Opančar agencija, javlja…

maj 14, 2019 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

Vunena Vremena – Prema novinskim izveštajima na nedavno održnom regionalnom samitu Brdo-Brioni u Tirani, Vućić je rekao Tačiju: „Slede nam vunena vremena“, „Hašime neće to tako moći“!

Prema jednoj definiciji (srpski rečnik porekla značenja reči i izraza – Dragana Amarilis), vunena vremena su stari srpski izraz koji se odnosi na vremena koja „odjednom postanu veoma teška, a da ni na koji način, niko nije mogao da nasluti dolazak iznenadnih poteškoća.“

Čitam različite tekstove u kojima se govori o onome što gore pomenuh da je Vučić nagovestio Tačiju i ni u jednom od njih ne nađoh bliže o tome šta je Predsednik time hteo da mu poruči.

A sećam se slučaja Đogo iz vremena pred kraj prošlog veka, negde posle Titove smrti, i afere koja je nastala zbog objavljene zbirke pesama pod nazivom Vunena vremena – ta zbirka pesama je bila zabranjena, a njen autor Gojko Đogo je bio osuđen na višegodišnju kaznu zatvora. Ne retko je potom ta afera označavana i kao početak svih onih dešavanja koja se obično označavju kao devedesete godine prošlog veka, pa pokušavam da nađem neku paralelu između tog vremena i onoga što Vučić poruči Tačiju – i, ne uspeva mi.

Da je u pitanju pretnja, ne verujem, jer ova vlast je poznata kao miroljubiva, što se vidi i iz izveštaja njenih proverenih reportera sa nedavno održanog velikog mitinga u Beogradu – „da Srbija više nema sinova, supruga, očeva i braće “budale, da se biju za tuđe ideale”, da prte za druge, da ruše da bi na istom mestu drugi gradili…“ (P. J. Embargo.rs), a sve što se ovih dana dešava – vojna parada u Nišu, izjave Milorada Dodika, predsedavajućeg u Predsedništvu BiH i Predsednika Republike Srpske, o vojsci Republike Srpske i uniformama koje ta vojska treba da nosi, te izjave srpskog ministra odbrane da Republika Srpska nema vojsku, ali da ima Srbiju i dr. nemaju, naravno, sa tim nikakve veze – one služe samo za „paradu“.

Informisanje i vladavina prava – O značenju najavljenih „vunenih vremena“ Predsednik nas nije informisao – ni nas ni Skupštinu, pa ostaje da verujemo da se o tome razgovaralo – odmmh po povratku sa samita u Tirani, na zatvorenom Saboru Srpske pravoslavne crkve, na kome je Predsednik učestvovao zajedno sa svojim prvim pomoćnikom Miloradom Dodikom, predsedavajućim u Predsedništvu BiH i Predsednikom Republike Srpske (u daljem teksu: Mile iz Laktaša), jer je na konferenciji za štampu koja je potom održana, a na kojoj nisu bila dozvoljena pitanja, saopšteno da se u dvoipočasovnim otvorenim razgovorima o svemu otvoreno razgovaralo, da se razgovaralo i o Kosovu, da je bilo i neprijatnih pitanja, te da je na kraju zaključeno – patrijarh Irinej: da se naš predsednik junački bori i za Srbiju i za Kosovo i za sve ono što je vezano za srpsko ime. Vučić se sa tim saglasio pomenuvši usput da je ovakva forma konsultacija jako korisna, a Mile iz Laktaša je otišao i korak dalje direktno poručivši – da su ovo razgovori značajnih faktora, da oni i treba da se vode u ovakvom formatu, „a ne u javnosti gde se unosi još više problema“.

Skupština Srbije nije pomenuta među faktorima u kojoj treba da se razgovara o ovim pitanjima, pa građaanstvo – ukoliko želi da o tome bude informisano, treba da ide u crkvu i iz propovedi sveštenika pokuša da sazna ono što ga o njegovoj sudbini interesuje.

Prema načelima važećeg Ustava, Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava (član 1), nosioci suverenosti su građani koji to svoje pravo vrše ili direktno – referendumom i preko svojih izabranih predstavnika – u Skupštini i „nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana” (član 2), a prema članu 51, svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja.

Proizilazi, da su tri čoveka, od kojih su dva pravnici – Predsednik, za koga se priča da je bio najbolji student u istoriji Pravnog fakulteta u Beogradu, njegov sekretar (takođe prisutan na pomenutom crkvenom saboru) koji je na tu funkciju došao sa mesta Ministra pravosuđa i Mile iz Laktaša građanima Srbije ta prava ukinuli.

Uvođenje kraljevine – Građanski protesti u Srbiji traju od decembra meseca, a jedna druga grupa građana – Pokret obnove kraljevine Srbije, ima druge preokupacije. Prema izveštajima medija, njih nekoliko stotina, organizovali su kako kažu „prvu antifašističku šetnju“ u slavu Dragoljuba Draže Mihajlovića i antifašizma i odlučili da reše istorijsku dilemu o ulozi četnika u drugom svetskom ratu, pa su na skupu izneli „neoborive“ dokaze da je Dražin pokret bio ne samo antifašistički već i glavni neprijatelj nemačkih okupatora u Srbiji. Ne očekuje se reakcija partizana na ovu šetnju, jer njihove interese zastupa SPS Ivice Dačića, koji je kao što je poznato prešao u tabor četnika kod neo radikala, SNS-a, idejnog vođe Vojislava Šešelja.

Uzgred, odlučili su da pokrenu i pitanje promene društveno-političkog uređenja u Srbiji, uvođenjem kraljevine, pa je glavni govornik, Vojislav Mihajlović, bivši istaknuti funkcioner Draškovićevog SPO-a, unuk Draže Mihajlovića, poznat pod nadimkom dedino unuče, u tom smislu upoznao znatiželjne prolaznike o prednostima monarhije nad republikom.

Od poznatih likova koji su viđeni na ovom uličnom performansu primećen je Matija Bećković, ali on nije želeo da čita ni jednu od svojih akademskih pesmičica i da se time direktno eksponira na određenu stranu, što mu je inače osobina koju uspešno sprovodi kroz sve vladavine poslednjih sedamdeset godina u Srbiji.

Ostalo je još samo da se istakne kandidat za monarha, odnosno kralja. Čini se da u tom smislu nema mnogo dileme – pogotovu ako se ima u vidu idejna bliskost aktuelnog „monarha“ sa četničkim pokretom. Jedina dilema bi mogla da iskrsne ukoliko bi on odlučio da se kandiduje za patrijarha – na šta ukazuje i njegovo učešće na saboru Srpske pravoslavne crkve, jer to su još jedine dve neosvojene funkcije u njegovoj bogatoj političkoj karijeri.

Dragiša Čolić, opančar 14.5.2019.