BIBLIOTEKA PISCI-NAIVCI – CRTICE

www.opancar.com

Otac i sin

Jedanput ide stari Amidza
Ko neki sedi mandarin –
A za njim tapka, trci, skakuce
Junacke krvi najmladji sin.

Ovo su, prepoznajete, stihovi iz poznate pesme Otac i sin koju je Đura Jakšić napisao pre
više od 100 godina, verovatno iz zezanja, uz kaficu, negde u Skadarliji. Bio je veliki šmeker,
a kad je već reč o njemu i Skadarliji i danas se prepričava jedna anegdota vezana za njegovo
pesničko stvaranje – sedeo on, tako kažu, u jedno letnje predvečerje u Skadarliji, kad se
odjednom, a povodom nekog bala, pojavi na komšijskom balkonu gomila lepotica. – Gle Đura!,
povikaše one u glas i spopadoše čoveka da im na brzinu ispeva neku pesmu. Đura se opirao,
pravdao, ali pošto ništa nije pomagalo, ustade i na ogromno ushićenje pomenutih lepotica poče
da kazuje stihove:

U ovo divno veče,
Osu se nebo zvezdama,
Ko ovaj balkon pizdama …..

Kakve veze ima i pomenuta pesma i Đura i balkon i pizde i ….. Nemam pojma čista
asocijacija. Krenem jutros, po običaju, da brljam po internetu i naravno otvorim prvo Kurir da
vidim šta ima novo o Đilasu. Na moje ogromno razočaranje, ne nađoh ništa, bar ne na naslovnoj
strani. Šta je ovo! – da nije zaratilo ili, ne daj Bože, pala Vlada, presekoh se tako da nisam dalje
mogao ni da tražim.
A taman su me navikli. U poslednjih nekoliko meseci, otprilike kad je i ova koalicija došla
na vlast, ima Đilasa, i to na naslovnoj strani, svakog dana – po dva, u proseku, od tri glavna
naslova. Đilas – tajkun! Đilas – lopov! Đilas – Đitler! …. Đilasov čovek vozi džip od 100.000
Evra! – postoje neoborivi dokazi da taj čovek radi u Skupštini grada gde radi i ovaj poznati
tajkun; Đilasova firma – Gradska čistoća, koja kao što je poznato iznosi smeće u istom gradu
gde i ovaj poznati lopov živi i radi (i ne samo on već i njegova porodica!) nabavila kontejnere
za smeće bez javnog tendera. Gotov je! Pada! …. I sve tako, fino, analitički precizno i to iz pera
glavnog i odgovornog urednika i vlasnika, lično. Ukratko – Beograd i njemu dragi Beograđani,
gde naravno i on spada, nisu zaslužili da trpe teror tog čoveka na mestu gradonačelnika.
Beograd stagnira, ne razvija se dovoljno brzo, a nema ni viziju razvoja, saopštava mlađani
Predsednik Republičke skupštine koji očito redovno čita Kurir, a koji inače, kad nema šta
da radi, iz hobija vodi akciju za rušenje Gradonačelnika Beograda, koga su izmanipulisani
Beograđani, koji nisu čitali Kurir, izabrali na to mesto sa ogromnom većinom glasova, tako da
će oni to – naravno u interesu tih istih zaluđenih Beograđana, pod hitno da isprave. Evo, ima i
slobodnog kadra – Saša Mirković, nesuđeni Direktor Kontrole vazdušnog letenja, koji je kratko

sneg uspešno očišćen i, kako metereolozi predviđaju, neće padati do sledeće zime, će u tom
vremenskom periodu biti slobodan, a u međuvremenu će se već za to radno mesto osposobiti i
Dragana Milošević, poznata ballerina Granda, koja je trenutno na praksi u Elektroprivredi Srbije
na radnom mestu Pomoćnika Generalnog direktora za nešto (nije do danas saopšteno čega),
ali će se i to u međuvremenu rešiti. U svakom slučaju, ako išta zafali, tu je i Maja Nikolić,
poznata estradna zvezda, koja je i lepša a i bolje peva od pomenutog Đilasa, što u ovim teškim
vremenima i problemima koje smo nasledili od prethodne vlade neće moći da otkloni ni čuveni
ekonomista Mlađan Dinkić, novi Ministar finansija, ekonomije, razvoja i onih stvari, u dužem
vremenskom periodu, tako da bi ti kvaliteti koje imenovana poseduje mogli biti od ključnog
značaja.

Vasar je bio – a na vasaru
Sablje, pistolji, arapski hat;
Tuniske kape, srebro i zlato,
Mletacka svila, zenevski sat.
……
kaže dalje Đura.

E sad, pitate se kakve veze ima gore glavni i odgovorni urednik i vlasnik gore pomenutog
lista sa ni krivim ni dužnim Đurom Jakšićem i njegovom pesmom Otac i sin. Ima! Babo je
opravdano odsutan. Nalazi se već duže vremena u zatvoru zbog teških zloupotreba službenog
položaja jer je, kako je štampa još 2009. godine, kad je i uhapšen, izveštavala, uzeo od
Komercijalne banke kredit od preko million maraka radi nabavke opreme za svoju bivšu firmu
Manami d.o.o. a potom preusmerio ta sredstva na kupovinu opreme za offset štampu u svojoj
drugoj firmi iz koje sada Sin vodi opravdanu borbu za smenu Gradonačelnika Beograda. Time
je Babo svesno obespario svoju prethodnu firmu Manami i onemogućio Komercijalnu banku
da naplati dati kredit. Nešto što po svemu predstavlja mustru po kojoj je kasnije pljačkana i
Agrobanka, što je danas jedna od najspektakularnijih krađa. I ne samo to. Ovaj dokazani patriota
je ostao dužan i državi na ime poreza, kako se svojevremeno pisalo, više od 200 miliona dinara.
A na sve to Sin izjavljuje da je njegov otac čist u svemu što je radio – a ne kaže šta je sa
parama, i da je to nešto politički.
I konačno, kakve veze ima ova zamršena priča sa Đurom Jakšićem, njegovom pesmom Otac
i sin, pizdama na balkonu i oko njega i dr. Za one koji su bar jednom gledali slagalicu čuvene
Milke Canić, rešenje je jednostavno – Radisav Rodić, kao Babo i Aleksandar Rodić, kao Sin,
koji su iz neke pizde materine došli ovde da Beograđane spašavaju od Gradonačelnika koga su
ovi sami izabrali.
Veliki brat se ne oglašava. Show goes on!

