Nije preterano reći  da sam uz  “Politiku” naučio da čitam – najpre je to bio sport (valjda mi je od tada i ostala navika da novine čitam od pozadi), kasnije sam prelazio i na ostale teme da bih gušt ostavljao za kraj, natenane – dopisnici iz inostranstva. Zvali su se dopisnici, a bili su i vrsni komentatori i analitičari – ne kao ovi danas, svi odoše u analitičare, a uz to, svaki od njih je imao neki svoj poseban stil pisanja zbog čega smo ih čitali, čak i kad te tema posebno ne interesuje. Pomenuću samo Miroslava Miru Radojčića, ostale ne smem da nekog od njih ne izostavim. Od mlađih, pomenuću Boška Jakšića, jer nekako je to povezano sa ovim što hoću da kažem.

       Jutros u jutarnjem programu RTS-a, udarna tema – događaji u Makedoniji, gost – urednik Politike, Žarko Rakić. Ne znam čoveka jer ne čitam “Politiku” od kako je Ljiljana Smajlović glavni i odgovorni urednik (nema veze sa prezimenom), a ne čuh čega je urednik, no ne smeta, dovoljno je ono “Politika”, to mu nekako dođe i kao garancija kvaliteta, a htedoh da čujem šta se to tamo zapravo dešava.

       Da skratim priču, sem razrešene dileme da li je bilo tri ili pet ubijenih policajaca, ne saznadoh ništa novo o dubljim uzrocima tih događaja, sem onoga što sam prethodno već čuo iz agencijskih vesti i pretpostavki koje sam od ranije imao u glavi.

       A želeo sam da čujem mnogo toga. Na primer, šta znači izjava potpredsednice kosovske skupštine Aide Derguti – Nemojte da nas terate da sedam miliona golorukih Albanaca krene i da više ne bude te države (Makedonije). Na kojih sedam miliona Albanaca je mislila – koliko znam, na Kosovu ih ima negde između 1,5 – 2 miliona, u Albanija oko 3 miliona, u Makedoniji oko 600.000. Čak i da dodaju one iz Crne Gore, nema ih toliko. Nije li to već ona druga faza stvaranja Velike Albanije – Albanci na okup! Bilo je doduše prisutno i pitanje – šta Amerika i Evropa misle o ovim događajima, uz konstataciju – Ništa sem mlakih reagovanja.

       Pa kakvo drugo reagovanje se moglo i očekivati ako je taj projekat Amerika i osmislila uz asistenciju Evrope. Nisu Amerikanci došli na Kosovo u kratkotrajnu prijateljsku posetu već da tamo i ostanu. Znalo se to još krajem devedesetih godina prošlog veka kada su napustili bazu Aviano u Italiji i počeli na Kosovu da grade bazu Bondstil, koja zaprema pola Kosova. Taj geografski položaj im se više svidja: Mediteran, Jonsko i Jadransko more –  Otrantska vrata. Strateški položaj – milina! Zbog toga je i bombardovan ostatak Jugoslavije i Kosovo predato Šiptarima. Za taj projekat potrebna je i jaka Albanija kao strateška baza u tom delu sveta. A sve to, kao deo opšteg strateškog plana zaokruživanja Rusije, čiji su deo i događaji u Ukrajini.

       Nije li i Grčka ovih dana upozorena da će ako nastavi sa približavanjem Rusiji – prolazak gasovoda “Turski tok” kroz Grčku, finansijska pomoć, povoljni krediti, dobiti iste ovakve događaje i kod sebe.

       Ja sam još u svojoj knjizi O OPANČARIMA I OPANCIMA, pišući o događajima krajem devedesetih godina prošlog veka, upozorio na ovakav razvoj događaja, a nisam ni nekakav komentator ni analuitičar te vrste događanja. Upozorio sam da je posle Kosova, na redu Makedonija, pa onda Crna Gora … Grci, ako ovako nastave, su takođe na spisku.

       Interesovalo me je i da čujem šta kod ovakvih događaja u Makedoniji znači vest da je u Preševo tokom subote stiglo 309 Albanaca iz Makedonije, koji su utočište potražili kod rodbine. Nije valjda da beže od svojih!

       Ništa od toga, pa se stiče utisak da su u pitanju obične nacionalne čarke u Makedoniji – “Politiko” gde si? Otvaram impresum da vidim šta je Žarko Rakić tamo – Urednik spoljne politike! Mašala! Vidim da je i Boško Jakšić tamo, ali on piše nešto drugo. Nije valjda i ovde stranačka preraspodela poslova na delu.

       No, pusti “Politiku” ionako je više ne čitam. Vidim, ovih dana će i naš premijer u Ameriku – kažu da će da se žali što nam Nemačka stalno ispostavlja nove uslove za otvaranje pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. Hoće li da pita Bajdena i šta u kontekstu ovih događaja nameravaju sa nama.

       A mogao bi i da ga pita šta će biti sa njim i negovom politikom kad im više ne bude bio potreban zbog Kosova. Da ne postanemo i mi tada neka vrsta kolateralne štete. Ko će to da nam objasni – Zoran Babić ili Dragan J. Vučićević?

Dragiša Čolić, 10.05.2015.