Nastup laureata nagrade za trajni doprinos kulture u Beogradu, i šire – prilog obrazloženju za dodelu nagrade “Zlatni Beočug”

april 22, 2015 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

       Postoji u narodu jedan termin poznat pod imenom “dobio nastup”. E vidite, Željko Mitrović, Vlasnik TV Pinka, koji je nedavno dobio nagradu “Zlatni beočug” za trajni doprinos razvoju kulture u Beogradu, je ovih dana dobio nastup i u pinkovskom prepoznatljivom stilu uputio otvoreno pismo Zaštitniku građana Saši Jankoviću koji je dozvolio sebi da u jednom intervjuu ustvrdi kako bi kultnu emisiju DNK u produkciji te televizije, trebalo ukinuti.

       U želji da moji čitaoci koji nisu imali priliku da u živo odslušaju ovo pismo – koje je juče tokom celog dana čitano u celosti u svim informativnim emisijma ove renomirane televizije, ne ostanu uskraćeni za ovaj prilog, pokušao sam da ga prepričam, ali ne ide. Nije moj nivo poimanja kulture dosegao nivo ovog vrsnog kulturnog poslenika, dobitnika tako prestižne nagrade, pa sam odlučio da vam ga prenesem u celosti:

Otvoreno pismo Željka Mitrovića zaštitniku građana – Greh Saleta prangije

       „Ovo pismo, nažalost, ne mogu početi ni sa poštovani, ni sa uvaženi, ni sa dragi Saša Jankoviću, zaštitniče građana.

        Ne mogu jer morate priznati da neko iz čijeg se oružja ubijaju ljudi u Srbiji ne može biti ni poštovan ni uvažen. Ali kao i svaki drugi pištoljdžija u Srbiji, logično je da dobijete nadimak pa ću vas ja u daljem tekstu oslovljavati kao Sale Prangija.

       Povod ovog pisma nije vaše švercovanje oružja, ni to što se iz vašeg nelegalnog oružja ubijaju ljudi po Srbiji, već vaši grubi nasrtaji na građane Srbije, u koje spadam i ja.

       Kako je moguće da Saša Prangija, koji se predstavlja kao zaštitnih građana, pored svih svojih revolveraških epizoda hoće još da uređuje TV programe po Srbiji?! Naime, Saša Janković zvani Prangija nasrnuo je na emisiju TV Pink DNK na veoma grub način, kakav nije svojstven ni Doku Holideju ni Vajatu Erpu

       Saletu Prangiji nije smetala ovih meseci pornografija u rijalitijima ni linčovanje pojedinih građana tokom Parade ponosa. Ali kao i svakom vlasniku nelegalnog oružja iz čije cevi je počinjen zločin normalno je da se plaši svake DNK analize.

       Kako hoćete da pritiskom na različite institucije ukinete emisiju DNK, moram da vas podsetim da takve emisije postoje u celom razvijenom i civilizovanom svetu i realizuju se isključivo uz dobrovoljni pristanak građana koji u njima učestvuju. Tako i ne traže vašu saglasnost za upravljanje svojim životima.

       Ova emisija se do sada nije bavila pištoljdžijama, pucačima, švercerima oružja, kao ni drugim predstavnicima grupe građana u koju vi nedvosmisleno spadate. Ali to ne znači da uz vaš pristanak sadržaj emisije ne možemo prilagoditi i za vašu kategoriju.

       U nadi da će Saša Prangija prihvatiti DNK analizu na svom nelegalnom oružju iz kog je počinjeno ubistvo, srdačno ga pozivam da učestvuje u emisiji i pred višemilionskim auditorijumom objasni kakva je veza između zaštitnika građana i prangijanja.
Legalno, Željko Mitrović.”

       Da komentarišem ovo pismo, takođe ne bih, jer ono samo najbolje komentariše sebe. Jedina mi je dilema, da li je Željko to sam pisao ili mu je neko pomagao. Znate onu anegdotu kad prolaznik zaustavlja vozača spačeka i pita ga u poverenju – Burazeru, reci mi ‘el si ovo sam pravio il’ ti je neko pomag’o. A ako je ovo drugo u pitanju, sumnjam na Dragana J. Vučićevića, jer oni već duže vremena rade u tandemu, uz svesrdnu podršku njegovog pomoćnika, ministra za kulturu i informisanje Ivana Tasovca. Onog istog Tasovca, koga smo nekada svi voleli zbog njegovih vrcavih komentara na društvenim mrežama.