DC, 14.02.2013.

***

Tako reći ozbiljno

Dva čoveka u ozbiljnim godinama Toma Fila, advokat – savetnik Ministra policije i Oliver
Antić, Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu – savetnik Predsednika Države, razgovaraju pre
neki dan o ostavinskom postupku koji se vodi po smrti ostavioca – Josipa Broza Tita, bivšeg
Predsednika Jugoslavije – ozbiljno, na sred televizora, tako da i građanstvo može da vidi kako
se to u ovoj zemlji ozbiljno radi. Biće ispitane sve legalne Titove prinadležnosti: lični dohodak
(tada se to tako zvalo) – platne liste, Rešenje o penziji – visina penzije, dnevnice sa službenih
putovanja, otpremnina koja mu pripada a koju iz opravdanih razloga prilikom odlaska nije stigao
da podigne, pa će se sve to staviti u odnos sa onim što se nađe i uredno popiše. Kad se sve to
potom stavi u odnos sa tim što je nađeno i pravilno utvrdi poreklo imovine, ono što je njegovo
mogu da dele naslednici, a ono što je nepošteno stečeno (ako i toga bude bilo), biće oduzeto u
korist Države – isto onako kako se to i danas radi za aktuelne političare, jer reda mora da bude
bez obzira ko je ko je u pitanju, objašnjava, stalno ozbiljno, ovaj čuveni Profesor.
Kod nas bi rekli – zaludan pop i jariće krsti. Tito nije ni primao platu jer ga ni to ni privatna
imovina nisu interesovali. On je sebe smatrao carem, a carevi smatraju da je sve u carevini
njihovo. U poređenju sa ovim današnjim, ispalo je da je to bilo i poštenije. Uzimao je samo za
sebe, a ne i za generacije svojih potomaka, tako da je po njegovoj smrti sve ostalo na broju –
tamo gde je i bilo.
A što se tiče Tome File, poznatog advokata, krivičara, savetnika Ministra policije, pod
čiju ingerenciju spadaju i svi njegovi klijenti – i bivši i sadašnji i budući, to naravno nije sukob
interesa jer se, pretpostavljam, cenjeni kolega prilikom prihvatanja te funkcije odjavio u Komori,
tako da kao advokat više ne mora ni porez da plaća. Nije loša ideja, i ja ću da se odjavim, idem u
savetnika svoje žene koja je takođe advokat i „očiju mi“ ako me nešto kao bivšeg advokata budu
pitali, neću nikome ništa da kažem.*

*Ovo je najmilija srpska zakletva. A ako vam se srpski seljak tako zakune, znajte da laže – nema
veze sa Tomom Filom, on je Cincar.

DC, 15.02.2013.

***

Živorad, nacionalni

Izvesni Živorad Ajdačić, sve-kulturna pojava u ovoj zemlji poslednjih 5-6 meseci ovog
veka (stupio na snagu otprilike kad i ova Vlada), član Komisije za dodelu nacionalnih penzija
(istovremeno i kandidat za dobijanje nacionalne penzije), član Komisije za sticanje i oduzimanje
statusa institucija od nacionalnog značaja (istovremeno i kandidat za sticanje tog statusa
preko Kulturno prosvetne zajednice Srbije, a u svojstvu Generalnog sekretara tog udruženja),
kao i mnogih drugih zvanja i funkcija – član UO Narodnog pozorišta, predsednik UO Prava
interpretatora Srbije, predsednik Akademije scenske umetnosti i dr., izjasnio se, u svojstvu člana
napred pomenute Komisije za sticanje i oduzimanje statusa institucija od nacionalnog značaja,
da njegovo udruženje KPZ dobije taj status, a da Jugoslovensko dramsko pozorište ne dobije taj
status, jer budući da ovo pozorište uporno u svom nazivu zadržava ono „Jugoslovensko“ time
jasno manifestuje želju da nije srpsko, što je sasvim dovoljan i znak i razlog da ne dobije status
institucije od nacionalnog značaja.

Skrećem pažnju svim građanima ove zemlje, koji neoprezno još uvek nose ime Jugoslav, da
obrate pažnju na razvoj gore navedene pojave, te da blagovremeno razmisle o promeni imena.

DC, 17.02.2013.

Diplomata parekselans

Vest – 20.02.2013.

“Predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Vuk Jeremić podneo je Ustavnom sudu
inicijativu za ocenu ustavnosti odluke Demokratske stranke da se od bivših ministara te stranke
zatraži da vrate poslaničke mandate.”

