Opančar agencija javlja … Bojkot je uspeo – Bojkot nije uspeo, pitanje je sad!

jul 7, 2020 u rubrici Opančarski dnevnik

Odgovor na pitanje – da li je akcija bojkota nedavno održanih izbora uspela, ne bi bio jednostavan ni kad bi se o tome vodile ozbiljne rasprave – a ne vode se, ali se zato svaki od aktera ponaša u skladu sa svojom istinom po tom pitanju.

Za očekivati je i bilo da će vlast i mediji bliski vlasti – uključujući i one „nezavisne“ kupljene državnim parama, a isto se odnosi i na „nezavisne“ analitičare, tvrditi da bojkor nije uspeo, ali nije bilo za očekivanje da će se time sa istom (ne)ozbiljnošću baviti i opozicija – i oni koji to stvarno jesu i oni koji se kao opozicija pretstavljaju.

Kad je reč o onima prvima (vlast i oni oko vlasti), bilo je tu i spinovanja najgore vrste. Tako na primer, kad Vuk Jeremić, lider Narodne stranke, ili Janko Veselinović, lider Pokreta za preokret, uoči izbora pozivaju opoziciju da ne napušta dogovor o bojkotu i ne učestvuje na izborima, pa kažu – Svaki glas na izborima je glas za Vučića, bolje je da otvoreno glasate za Vučića, nego da time unosite zabunu u opoziciju, na Kuriru se kao udarna vest, neposredno pred izbore, sa nadnaslovom KAKAV OBRT , pojavi tekst pod naslovom VUK JEREMIĆ ODUVAO OPOZICIJU: Glasajte za Aleksandra Vučića i SNS! (Kurir, 18.6.2020).

U zemlji u kojoj ogromna većina „čitača“ novina kupuje Kurir, Informer, Alo ili Srpski telegraf – između ostalog i zato što su najeftiniji – čak i ispod ekonomske cene, što ove uopšte ne brine, jer od države stalno, po raznim osnovima, dobijaju kojekakve subvencije i razne druge beneficije, a i kad – „čitači“ te štampe, naiđu na tzv. ozbiljne tekstove, čitaju samo naslove, onda se može shvatiti od kakvog je značaja za vlast takvo spinovanje. Država to prepoznaje – i naravno, nagrađuje.

No, ako se takvo ponašanje od njih i očekivalo, nije se ponašanje po efektima slično tome, očekivalo i od „štrajkbrehera“, dojučerašnjih pristalica ideje o bojkotu, koji su odlučili da izađu na izbore, pa kad tim povodom, Janko Veselinovič, lider Pokreta za preokret, koji je ostao kod ideje o bojkotu, uputi javni poziv Sergeju Trifunoviću, lideru Pokreta slobodnih građana (PSG):

„Molim Sergeja Trifunovića da odustane od lažnih izbora iz jednog, važnog, razloga. Danas je u Srbiji od korone obolelo 100 ljudi. Ostalo je samo 30 dana do izbora. Ostavi SNS-u da budu odgovorni za živote ljudi koji stoje u redovima, biračkim odborima ili idu na glasanje”, od njega dobije sledeći odgovor:

“Ovo je Janko, malo očajnički. Zar ne mislite?”

Ne znam da li se Janko Veselinović osećao očajnički kad je takav odgovor pročitao, ali je ljudski ako je, bar u sebi, nakon izbora pomislio – Drago mi je što su tako očajnički ovi na izborima prošli.

Kad se sve to ima u vidu, ideja o bojkotu je uspela – izlaznost na izbore nikad nije bila manja, kako nezavisni posmatrači procenjuju, jedva 48%, što je na granici regularnosti – bilo bi i daleko uspešnije da nije bilo pomenute akcije “štrajkbrehera”, a ono postoperativno povećanje izlaznosti i rezultata izbora je već bilo za očekivanje i o tome ne treba trošiti reči.

* * *
Ako je verovati medijima, Savez za Srbiju se cepa. Đilas, neformalni lider tog saveza to demantuje i kaže da se samo reorganizuju, u cilju još veće masovnosti, dok Kurir javlja da je u pitanju sukob Jeremić – Đilas, jer Jeremić više ne želi da prihvata liderstvo Đilasa i hoće sa svojom Narodnom strankom da istupi iz Saveza. Zamera mu navodno to što Đilas optužuje Evropu za neuspeh bojkota. Uz to, i da ne raspolaže dovoljnim diplomatskim umećem, kojim, razume se, on – Jeremić, kao karijerni diplomata raspolaže.

Uz “rizik” da mi karijerne diplomate i zamere, ja odavno tvrdim da Evropa osam godina trpi Vučiča, čak ga proglašavaju i evropskim političarem, samo zato što u njemu vide jedinu osobu koja bi da izvinete “imala muda” da prizna Kosovo, do čega je njima jedino i stalo. Koliko bi ga, takvog kakav je, potom trpeli, posebno je pitanje. Vučić to zna i u skladu sa tim se i ponaša. Njemu najviše odgovara status qvo, jer ga to drži na vlasti, a kad ga ovi iz Evrope (sad i Amerike) pritisnu, on ode kod Putina i oni ga tamo – opet iz svojih a ne naših interesa, podrže i zaprete Savetom bezbednosti i rezolucijom 1244. Dokle to tako može da traje, posebno je pitanje. Po meni, dok se ne ukaže neka prilika u međusobnim interesima velikih, pa pitanje Kosova, ispadne kao moneta za potkusurivanje. Inače, da će Rusija sutra da ratuje sa svetom zbog Srbije – neće. To su gluposti ravne jučerašnjoj svečanosti povodom kupovine od Kine pet bespilotnih letelica – u situaciji kad i sam Vučić prestaje da se hvali kako imamo dovoljno para za pokretanje privrede i preteće ekonomske krize zbog korona virusa. Sa kim ćemo mi to sutra da ratujemo, okruženi NATO alijansom sa svih strana. Pa taman da ih Vučić i Vulin lično voze – malo zlobe (ne zamerite – ljudske) nije na odmet.

Inače, ne bi me iznenadilo ako bi se Jeremić izdvojio iz Saveza za Srbiju i priključio svojima – onom krilu DS, koje hoće da smeni Lutovca (o tome sam više pisao u tekstu pod naslovom Demokratska stranka – rat sa Đilasom, bez Đilasa, od 1.7.2020), jer Jeremić je bio protiv Đilasa i u vreme sukoba Đilas – Tadić, o čemu sam takođe pisao u tom tekstu, te da bi to mogao da bude i deo njihovog zaajedničkog projekta.

Dragiša Čolić, 5.7.2020.