Želju da i ja nešto napišem o sudiji Gordani Vidojković, koja je sudila grupi koja je početkom 2000-tih pretukla bivše „otporaše“ Veljkovića, Lukovića i Sokolovića, dobio sam  čitajući njen demanti objavljen u „Blicu“, a povodom vesti koju je taj list objavio – da je ona odlukom Vrhovnog saveta sudstva (VSS) razrešena od daljeg obavljanja sudijske funkcije.

Dosta sam se mučio koji naslov da dam ovom kratkom osvrtu. Svašta mi je padalo na pamet, ali sam zaključio da nijedna od tih kvalifikacija nije dovoljno teška, a uz to, siguran sam – na bazi iskustva koje već imam, da bi se našle sudije koje bi me po hitnom postupku osudile za nanošenje uvrede, povrede časti i ugleda, pretrpljenih psihičkih bolova i čega sve ne – pre nastupanja bilo kakve zastarelosti, jer da se ne lažemo, ima među sudijama još Gordana Vidojković. A ima i onih koji ih štite. Miloševići su među nama, vraćaju se! Elem, odlučio sam se za jednostavan naslov – Sudija. Možda je taj naslov čak i teži od svih kvalifikacija koje su mi padale na pamet. I najtužniji. A ako se ne dopada drugim sudijama, čak i onim najčasnijim, što ih trpam u i sti koš sa Gordanom Vidojković, baš me briga! Nisam čuo da je bilo ko od njih išta rekao povodom takvog suđenja, ni pojedinačno, ni u grupi kao Društvo sudija, koje se inače redovno javlja za sve i svašta, pa zato rado koristim taj termin – u grupi, o čemu će dalje još biti reči.

No, da se vratim na sudiju Gordanu Vidojković. Njen demanti, kako ga je Blic preneo glasi:

“Danas sam iz elektonskog izdanja ,,Blic-a“ saznala da je objavljena vest o mom razrešenju. Demantujem ovu vest kao netačnu, jer nije zasnovana na zakonu, već je očigledno objavljena bez predhodne provere. Inicijativu za razrešenje sudije može podneti svako, dok se odluka može doneti tek po sprovedenom disciplnskom postupku, a po podnošenju predloga disciplinskog tužioca. Imajući u vidu, da mi nije dostavljen predlog za vođenjem disciplinskog postupka sa dokazima i da nije bilo zakazano disciplinsko ročište, ovakva vest je netačna i predstavlja poseban vid zastrašivanja, kako mene lično tako i mojih kolega, a naročito disciplinskog tužioca, disciplinske komisije i eventualno VSS koji o tome treba da donese odluku”.

Ne bih da komentarišem fakta, pisala ih je sudija, pa uzimam da su tačni, ali konstatujem, iz samog teksta, neke stvari:

– Da do dana demantija, 29.04.2012. protiv Gordane Vidojković nije vođen nikakav postupak.

– Da Gordana Vidojković, kao sudija krivičar u ovoj zemlji, očigledno ima istančan osećaj kad je u pitanju značenje pojma zastrašivanje, pa tako ni za deset godina nije našla dovoljno dokaza da su Marko Milošević i društvo, konkretnim premlaćivanjem, konkretnih ljudi kojima su nanete i teške telesne povrede, čak i uz pomoć konkretne motorne testere, konkretno uključene, da je u pitanju bilo zastrašivanje, za razliku od teške inkriminacije objavljene u Blicu – da je ona razrešena od dužnosti, što razume se, ovog puta bez dileme, predstavlja “poseban vid zastrašivanja” kako nje lično tako i njenih kolega, “a naročito disciplinskog tužioca, disciplinske komisije i eventualno VSS koji o tome treba da donese odluku”.

– Da je od dana demantija do odluke VSS-a i to po prijavi samih pretučenih građana – jer je disciplinski sudija očito smatrao da tu nema ni mesta podnošenju bilo koje disciplinske prijave protiv sudije gordane Vidojković, prošlo više od godinu dana, što je vest koju rado objavljujem, da građanstvo vidi u kojim rokovima se u ovoj zemlji sudi – u ovako “složenom” slučaju. U ostalim, prosečno složenim slučajevima, rokovi su daleko duži.

– Da je Gordana Vidojković, opravdano ukazala na posebno težak vid zastrašivanja učinjen od strane Blica, tako da su članovi VSS-a, tako zastrašeni, zaključili da treba odbaciti prijavu protiv nje.

– Možda je to bio razlog za odbacivanje prijave, a možda je razlog bio i taj što se po istančanom sudijskom osećaju način vođenja postupka od strane Gordane Vidojković, nezakazivanje pretresa i po 15 meseci i sl. u ovoj zemlji i od ovakvih sudija smatra normalnim.

A što se samog suđenja od strane Gordane Vidojković tiče, o njemu se u prijavi pretučenih građana Sokolovića i Veljkovića iznosi mnogo čudnih detalja, međutim, tim detaljima se – valjda zbog nezavisnosti sudijske funkcije niko nije ni bavio.

Meni, kao pravniku, je posebno čudno to da Sudija nije mogla da nađe pravni osnov ni za kakvu osudu, ni protiv kog učesnika u grupi koja je pretukla nesrećne građane, jer nije mogla da utvrdi ko je od učesnika u premlaćivanju naneo kome od premlaćenih i koju povredu. Ovo zbog toga što u Krivičnom zakoniku postoji krivično delo – učestvovanje u grupi koja izvrši krivično delo, po kome “ko učestvuje u grupi ljudi koja zajedničkim delovanjem liši života neko lice ili mu nanese tešku telesnu povredu, ošteti imovinu u većem obimu ili učini drugo krivično delo za koje se može izreći pet godina zatvora ili teža kazna ili koja pokuša da izvrši neko od tih dela, kazniće se za samo učestvovanje zatvorom od tri meseca do pet godina. Sama Sudija je povrede pretučenog građanina Sokolovića proglasila teškim, pa nije jasno od kakvog je značaja za neprimenjivanje ove kazne činjenica da se nije moglo utvrditi ko je od učesnika, kome i koju povredu naneo. To je po sada važećem krivičnom zakoniku, a postojalo je slično krivično delo i po krivičnom zakoniku u vreme premlaćivanja nesrećnih građana Veljkovića, Uskokovića i Sokolovića. Na primer i delo “nasilničkog ponašanja”, da ne elaboriram ovde o tome.

I konačno, ono što je u celoj stvari najnečasnije – da usled takvog vođenja postupka koje je Sudija uspela da protegne duže od deset godina, te tako dovede do apsolutne zastarelosti i nemogućnosti izricanja bilo koje osude za učinjeno premlaćivanje građana, ona donese i presudu da pretučeni građani plate i troškove postupka – jer su oni odgovorni za nastupanje zastarelosti, je krajnje ciničan. Za takav stav pstoji samo jedno objašnjenje: neko je za to ipak odgovoran, a ako je odgovoran, treba i da plati te troškove, koji kako sam negde pročitao iznose oko 800.000 dinara – bolje pretučeni građani, nego ona!

Gordana Vidojković je zaista hrabra žena. Nije čudo što joj je poznati SPS-ovski šarlatan Milutin Mrkonjić, ministar (i u ovoj) Vladi Srbije, javno odao priznanje za hrabrost.

DC, 11.06.2013.