Pročitao sam tekst INICIJATIVE ZA OCENU USTAVNOSTI I ZAKONITOSTI OPŠTEG
AKTA (dalje: INICIJATIVA) koju je Gospodin Jeremić podneo Ustavnom sudu. Kao pravnik,
po stilu pisanja, prepoznajem da je taj tekst pisao pravnik, dakle ne Vuk Jeremić, što je sasvim
u redu, jer to i jeste posao advokata. Rezonujući dalje, pretpostavljam da Predsednik Generalne
skupštine Ujedinjenih nacija, kod tolikih savetnika kojima je okružen – Primakov, Fratini,
Moratinos, Dejan Šahović, Džefri Saks i dr. nije došao u u Beograd i tu za pisanje INICIJATIVE
angažovao nekog običnog advokata, koji ne zna da Odluka Glavnog odbora stranke po
konkretnom pitanju – da se od bivših ministara traži da vrate poslanički mandat, nije opšti akt, te
da stoga ne može ni biti predmet ocene ustavnosti i zakonitosti od strane Ustavnog suda.
U pitanju je, po meni, nešto drugo – politički šou kolaboratera u momentu kad glavni
izvođač radova – izvesni Dušan Petrović, bivši član Demokratske stranke, čini ogromne
napore da što više poslanika te stranke privuče u svoj poslanički klub, kao prelazno rešenje za
osnivanje svoje nove stranke. Nešto slično kao poznati performans – slikanje ispred Skupštine
sa falsifikovanim glasačkim listićima za vreme prethodnih izbora. Dok Ustavni sud ne donese
svoju odluku, formiranje novog poslaničkog kluba će biti završeno, tako da je svrha postignuta
bez obzira kako Odluka Ustavnog suda bude glasila – Nema šta, diplommatski manevar Par
excellence, što se od ovog svetskog diplomate i očekuje.
U prilog ove teze ide i fotografija Vuka Jeremića – objavljena na naslovnim stranama
poznatih tabloida (verovatno i drugih svetskih listova), gde ovaj zvaničnik najveće svetske
organizacije ide pešice – sa sve INICIJATIVOM, da je lično uruči Ustavnom sudu.
A da bi stvar bila do kraja poštena, postarao se sam autor ovog performansa:

“Ako sud kaže da je ova odluka u skladu sa Ustavom, obavezujem se da podnesem ostavku
na mesto poslanika……”

To što je u međuvremenu posao oko cepanja Demokratske stranke i formiranja novog
poslaničkog kluba od dela te stranke završen, nema veze!
I dalje, poentira asom ovaj poznati teniser i funkcioner – Predsednik teniskog saveza
Srbije, koji je i taj mandat poneo sa sobom u Njujork, po sistemu – a šta da radim bez te i one
poslaničke funkcije kad se vratim iz Njujorka. Izdržaće oni u međuvremenu bez mene, jer ja sve
to radim zbog njih a ne zbog sebe!:

“Međutim, ako se ispostavi da je Đilas naterao Glavni odbor stranke na antiustavno
delovanje, bilo bi očekivano da on podnese ostavku na sve funkcije”

Sad već dalje ne razumem – otkud sad Đilas u priči! INICIJATIVA je uperena protiv odluke
Glavnog odbora, a ne Đilasa. Uostalom, koliko znam, Đilas se ne bavi tenisom nego košarkom!
Gospodine Jeremiću, može li jedan besplatni pravni savet – neću Vas za klijenta, ne
dopadate mi se. Raspitajte se kod svojih savetnika nije li inkompatibilno da budete istovremeno i
Predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i poslanik Narodne skupštine jedne od država
članica te iste organizacije, pa hitno podnesite ostavku na jednu od te dve funkcije.

DC, 20.02.2013.

Demokrate parekselans

Demokratija je u Srbiji očigledno u krizi. Demokratska stranka Srbije je negde u ilegali.
Liberalno demokratska stranka i dalje liberalno egzistira, Socijal demokratska partija je na nivou
statističke greške – čeka izbore da vidi kojoj će izbornoj listi da se priključi, dok Demokratska
stranka brani sebe od svojih dojučerašnjih perjanica, kojima je jedina briga da u stranci
zadrže stečene pozicije – ne smeta im poraz na izborima pa stoga ne nalaze ni da ima mesta
odgovornosti za poraz, a sledstveno toj logici ne prihvataju ni da svoja najnovija poslanička
zvanja, koja su hitno ščepali kad su izgubili ona ministarska, predaju nekome ko će bar pokušati
da radi drugačije od njih.
Naravno oni to ne rade radi odbrane svojih interesa već radi odbrane demokratije u „svojoj“
stranci – Ja sam tu stranku stvarao pre 20 godina i valjda je ona moja više od ovih koji su sad
došli, kaže Dušan Petrović, donedavni Zamenik Predsednika. Taj sopstvenički odnos partijskih
lidera prema stranci koju vode je inače karakterističan za sve stranke u Srbiji – počev od
Miloševića, Šešelja, Koštunice, Draškovića, Dinkića, Jovanovića pa evo i do Demokratske
stranke o kojoj je ovde reč, s tom razlikom što je njen pravi lider ubijen, a onaj koji ga je
nasledio je bio toliko demokratičan da je baveći se svim i svačim a najviše sobom prepustio
da „gazda u lokalu“ postane pomenuti Dušan Petrović, koji je tu stranku razume se toliko
demokratski vodio, da mu sada svaka druga demokratija smeta. U tome mu zdušno pomažu
Boško Ristić, advokat, donedavno vlasnik mnogih funkcija – narodni poslanik, šef Odbora
za pravosuđe Skupštine Srbije, član Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca i dr. i
Slobodan Homen, bivši državni sekretar u Ministarstvu pravde prethodne Vlade. Prema opšte
prihvaćenom verovanju njih trojica su bili i glavni kreatori nedavno sprovedene reforme
pravosuđa, koja je, kao što je takođe opšte poznato, dala katastrofalne rezultate čije će se
posledice još dugo osećati. Takva kvalifikacija može da bude zamagljena samo delima sadašnjeg
Ministarstva pravde – što sudeći po prvim koracima nije daleko od pameti, koje se latilo posla
da ispravi greške prethodnika. Pored pomenute trojice, kad je reč o reformi pravosuđa, ne treba
zaboraviti ni mlađanu, bivšu Ministarku pravde, Snežanu Malović, no ona je kako se veruje, tu
bila samo ikebana, što naravno nije opravdanje.
O njima i njihovom delu sam, u svojoj knjizi O OPANČARIMA I OPANCIMA,
svojevremeno napisao sledeće:

