučili smo da otvorimo ovaj sajt i da tu objavljujemo tekstove pisaca naivaca. Ne mora to da bude knjiga, dovoljno je da  bude kraći prilog, na primer, kao što je ovaj dole o opančarima i opancima. A ne mora da bude čak ni to – može da bude kratka crtica, anegdota, vic, ilustracija i slično. Time se istovremeno postaje i član biblioteke. Članske karte za sada ne delimo, ali radimo na tome, tako da ćete tada time moći i da se zakitite, što bi rekao počasni inspirator ovog sajta pok. Dr (za humor) Zoran Radmilović.

Naziv sajta je takođe povezan sa prvom knjigom iz ove biblioteke „O OPANČARIMA I OPANCIMA“.

Ideja je da objavljene priloge sakupimo u knjigu koja bi izlazila jednom godišnje za Sajam knjiga, koji se krajem godine održava u Beogradu. Tako bi mogla nastajati BIBLIOTEKA PISCI NAIVCI. To su neke početne ideje. Pišite nam da ih unapredimo.     

Dragiša Čolić,

Glavni i odgovorni bibliotekar s.r.