O sportu i još koječemu (2)

novembar 26, 2019 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

Radovao sam se početku jesenje sportske sezone – fudbal, košarka, tenis … ali tu nam nešto ne ide, pa su i očekivana uzbuđenja izostala. Umesto toga, na drugim poljima uzbuđenja na pretek, tako da ću nastaviti sa „parasportskim“ aktivnostima.

U Skupštini je budžet još uvek glavna tema. Ministar finansija je očito šoknut vešću da ga je etički odbor Beogradskog univerziteta, u raspravi o njegovoj doktorskoj disertaciji, proglasio odgovornim za neakademsko ponašanje, jer je prepisivao čitave pasuse, bez navođenja njihovih autora, i predložio Senatu univerziteta da taj doktorat poništi, tako da po pitanju budžeta on nije bio onako poletan kao prvog dana.

Premijerka Ana Brnabić je bila inspiritivna kao i obično. Prihvaila je Šešeljeve sugestije na predloženi budžet, što su bile i jedine primedbe koje su prihvaćene, vragolasto napomenuvši da joj se njegove ideje sve više sviđaju, što počinje i da je plaši, pa ostaje da se vidi šta bi to moglo da znači, a posebno, kako će Šešelj na to odgovoriti.

Zvezda dana, kada je o budžetu reč, bio je i ove godine Veroljub Arsić, profesionalni političar iz Požarevca, član Srpske radikalne a potom Srpske napredne stranke – predsednik Okružnog odbora za Braničevski okrug, narodni poslanik od 2001. godine, potpredsednik Skupštine, Predsednik skupštinskog odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, osnivač i vlasnik PD doo“VECKO“ Požarevac – naobrazovan: završio srednju elektro-tehničku školu u Obrazovnom centru „13. oktobar“ u Kostolcu – Mašala!

E, taj multipraktik stručnjak, koga građani Srbije kao svog poslanika u Skupštini plaćaju već skoro dve decenije se okomio na Fiskalni savet, koji čine profesori ekonomskih fakulteta i eminentni ekonomisti i to već drugu godinu za redom. Prošli put, takođe u Skupštini, prilikom rasprave o budžetu – u svojstvu predsedavajućeg, reagovao je na primedbe fiskalnog saveta na predloženi budžet rećima – „Ne može fiskalni savet na ovaj način da komunicira sa Vladom, to možemo mi, mi smo za to dobili mandat ne vi. Ako hoćete da se bavite politikom, ja nemam ništa protiv, izađite na izbore, pobedite i bavite se politikom.“

Ove godine je bio još inspirativniji. Pošto je članovima Fiskalnog saveta zamerio što su svoje stavove iznosili na Kopaoniku, na biznis forumu „koji organizuje jedno privatno lice” – na kome su inače ove godine učestvovali i Predsednik i Premijerka i Guvernerka Narodne bannke, on ih je i podučio: “Za koga radi Fiskalni savet? Za Narodnu skupštinu i nikoga više. Vi ste naše sredstvo, oruđe i zadatak je da nas izveštavate šta Vlada radi sa javnim finansijama, a ne da šetate po belom svetu. Zbog toga postojite.“

* * *

Posle pet godina emitovanja, sagi o doktoratu Siniše Malog se nazire kraj i to ne zahvaljujući institucijama koje su time bile dužne da se bave, već studentima! To posebno raduje, jer se time studenti predstavljaju kao nešto novo u ovim našim političkim prepucavanjima, a moglo bi se reći i da je to prva konkretna opoziciona pobeda. Iz saopštenja koja su tim povodom data shvatio sam da je odluka Etičkog saveta o tome konaćna, s tim što Senat Univerziteta treba samo deklarativno da je proglasi. Ne bih da kvarim ovu lepotu, ali tu dolazimo i do pitanja – Šta ako senatori to ne učine! Nadajmo se da će i oni ostati na visini svojih etičkih integriteta.

Sinišu Malog je vest o tome zatekla u euforiji obrazlaganja razvojnog budžeta za narednu godinu, a novinari ko novinari, našli baš tada da ga pitaju i o doktoratu, tako da valjda i zbog toga njegov odgovor nije bio na doktorskom nivou – Ja znam koliko znam (što je jedino i tačno) i znam da to nisam uradio, pa se s tim u vezi postavlja i pitanje – a ko je onda to uradio, jer rektorka je izjavila da je utvrđeno da je prepisivao cele pasuse bez navođenja njihovih aurtora! To je ono što bi pravnici rekli – činjenično stanje i ono se ne može pobijati sa – jesam ili nisam, već eventualno sa – jeste ili nije tačno da u disertaciji postoje pasusi drugih autora za koje nije navedeno čiji su, a to se lako da ustanoviti. Ovako kako se Siniša Mali brani, može samo da se izazove sumnja druge vrste – da li je on ili neko drugi autor tog „doktorata“, što me neodoljivo podseća na onaj poznati vic (ne mogu ja bez toga) – Ciga prodaje diplome ispred fakulteta – 1.000 dinara! Prilazi kupac i pita može li za 800? Ciga malo razmišlja pa kaže – Može, ali ću za te pare morati malo da te propitam.

Naravno, nije izostala ni uobičajena floskula – da je u pitanju politički obračun. Ne bih o tome posebno, sem onog opet uobičajenog – kad neko na selu zaglavi zatvor, pa komšije pitaju za razlog, njegovi po pravilu odgovaraju da je to nešto politički. Ispostavilo se da tako misli i prvi među pomenutima, jer je hitno izjavio, upravo u tom stilu – nije čitao doktorat, ali zna da je to nešto politički, pa je u skladu sa tim i reagovao u već viđenom stilu – „ne dam Gašića, ne dam Lončara ..“ Evo sada tom spisku može da doda i – ne dam Malog.

Problem je, međutim, sa studentima – Šta ako krenu dalje? Deca ko deca, navade se pa ne znaju da stanu. Ko je sledeći? Da li će se Predsednikov spisak – Ne dam …. proširiti i sa kim?

Dragiša Čolić, 24.11.2019.