“A kako je drugačije moglo i da ispadne ako je i dalje, više nego ikad, kadrovska politika
mediokriteta na delu. Kadrovi se, uvek iznova, biraju kad god koja partija dodje na vlast. A
kad je reč o ovim sadašnjim, najpre su za Ministra pravde bili izabrali nezaobilaznog Dušana
Petrovića, kako se priča sivu eminenciju DS-a. On, bio malo pa pobegao, što i nije neka šteta,

jer njemu i njegovom imidžu, “bolje stoji” ova sadašnja pozicija – Ministra poljoprivrede.
Ako je to i razumljivo, nikako ne može biti razumljivo što potom ni krivu ni dužnu tu
postaviše mlađanu Snežanu Malović, bez obzira šta i ona sama mislila o sebi, jer onaj ko je
zaključio da osoba sa devet godina ukupnog radnog staža, od čega samo šest nakon položenog
pravosudnog ispita i to na administrativnim poslovima u Ministarstvu pravde i Tužilaštvu, može
da vodi Ministarstvo pravde i da u ovako složenim uslovima iznese reformu pravosuđa koja
nikako nije pravno-teoretski već duboko pravno-praktični posao nije mediokritet, jer mediokriteti
su srednjaci – on je najobičnija budala.
Naravno mi ne znamo ko je taj poslednje pomenuti, ali držim da to zasigurno nije ovaj
srednjoškolski profesor folozofije, jer on i ne zna o čemu se tu radi. Pritom, daleko od toga
da ja profesore filozofije potcenjujem. Jednog od njih sam čak negde u ovoj knjizi i pomenuo
kao čoveka koji je u mnogome uticao na formiranje nekih mojih životnih stavova. Biće da
je on to prepustio već pomenutom Dušanu Petroviću, a ovaj za izvršioca radova uzeo u to
vreme na svim pravnim frontovima nezaobilaznog Boška Ristića, advokata iz Niša, za koga ni
tada a ni sada nije poznato čime je on to zadužio pravnu praksu da ga tako značajna uloga
zapadne. O njima – kao pravnik, ne mislim ništa, a to je gore nego da ih za nešto kritikujem.
Tom timu je bio potreban neko iz Ministarstva pravde i on je po svemu sudeći bio nađen u liku
Slobodana Homena, Državnog sekretara, o kome sam, kao mladom i očigledno nadarenom
čoveku, imao mnogo bolje mišljenje pre reforme pravosuđa nego sada. Ako se tom timu doda
i samoveleuvažena Nata Mesarović, kao Predsednik Visokog saveta sudstva, kojoj niko nije
objasnio da je, po Ustavu, Ustavni sud ipak stariji od nje, onda je jasno što je sve to ispalo ovako
kako je ispalo“.

I sad gore pomenuta trojka – a sve u ime demokratije, cepa svoju sopstvenu stranku, jer nije
u redu da im se, kad su već izgubili dosadašnje funkcije, oduzme i ova poslanička. Oni bi bili
radi da, sa tih funkcija, rade kao i do sada, jer opšte je poznato demokratsko pravilo da ako se
baviš politikom, moraš da dozvoliš mogućnost da budeš i u opziciji pa bi oni i to pokušali, ali ih
u tome tamo neki nedemokrati ometaju.
Sa gubljenjem poslaničke funkcije ne slaže se ni još uvek živahni Dragoljub Mićunović,
jedva nešto stariji od legendarnog Jovana Krkobabića, pa i on izdvaja deo poslanika DS u
sopstveni poslanički klub, s tim što se ovaj stari vuk, kako i priliči, za razliku od onih gore koji
ne prave pitanje, opredelio za žene – Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Maja Videnović, kao i
bivša šefica poslaničkog kluba Nada Kolundžija.
A šta na sve to kažu oni koji su za ovu stranku na nedavnim izborima glasali. Umesto
odgovora ispričaću vam jedan vic – Dobio Mujo od firme stan, opremio ga kako dolikuje i
pozvao Hasu na rakiju. – Joj Mujo, lepo li je, kaže Haso, nego matere ti, daj mi ključeve da ovde
dovedem Fatu. Mujo se opirao, na kraju pristade, ali mu skrenu pažnju da nešto ne uneredi jer
sve je novo, na kredit kupljeno, što naravno Haso obeća. Sutradan, dođe Mujo i zapanji se. Mujo,
od sevdaha, u stanu napravio lom. Besan, pozove Hasu i pita ga šta je to. Mujo ćuti. Ništa ne
govori. Priznaje, kriv je. Na kraju, kad se malo stišao, Mujo ga upita. – Dobro, reci mi bar kakva
je Fata bila. – Ma ko jebe Fatu, nije ni bila, reče mu Haso.

DC, 23.02.2013.

