Bilo je lepo za vreme novogodišnjih praznika. Malo sam odmorio od pisanja i sebe i vas. Uspavala me ona divna novogodišnja čestitka:

          Znate već,

          Biće teških dana …

          Biće tmurnih dana …

          Biće …

          Još 364 ovakva dana i imaćemo

          Srećnu novu godinu!

       Obećanje je već prvog radnog dana stiglo i od vođe lično – Pred Srbijom je veoma ozbiljna budućnost … građani će osetiti boljitak već 2016. godine. E, pa srećna vam nova 2016. godina!

       Ali, koliko znam, 2016. godina je i izborna godina. Šta će da bude ako ova vlast izgubi na izborima. Demokratija je to! Svašta je moguće. Ne, to se ne sme dozvoliti, jer onda – ništa od obećanog boljitka. Toga narod mora da bude svestan. Što pre to bolje. I zato izborna kampanja može da počne. Odmah i sad!

       Ova vlast je i uspostavljena prevarom. Možda se i sećate onog performansa sa džakovima ispred Skupštine, gore na samom stepeništvu, tamo gde stoje oni konji, a u izvođenju sadašnjeg predsednika države i sadašnjeg predsednika vlade. Mahali su sa onim džakovima kao ključnim dokazom o pokradenim izborima – u njima su bili falsifikovani glasačmki listići … Kasnije je sud utvrdio da to nije bilo tačno, ali – to nije objavljeno … ko da procesuira za prevaru dva ključna čoveka u državi.

       Naravno, niko ne može da tvrdi da su ta dva džaka odnela prevagu na izborima, ali bilo je to uoči drugog kruga izbora za predsednika države i Tomislav Nikolić je nakon toga pobedio Borisa Tadića. A šok je usledio tek potom – dva ključna koaliciona partnera prethodne vlasti – Dačić (SPS, PUPS i Jedinstvena Srbija) i Dinkić (Udruženi regioni Srbije – URS), dobijaju od SNS-a “ponude koje se ne mogu odbiti” – Dačić, Predsednik Vlade i Ministar policije, Dinkić, Ministar finansija i privrede, ne računajući brojne druge resore koje su takođe dobili njihovi kadrovi – Milutin Mrkonjić (saobraćaj), Slavica Đukić Dejanović, Ministarka zdravstva, Žarko Obradović Ministar prosvete, Verica Kalanović, Ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave, Suzana Grubješić, potpredsednica Vlade Srbije za evrpske integracije, zatim brojne druge funkcije – državnih sekretara, pomoćnika ministara, direktora i članova upravnih odbora javnih preduzeća, državnih agencija, diplomatskih funkcija – što se zna, i ko zna čega sve još. Nije to bila samo žrtva radi preuzimanja vlasti. Stvar je u tome, da grupa preobraćenih radikala – sada pod firmom Srpske Napredne stranke, nije imala svoju kadrovsku struktura koja bi preuzela ključne državne funkcije, što ja najbolje okarakterisao jedan od tadašnjih ministara, Milutin Mrkonjić, prilikom odlaska sa funkcije – Kadrovi SNS-a su priučeni konobari! Bilo je to ustvari ono – sve je isto samo njega nema! Falio je tu još samo Boris Tadić, koji nije stigao da se presvuče tada već nešto kasnije, tako da i on sada pretenduje da dobije neku funkciju u ovoj vlasti. A novi Dačić i novi Dinkić su započeli “novu” staru politiku koju su i do tada vodili u prethodnoj Vladi, ne propuštajući priliku da svuda i na svakom mestu kritikuju politiku prethodne Vlade, naročito u resorima koje su nastavili da vode.

       Koliko je to sve bilo kvalitetno, najbolji je dokaz to što niko od pomenutih nije više na tim funkcijama. Usledile su brojne rekonstrukcije Vlade. Fizički je tu ostao još samo Ivica Dačić – i on na novoj funkciji. A sve se to dešavalo samo za protekle dve i po godine. Da li je za to vreme SNS mogao da izgradi svoju sopstvenu kadrovsku strukturu, prosudite sami. Na primer, Ministar odbrane je – keramičar! Ministarstvo pravde, vodi diplomirani pravnik – pripravnik. Čini se da je jedini izuzetak Ministar policije – čovek koji je od početka ove vlasti uspeo i da diplomira i da doktorira, na Megatrendu …….  (Dragiša Čolić, 05.01.201)

 Nastaviće se