Eh, da smo imali Njega …

septembar 12, 2019 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

… ne bismo ovakav debakl pretrpeli na svetskom košarkaškom prvenstvu u Kini. A što se tiče Njega tu postoje dve teorije, jedna tradicionalna, znate ono – razgovaraju dve prijateljice, jedna Zagrepčanka a druga Beograđanka, pa ona Zagrepčanka kaže – Mila, vi tako loše izgledate, vama je potrebna njega, a ona Beograđanka joj kaže – E, draga moja, kad bih ja imala njega bolje bi izgledala i druga, savremena, po kojoj ako nemaš Njega, ne možeš ni da pobediš, mada u slučaju naših košarkaša u Kini to nije ni bitno – na isti se q… svodi, jer očito da naš proslavljeni košarkaš – a selektor u pokušaju, Saša Đorđević, nije imao ni njega, ni Njega.

A što se tiče ovog drugog – Njega, ispostavilo se da nije dovoljno to što je u fazi selekcije košarkaša imenovao u Upravni odbor KSS svoju savetnicu za medije Suzanu Vasiljević. Trebao je da uradi ono što je uradio u susretu između Zvezde i Jang Bojsa – da nađe malo vremena, okrene telefon, pozove jednog od naših četiri centara i kaže – Sine, uđi u igru i daj trojku!

* * *
A sad malo ozbiljno. Prva konstatacija je da je Saša Đorđević bio odliičan košarkaš, ali to ne znači da je on samim tim i dobar trener. Njegove greške počele su već kod selekcije reprezentacije. O Kaliniću, koji već nekoliko godina uspešno igra u jednom od najboljih evropskih klubova Fenerbahčeu, sam već pisao. Nije bilo normalno da on, dugogodišnji standardni reprezentativac ne uđe u sastav reprezentacije, a da za tu poziciju bude izabran Birčević koji ne može da se zadrži ni u nepoznatom turskom klubu Banvit. Opšte je poznato da tu nisu bili u pitanju samo košarkaški razlozi – čovek se usudio da javno iznese svoje političke stavove i to je to.

Ali da li je bilo normalno da Nedovića, standardnog reprezentativca na poziciji pleja, koji uspešno igra u italijanskom evroligašu Armaniju, ne pozove ni u širi izbor od prvih 25 igrača. Navodno Nedović je jedno vreme bio povređen pa nije dovoljno igrao.

Igre sa Teodosićem nikome nisu jasne. On praktično nije igrao od kako je otišao u NBA. Tamo nije uspeo da produži ugovor, vratio se negde početkom godine u zemlju, izjavio da ove godine neće igrati klupsku košarku – igraće za reprezentaciju, u međuvremenu potpisao dobar (i skup) ugovor sa Virtusom iz Bolonje, čiji je trener Saša Đorđević. Povredio se u prvim minutima, jedne od prvih pripremnih utakmica, što je možda i normalno posle tolike pauze. Nastavio lečenje u Bolonji – i, jedan plej manje.

U međuvremenu se povredio i Stefan Markovvić – drugi plej manje, tako da je Saša Đorđević krenuo u Kinu sa samo dva pleja – Jovićem i Micićem. Micić koji je u Efesu imao odličnu sezonu je bio totalno neprepoznatljiv – čak i pre tragedije koja mu se desila. Plej je organizator igre – zašto Saša Đorđević nije pre polaska na put pozvao još jednog pleja. Bilo je prostora, u rosteru je 12 igrača, a on je na put pošao sa 14.

A pošao je sa 4 centra. Obično se u igri smenjuju 2, a treći je tu kao rezerva. Korišćenje ova 4 centra po utakmicama je bilo prilično nelogično. Jokić je igrao više pleja (!) nego centra. Milutinov koji je od centara u porazu sa Španijom jedino pružio zadovoljavajuću igru, u „utakmici vađenja“ sa Argentinom sedi na klupi celo prvo poluvreme. U igru ulazi tek kad su kola krenula nizbrdo.

Ne ulazi u igru ni Marjanović – navodno, kako smo kasnije čuli, ne može on – najviši igrač na šampionatu, da se nosi sa oštrom igrom, ni Španaca, ni Argentinaca, a igra u NBA ligi. Pa nije ga valjda poveo zbog utakmica sa Filipinima i Angolom. Onda negde u trećoj četvrtini ulazi u igru – očigledno nemotivisan, verovatno zato što je nezadovoljan tretmanom, pravi tri lične greške, Đorđević ga izvlači iz igre i više ne ulazi do kraja. Ne igra ni Raduljica – razigrao se samo Jokić, u ulozi pleja!

Savremena košarka se zasniva na dobroj odbrani i šutiranju trojki iz svih pozicija, a mi forsiramo igru kroz centar gde se najlakše prave faulovi. Sem na momente, mi dobru odbranu nismo igrali. Španci su nas odlično pročitali – mi immamo odličan tim koji može da pobedi Angolu, Filipine i slične i sa 50 koševa razlike, u igri gde se umire od lepote, ali nemamo tim za ozbiljne timove kao što su Španija i Argentina, na primer. Trener Španije je posle našeg vođstva od 8 koševa u prvoj četvrtini promenio igru – na naše šutere je išlo i po tri igrača, šut nas je stao a oni su nam u trećoj četvrtini dali 35 koševa – toliko mi nismo dali ni Filipinima, a Saša Đorđevič mudro posmatra, ne odustaje od onoga što je smislio pre poćetka utakmice, čak ni tajm aut ne traaži.

Za vreme utakmice sa Argentinom, dok su nas oni zasipali trojkama, pitao sam se da li je našim igračima zabranjeno da šutiraju trojke. U savremenoj košarci ne možeš da pobediš ako nisi pogodio bar 10 trojki. Psihološki, trojke se šutiraju na početku i kad ti ide. Tada je igrač opušten i siguran, a ne kad vidiš da ti ono što si smislio ne ide pa probaš da se vadiš sa trojkama.

Ovo su onako, s brda s dola primedbe običnog posmatrača. Pretpostavljam da će se neko od košarkaških poslenika ozbiljnije pozabaviti time da li Saša Đorđević treba i dalje da vodi našu košarkašku reprezentaciju, pri čemu treba imati u vidu i ono što pominje Bogdanović da je tamo poslednja dva dana bilo i nesporazuma u ekipi. Ako je to tačno, kod sledećeg poziva u reprezentaciju polovina se neće odazvati – razlozi se uvek nađu. A ovog puta smo imali sreću da se svi odazovu, što se retko dešava, zato su nas i ubrajali u favorite čak i za zlato, ali to nismo iskoristili – doživeli smo fijasko.

Sašu Đorđevića je posle prvih uspeha koje je imao sa našom reprezentacijom angažovao Olimpijakos, ali se tamo nije dugo zadržao. Kasnije ga je angažovao Bajern, ali su ga otpustili i doveli Radonjića, koji je i dok je bio u Zvezdi promovisao igru odbrane, osvojio je prvenstvo Nemačke, plasirao se u Evro ligu i zadržao se tamo, evo već pune dve sezone.

Dragiša Čolić, 11.9.2019.