Advokati parekselans

Građanin U. M. – koristim inicijale da ga ne bih naljutio pa da mi slučajno (bez umišljaja)
gurne upaljenu baklju u usta, navijač Crvene zvezde – delija, star 24 godine, poslednjih nešto
više od 5 godina proveo u zatvoru, pre toga (i sada) nezaposlen, dva meseca po izlasku iz
zatvora, radnog dana – u 3,50 sati ujutru, je osumnjičen da je u klubu “Plastik” – jednom
od najpoznatijih beogradskih klubova (kako piše na sajtu kluba – naročito omiljenom među
strancima), učestvovao u tuči u kojoj je jednom od fanova tog kluba – strancu, flašom razbijena
glava.
Gore opisanog građanina U. M., kako za prethodno delo – guranje upaljene baklje policajcu
na dužnosti u usta, tako i za ovo delo – za koje je tek osumnjičen, brani “njegov advokatski tim”
na čelu sa čuvenim i najskupljim beogradskim parekselans advokatom B. B. – koristim inicijale
jer po Kodeksu advokatske etike, advokati ne smeju da se reklamiraju.
Prvo pitanje koje meni kao građaninu D. C. – koristim inicijale da me pomenuti B.B. ne bi
identifikovao, pada na pamet je otkud građaninu U. M. – u ovo vreme naše, a bogami i svetske
ekonomske krize, da fiinansira te odbrane, koje su bogami koštale a, kako proizilazi, koštaju i
dalje. Možda bi odgovor na to pitanje mogao da da unesrećni policajac Nebojša Trajković koji
kaže da iza svega onoga što mu se izdešavalo stoje moćnici koji su u Upravnom odboru Zvezde,
kojima žrtve nisu bitne, iz čega logično pretpostavljam da njima ni pare nisu bitne.
Građanin U. M. beži sa lica mesta i ne odaziva se na pozive policije koja bi bila rada da
ga sasluša u vezi razbijene flaše. Umesto njega, policija može da pita šta god hoće njegovog
advokata – objašnjava policiji, a i građanstvu, već pomenuti parekselans advokat B. B., koga
je inače obezbeđenje “Plastika” (Novosti, 23. Februar, 2013.) prepoznalo “među grupom
sukobljenih mladića”, tog radnog dana u 3,50 sati ujutru, tako da on kao direktni parekselans
svedok, sasvim pouzdano može da tvrdi, da je građanin U. M. u inkriminisano vreme bio na
inkriminisanom mestu, ali da nije učestvovao u tuči. Što se njega lično tiče, podrazumeva se
da ni on nije učestvovao u tuči – on je u to nevreme bio tu prisutan samo da nadzire ponekad
nestašnog građanina U. M.
Kako sredstva javnog informisanja izveštavaju, građaninu U. M. je pokušano uručenje
poziva radi saslušanja u policiji, međutim kako njega, od opisanog nemilog događaja, nema na
prijavljenoj adresi, poziv je uručen njegovom ocu, čime bi se imalo smatrati da je pooziv uručen,
jer iz opisanih okolnosti očigledno proizlazi da on izbegava prijem poziva, pa bi se – za slučaj da
se ne pojavi na zakazano saslušanje, moglo naložiti njegovo privođenje.
Građanin U. M. se u zakazano vreme nije pojavio na zakazanom mestu. Umesto njega došla
su dva člana njegovog advokatskog tima, koji su lepo objasnili policiji da on ne želi da pristupi
saslušanju bez svog glavnog pareekselans advokata B. B., koji je inače zadnjih desetak dana
opravdano odsutan usled drugih obaveza koje ima u Crnoj Gori, te da će se vratiti u zemlju
negde sredinom ove nedelje, pa će tada doći u u policiju i dovesti svog branjenika.
Pravnik sam već mnogo godina i do sada ne čuh da se po policijskom pozivu navraća onako
usput kad se ima vremena. Ja mislio, eto ispostavilo se pogrešno, da poziv sadrži mesto gde
okrivljeni ima da dođe, dan i čas kad treba i kod koga da dođe.
Gore pomenuti članovi advokatskog tima su potom objasnili i pripadnicima brojnih
medija da ni oni ni policija nisu u pravu, a da građanin U. M. ima pravo da se tako ponaša jer
ima loše iskustvo sa policijom. Jedan od prisutnih novinara se usudi da primeti – zar nije u
pitanju obrnuto, da policija ima loše iskustvo s njim, na šta mu mlađana advokatica N. N. kojoj
opreza radi nećemo pominjati ime, jer i ona će ako ovako nastavi sasvim sigurno ubrzo postati
pareekselans, oštro odgovori da ona valjda bolje od njega zna ko je u pravu a ko nije. Daljih
pitanja nije bilo.

To se zove moć. Moram da pišem “Blicu” i pitam kako ni među 300 najmoćnijih nema
nikog od pomenutih. Ispada da je Lepa Brena koja na toj listi zauzima visoko 129. mesto,
moćnija od njih.
Parekselans advokati ne bi postojali kad ne bi bilo parekselans sudija. U slučaju građanina
U. M., nesrećnog policajca Nebojše Trajkovića i neidentifikovane baklje koja se u međuvremenu
i ugasila pa nije bila ni tako opasna, to je sudija Apelacionog suda u Beogradu, Veroljub
Cvetković – krivičar, koji je prvobitnu kaznu, izrečenu od strane njegovog kolege, takođe sudije
– krivičara, prepolovio s obrazloženjem da se u konkretnom slučaju ne radi o umišljajnom
guranju upaljene baklje policajcu u usta već da je u pitanju samo napad na službeno lice u
obavljanju poslova javnog reda i mira – isto ono delo za koje se, na primer, okrivljuju građani
kad pruže i najmanji otpor prilikom hapšenja, pa je i izrečena kazna od 5 godina zatvora za tako
kvalifikovano delo prestrogo dosuđena, tako da je građanin U. M. zavredneo da bude i dodatno
amnestiran.
Kolega Veroljube Cvetkoviću, ili bolje da kažem – Sudija, jer vi volite da kažete – Nismo
mi kolege, mi smo sudije, jeste li čuli za culpa latu (grubu nepažnju) ili makar eventualni
umišljaj (svesni nehat). Vi ga baš preterste. Znači li to – ovo ne pitam zbog Vas jer Vi to, kao i
ono prvo, dobro znate, da ako neko obesnom vožnjom ubije ili za čitav život onesposobi drugog
učesnika u saobraćaju da je u pitanju delo ometanja saobraćaja, a ne neko drugo, daleko teže
delo?

DC, 26.02.2013.

Advokati parekselans – nastavak (04.03.2013).