       Ovo je isti onaj „farma“ stil o kome sam svojevremeno, pod tim naslovom, na ovom sajtu, pisao o Željku Mitroviću i njegovom obračunu sa „smrdljivim novinama“ Blic i njegovom novinaru Svetozaru Marjanoviću, „gorostasu iz Kučeva koji se sa novinama sreo samo na kiosku, a ne zna ni da čita“, o glavnom i odgovornom uredniku tog lista „Vesi rakiji“, o Đilasu „tapkarošu“ ….

       A sve to piše jedan fini dečko sa gitarom, ljubimac vremešnih gospođa kome je, po sopstvenom kazivanju, prilikom lečenja u Nemačkoj, jedna oduševljena baba “poklonila svoj ferari”, dok ga je svojevremeno jedna takva i uvela u svet medijskog biznisa, čovek koji je svoje najbliže optužio da ga truju, čovek čija uloga u nedavnoj smrti nesrećne devojke B.B. u hotelu “Hajat” u Beogradu ni do danas nije razjašnjena, čovek koji ovoj državi ne plaća porez …

       A sve to samo zato što je Zaštitnik građana u jednom intervjuu ustvrdio da bi emisiju DNK, posle koje je pre izvesnog vremena jedan gledalac ubio svoju ženu, učesnicu tog programa, na očigled njihove dece, jer Zaštitnik građana ne zna da se takve emisije, uz pristanak učesnika snimaju svuda u svetu. Proizilazi da je dozvoljeno sve da se snima i prikazuje gledaocima u poplavi raznoraznih rijaliti programa, zarad povećanja gldanosti – ako na to pristaneš!

       Nisu ni Željko Mitrović ni Dragan J. Vučićević glavni problem ovog društva. Veći su problem, u ovom konkretnom slučaju, Ministar policije i Tužilaštvo. Kad je o Ministru reč, kako je moguće da informacije ove vrste – ispostavilo se netačne i u slučaju Kolinde i, kako se čini, i u ovom slučaju, “cure” nekažnjeno u javnost. Ozbiljna država, sa ozbiljnim ministrom, bi ili kaznila one koji dostavljaju takve informacije, ili “iščupala uši” onome ko takve informacije objavljuje. A što se tiče Tužilaštva, ako nečega u vezi tog pištolja ima, zašto se to 22 godine ne procesuira. Umesto toga, Ministar policije će razgovarati sa Tužilaštvom oko tog slučaja. Pa koliko im treba da se oko toga dogovore i izdaju neko saopštenje – kakavo god bilo, da se javnost nepotrebno ne deli i uznemirava,  jer Dragan J. Vučićević čeka da postupi po demantiju Zaštitnika građana dok se to ne objavi. A ako mislite da je Saša Janković kriv, hapsite ga. Braniće ga 8.000 srpskih advokata. Evo ja se prvi javljam.

       No, da se vratimo na Željka Mitrovića dobitnika “najvišeg godišnjeg priznanja za trajni doprinos kulturi grada Beograda” i obavestimo čitaoce o sastavu žirija koji mu je dodelio ovu prestižnu nagradu. U žiriju za dodelu “Zlatnog beočuga” ove godine bili su Zoran Avramović, predsednik, Živorad Ajdačić, Momčilo Antonović, Miroljub Aranđelović Rasinski, Dragan Babić, Branislav Baćović, Vera Vlajić, Srba Ignjatović, Jadranka Jovanović, Raško Jovanović, Miroslav Mogorović, Dragan Mraović, Milivoje Pavlović, Bratislav Petković, Tatjana Peternek Aleksić, Branka Pujić i Radovan Trnavac Mića.

       Postoji jedna anegdota koja godinama kruži Beogradom, a vezuju je za pokojnog Branu Crnčevića, pre nego što je počeo da se druži sa Slobom Miloševićem. Kažu, da je povodom neke prigode Brana bio zamoljen da održi zdravicu – Hajde ti Brano, ti si tome najvičniji. Brana, pomalo već pripit, konačno pristade, ustade i poče – Pa ko da ne bude srećan kad vas ovako vidi. Sve moj do mojega!

 Dragiša Čolić, 21.04.2015.