Vašar je bio, a na vašaru ….. No, o tome sam već pisao na ovom mestu. Po svemu sudeći RTS je u velikoj krizi. Nisu tu samo pare u pitanju, kako njegov direktor već duže vremena želi da uveri građanstvo. Umesto najavljivanog spektakla dobili smo performans na nivou školske priredbe, bez ikakvog smisla i koncepta. Sama ideja o jednoj polufinalnoj večeri, a potom finalnoj večeri sa pet takmičarskih kompozicija u celovečernjem programu bila je suluda, pa nije čudo što je u međuvremenu tu bilo svega i svačega – od pesama do olimpijskih reprezentativaca. Nedostajali su samo inserti iz filma “Montevideo, Bog te video”. U celoj toj priči najprofesionalnije je delovala Maja Nikolić, voditeljka, iako je njoj verovatno bilo i najteže da se u tom opštem galimatijasu snađe.

Ostale dve Maje – pevačice, Nikolić i Odžaklijevska, nisu prošle u finale, po sopstvenom priznanju nezasluženo. Ona prva je odavno i znala da je sve to nameštaljka. A ova druga sebe smatra pobednicom, bez obzira na zvanični plasman, što je možda i najpoštenije – nije na ovakvoj priredbi bilo lako učestvovati, pogotovu ne u njenim godinama.

Mene lično, najviše je razočarao moj omiljeni voditeljski par – Goca i Dragan, koji su bili zaduženi za bekstejdž i još ponešto, što valjda samo inventivni reditelj zna – mislim na onu scenu sa koferom i neophodnim potrepštinama za put na daleki sever. Dragan je tu, po običaju, uzeo banku i neštedimice delio uputstva, dok je Goca to sve mirno posmatrala, opremljena u stilu – pola žena a pola sirena. Frizura – a la Tasovac, joj očigledno ne odgovara.

A što se tiče pobedničke pesme – smorno. U kom to filmu žive naši kompozitori. Biće uspeh ako se plasiramo u finale.

DC, 04.03.2013.