Građanin U. M. se prošle nedelje nije javio policiji. Iz kancelarije njegovog advokatskog
tima je saopšteno da parekselans advokat B. B. još uvek nema vremena da ga odvede u policiju,
te da će se i on (B. B., lično) obratiti građanstvu, što je uskoro i usledilo – U. M. će se ove
nedelje dobrovoljno javiti policiji i dati svoj iskaz povodom tuče u klubu “Plastik”. On (B. B.)
ima već neka zakazana suđenja ali će “večeras doneti odluku” da li će u policiju otići u utorak
ili u sredu i, naravno, prethodno će se javiti šefu policije kako bi ugovorio vreme saslušanja,
da ovaj (šef policije) ne bi za taj dan planirao nešto drugo. Više detalja on ne može da saopšti
znatiželjnom građanstvu, jer ne zna šta će im U. M. reći. On (B. B.) samo zna da U. M. nije
remetio red i mir, te da će svojim iskazom – iako ne zna šta će ovaj reći, otkloniti svaki razlog
za pritvor, raspisivanje poternice i slično i da će se nakon toga strasti smiriti, tako da građanstvo
neće morati više da brine – ni zbog U. M., ni zbog policije. Nije pomenuo da li će građanstvo
morati da brine i zbog ove parekselans advokature.
Izgleda da su i u policiji shvatili da se B. B. malo preigrao, pa je u nedelju uveče u udarnom
terminu dnevnika, kao “poslednja vest” objavljeno i njihovo saopštenje – oni sa “indignacijom”
odbacuju navode advokata o dogovorima sa policijom, da oni i nemaju šefa već samo Ministra,
Direktora i Državnoog sekretara, tako da i ne znaju s kim bi to advokat i mogao da se dogovara.
Ja im i verujem, jer takvi dogovori se i ne obavljaju na tim nivoima*, već sa operativnim
“šefovima” na relaciji: “bora” – “šef” – “miroljub”. A priznaćete i to je deo pravosuđa.
*Za državnog sekretara nisam siguran. I on je advokat a bavi se i konspirativnim radom. Evo
nedavno se vratio sa doručka kod Obame i doneo dosta korisnih informacija. Rekao mu Obama
da je Mišković angažovao poseban lobi u Americi koji neće birati sredstva da napakoste Srbiji
i njenom putu ka dobijanju datuma početka pregovora za ulazak u Evropsku uniju. Vladimire,

svaka čast! Konačno da se jedan doručak isplati.
Nastaviće se – slučaj građanina U. M. pratimo i dalje.

Advokati parekselans – nastavak 2 (07.03.2013).

Policija je povela sa 1:0. U. M. je u pratnji svog parekselans advokata B. B. došao u policiju.
Taj trenutak su zabeležila sva sredstva informisanja ukljucujući i RTS, koji je o tome u jutarnjem
dnevniku dao poseban prilog, kao vest dana. Koliko se sa snimaka vidi U. M. je tamo dočekan
raširenih ruku – nikakvi predmeti nalik palicama nisu primećeni. Odmah mu je odobreno i
privremeno gostoprimstvo od 48 sati. Tim povodom je B. B. dao i kraću izjavu – da nije bilo
„medijske histerije koja vlada proteklih nedelja“, do svega ovoga ne bi ni došlo. Građanin U.
M. bi redovnim putem lako objasnio policiji svoju nevinost i ne bi bilo razloga njegovom daljem
zadržavanju u policiji. On je jedan fini mlad čovek – kosmopolita naprednih shvatanja, koji kad
bije ne pravi razliku ni po veri ni po rasi, a najbolji dokaz za to je što je u prethodnom slučaju
pokušao upaljenu baklju da gurne u usta izvesnom Srbinu, a ovog puta ga sumnjiče da je razbio
flašu o glavu izvesnom američkom državljaninu.
Kolega B. B. niste objasnili da li bi „medijske histerije koja vlada proteklih nedelja“
povodom ovog slučaja bilo, da građanin U. M. nije pobegao sa mesta događaja – što da beži
ako su kako sami kažete njegovu nevinost čak i kamere zabeležile, da je se potom – čak i pored
bekstva, pojavio u policiji po uredno dostavljenom pozivu, sam ili sa nekim od članova svog
advokatskog tima (ako ste vi proteklih nedelja bili toliko zauzeti), da i vi lično niste preko tih
istih medija davali izjave kako ćete to saslušanje svog klijenta naknadno dogovoriti sa šefom
policije čim smognete vremena, iz čega bi građanstvo moglo da stekne pogrešnu predstavu da
se saslušanja kod policije ugovaraju kao tretmani kod frizera, te da li to sve skupa doprinosi
ili šteti ugledu advokature. Ne bavim se tom vrstom advokature, a po prirodi koju mi je Bog
dao nisam ni ljubomoran, ali kao stariji kolega, dozvoljavam sebi da posumnjam čak i u vašu
inteligenciju – ako već radite tako kako proizilazi da radite, radite to u tihu – pročuće se i bez
tog talambasanja sve o vasim sposobnostima, jer u suprotnom sve to što radite može da postane i
kontraproduktivno, ne samo za vas lično već i za vaše klijente, a o advokaturi kao javnoj službi,
da i ne govorimo.

Reagovanje: (07.03.2013).

Dragi Kolega,

Moram da reagujem na vaše pisanje o “parekselans advokatima”. Pa vam ni to nije bilo
dosta – pominjete i nekakve “parekselans sudije”. Kao da smo mi advokati najgori (sudije ne
smem ni da pomenem). Okomili ste se na sirotog kolegu Borovića. Pa šta ako se tu i tamo i
očeše o nekog U.M. i one koje, kao uzgred, pominjete. A pogledajte ove oko nas – kradu na
krupno, pa ništa! Uostalom, koliko mi je poznato i vi izigravate nekakvog advokata, a pljujete
po advokatima. Čitala sam i onaj vaš “roman” o opančarima i opancima. I da znate da mi se ne
sviđa. Da ga niste potpisali bio bi to najobičniji politički pamflet. Sećam se šta ste sve tamo rekli
Predsedniku advokatske komore. Te ružne reči ne smem ovde ni da ponovim, jer nisam prosta
kao vi. Ja čak i ne psujem – sem nekad kad mi tako dođe. Kao ovo sad.
Da vas ne znam dobro rekla bih da ste vi ljubomorni na kolegu Borovića. A vi ste jedan
običan kreten koga čak ni pare ne interesuju. Koristite to što imate i britansko državljanstvo,

povremeno navatate nekog stranca na taj vaš konsalting, pa onda izigravate Engleza i zajebavate
nas prave advokate koji pošteno zarađujemo svoj hleb. Izigravate Engleza, a znam da svi vi
Čolići u dubini duše volite Ruse. Da nije tako, ne biste se i orodoli sa njima. Ma Ajte, molim
vas! Vi ste jedan najobičniji satir.

Replika (07.03.2013).

Najdraža koleginice,

Grešite! Ja nisam satir. Ja sam gori od njega. Satir je bio dvojna ličnost – pola čovek, pola
jarac. A ja sam trojna ličnost – cenim Engleze, volim Ruse jer su šašavi kao i mi, a obožavam
Srbe. Da nije tako ne bih se toliko ni bavio njima. A uz sve to, obožavam i vas – i to najviše na
svetu. I ako ste advokat.
A to što pišem o pareekselans advokatima, sudijama, diplomatama, demokratama …, to
je za njih još i pohvalno. Reč “pareekselans”, koju smo mi malo posrbili vodi poreklo od reči
par excellence, što na engleskom znači nešto specijalno, posebno – u pozitivnom smislu, a i oni
su posebni, priznaćete. A i ima ih, eto na primer, kolega Vladimir Cvijan. Ali neću o njemu na
ovom mestu gde govorim o vama.
No, da malo razvedrimo stvari. Ovde bi sad dobro došao neki vic, ali stvari su ozbiljne.
Sudije, advokati, pa vicevi – ne ide. Da se vratim na ono srpsko “parekselans” – Milojka je
Dagomiru ištrikala džemper fin. Na rukavu napisala ćirilicom – Made in!

V.C. Parekselans

Još malo o parekselans advokatima – ne bi bilo u redu da izostavimo najaktuelnijeg i po
sadašnjem značaju najvažnijeg, Vladimira Cvijana (dalje: VC).
VC je u periodu od 2005 – 2008. godine bio Generalni sekretar i savetnik za pravna pitanja
tadašnjeg Predsednika Republike Borisa Tadića, ali pošto je po prirodi napredan, a tu nije mogao
dalje da napreduje, prešao je u Srpsku naprednu stranku. Uzgred, a u okviru paketa prelaska,
optužio je svoje dotadašnje partijske drugarice, predsednicu Vrhovnog saveta sudstva Natu
Mesarović i ministarku pravde Snežanu Malović da su deo „pravosudne mafije“, čime je u
startu stekao bezrezervno poverenje svoje nove stranke, a pošto se, sasvim slučajno, to dešavalo
neposredno pred izbore, odmah je stavljen i na listu kandidata za poslanike Srpske napredne
stranke u beogradskoj opštini Zvezdara. Tamo je, pored već ispoljene mentalne snage koju je
očigledno posedovao, pokazao i svoje fizičke sposobnosti tako što je, prema pisanju štampe, pri
pokušaju da uzme biračke spiskove, pretukao aktivistu svoje pređašnje Demokratske stranke.
U štampi nije objavljeno kad je VC postao advokat, ali je, nekako u to vreme, objavljeno
da je postao jedan od branilaca Sretena Jocića, optuženog za ubistvo zagrebačkog novinara Ive
Pukanića i jednog njegovog saradnika, koji je pritom takođe stradao kao kolateralna šteta. Mom
divljenju tu već nema kraja. Mnogi advokati provedu čitav svoj radni vek a da ne dobiju ni jedan
ozbiljniji slučaj, a VC odmah pa “kapitalca”. Svaka čast! Mada, mi tu nešto ne štima. Njegovo
ime, kao advokata, pominje se još 2010. godine – u vreme dok je bio Generalni sekretar i pravni
savetnik Borisa Tadića, na suđenju vlasniku „Slap grupe“ Slaviši Puriću, poznatom po tome
što je učestvovao u privatizaciji preko 70 državnih preduzeća i da su potom sva ta preduzeća
propala. I ne samo to. Povodom tog istog pretresa je objavljeno da je, dok je pomenuti Slaviša
bio u zatvoru, VC – njegov advokat, postavljen za direktora – njegove (Slavišine), fabrike „Slap“

u Čačku, što jednostavno ne može da bude tačno, jer advokati ne mogu da se bave profesionalno
ni jednim drugim poslom i to se strogo poštuje. Sećam se, meni su, kad sam se u Komori
prijavljivao za advokata tražili ne samo potvrdu da ne radim ni na kom drugom mestu, već i
izjavu da ću – ako negde radim, prestati da obavljam taj posao do momenta polaganja zakletve,
tako da ja ne verujem u ono što štampa piše o kolegi VC. Proizilazi da je on, u vreme dok je bio
Generalni sekretar i Savetnik Predsednika države istovremeno bio i advokat, pa čak i direktor
firme, što bi bio dovoljan razlog za brisanje sa liste advokata, a ako nije bio advokat, a obavljao
te poslove, da je činio krivično delo nadripisarstva. Ja jednostavno u to ne verujem! Svašta ova
štampa piše!
Parekselans advokat je VC postao vrlo brzo. Nedavno je, prema krivičnoj prijavi koju je
protiv njega podnela Demokratska stranka, preko svog kolege advokata Stanimirovića (proizilazi
da je i ovaj pareekselans – koliko li ih je!), pokušao da izdejstvuje puštanje iz pritvora jednog
od svojih klijenata kome sudi Vladimir Mesarović, sudija Višeg suda u Beogradu, inače sin
poznatije mame, takođe sudije Nate Mesarović, po principu – i on i mama bi u tom slučaju
mogli računati na svu blagonaklonost VC-a, i obrnuto – ako na to ne pristine. Šteta što ova
prijateljska inicijativa nije uspela, jer bila bi to prilika da se izglade i pređašnji nesporazumi
Cvijan – Mesarović, još iz vremena kad je Vladimir prilikom jedne posete svojoj tadašnjoj
partiskoj drugarici, u to vreme Predsednici Visokog saveta sudstva, kršom snimio taj razgovor,
što pokazuje da se VC još u vreme savetovanja Predsednika iz hobija veoma intertesovao i za
pravnu operativu.
Danas je VC Predsednik Odbora za zakonodavstvo i ustavna pitanja Skupštine Srbije.

DC, 27.02.2013.

VKS Predsednik parekselans

Imamo novog Vršioca dužnosti Predsednika Vrhovnog kasacionog suda (VKS). VKS je
na to mesto postavio Dragomira Milojevića nakon što je parlament sa te funkcije smenio Natu
Mesarović. Dragomir Milojević je inače ponovno izabrani a prethodno – za vreme reforme
pravosuđa, neizabrani sudija kome je prethodna pravosudna vlast uskratila poverenje kao
nedostojnom za dalje obavljanje sudijske funkcije. Zamerano mu je dosta toga, a između ostalog
i to što je kao predsednik veća Vrhovnog suda Srbije ukinuo pritvor članovima tzv. “Slap grupe”,
na čelu sa Slavišom Purićem, čiji je advokat bio Vladimir Cvijan, sadašnji Predsednik Odbora
za zakonodavstvo i ustavna pitanja Skupštine Srbije, koji mu je, dok je ovaj bio u zatvoru, kao
direktor i vodio firmu, doduše samo privremeno – do ukidanja pritvora, koji je ubrzo zatim i
usledio, baš kako je pomenuti “advokat – direktor” bio i najavio, kao i to što je njegovo ime
bilo i u grupi sudija odgovornih za odugovlačenje postupka usled čega je došlo do zastarevanja
krivičnog gonjenja protiv monaha Ilariona i vladike Pahomija za poznate slučajeve pedofilije.

Međutim, Dragomir Milojević je nedavno, Odlukom Ustavnog suda, ponovo proglašen
dostojnim za obavljanje sudijske funkcije, pa je vraćen u Vrhovni kasacioni sud, a evo sada je
ubedljivom većinom sudija tog suda proglašen i za najdostojnijeg među njima, tako da su ga
izabrali i za Predsednika. Sa tog mesta će novi Predsednik rukovoditi radom i onih sudija koji
su prošli tadašnji reizbor, kao i onim sudijama koji su u prethodnom postupku učestvovali u
proglašenju njega nedostojnim. Nadajmo se da obračuna neće biti, mada je novi Predsednik
odmah po stupanju na dužnost izjavio da će se ubuduće znati pravila igre. Nije doduše bliže
objasnio šta pod tim podrazumeva – obračun ili reviziju shvatanja o pedofiliji kao pojavi.

Interesantno je obrazloženje koje je novoizabrani Predsednik dao prilikom gore pomenutog
ukidanja pritvora članovima “Slap grupe”. Naime samo desetak dana po donošenju Rešenja
o produženju pritvora – sa obrazloženjem da su članovi ove grupe oštetili Državu za više
od 30 miliona dinara, usledilo je Rešenje veća kome je on predsedavao o ukidanju pritvora
– sa obrazloženjem da je došlo do promene okolnosti jer je u međuvremenu ustanovljeno da
okrivljeni nisu utajili više od 30 miliona dinara već nešto manje od toga.
Meni lično je posebno bio interesantan deo obrazloženja u kome se navodi da izvesni Jokić,
član grupe, neće biti u prilici da dalje čini malverzacije jer sada više nije u registru upisan kao
zastupnik preduzeća „Intereksport“. Otkud sad moj “Intereksport” tu u igri! Koja je to, svetska,
firma bila – 2.000 zaposlenih, 36 preduzeća i predstavništava u svim delovima sveta. Radio sam
u toj firmi na visokim rukovodećim mestima – od Direktora pravnog sektora do Pomoćnika
Generalnog direktora za poslovnu koordinaciju ino mreže i Direktora Preduzeća u Londonu. Ona
zgrada od 13 spratova, na uglu 27 Marta i Starine Nova, u kojoj je Pošta, a od nedavno i Gradska
uprava je bila naša zgrada. Mi smo je zidali i tu se uselili 1985. godine. Prelepo je izgledala. Sad
deluje prljavo. Ko su ti Purići, Jokići i ostali koji je isprljaše.
Show must go on! Reforma pravosuđa izvedena od tima: Dušan Petrović, Snežana Malović,
Nata Mesarović se nastavlja od strane tima u novom sastavu: Vladimir Cvijan, Nikola Selaković,
Dragomir Milojević.

DC, 01.03.2013.

Trovanje po Zakonu

Povodom afere mleka navodno zatrovanog aflatoksinomm koja već duže vremena zaokuplja
pažnju javnosti, daanas je objavljena radosna vest – stigle su analize iz Holandije kojima se
potvrđuje da je mleko koje građanstvo pije zdravo i neškodljivo za ljudsku upotrebu. Jedna
trećina ispitanih uzoraka mleka je zdrava čak i za Evropu jer ne sadrži više od dozvoljenih 0,05
mikrograma aflatoksina po jednom litru, dok sadržaj alfatoksina u preostaloj količini mleka ne
prelazi 0,5 mikrogra po litru, što je takođe dozvoljeno u Americi, Rusiji i Kini, a od pre nreki
dan – po izbijanju afere, i u Srbiji. Sve količine mleka koje sadrže veće količine aflatoksina biće
uništene.
A kako je najavljeno da će ovih dana biti donet propis o vraćanju sadržine aflatoksina
na ranije dozoljeni nivo od 0,05 mikrograma po litru, poželjno bi bilo da građanstvo u
međuvremenu popije one količine mleka koje sadrže 0,5 mikrograma aflatoksina jer će to mleko
biti zdravo samo do donošenja pomenutog propisa.

DC, 07.03.2013.

Goca i Dragan
Priredba Beosong

U.M.