Liberte, egalite, fraternite (sloboda, jednakost, bratstvo) je slogan koji vodi poreklo još iz francuske buržoaske revolucije i zadržan je do danas u toj zemlji kao jedno od načela, pa su u skladu sa tim Francuzi – sa manje ili više uspeha, to uzeli kao moto ceremonije otvaranja ovogodišnjih olimpijskih igara.

U silnoj želji da svemu tome odgovore, u 4,5 časovnoj ceremoniji otvaranja izgubilo se ono sportsko – da je više od 10.000 sportista iz preko 200 zemalja sveta tu došlo da osvoji jednu od medalja na tom najvišem svetskom – a ne francuskom, događaju, a ne da budu deo celodnevnog spektakla koji tteba da nas iznova ubedi u inače časna naćela slobode, jednakosti i bratstva.

I tu dolazimo do prvog raskoraka, sa jedne strane sportskog – poznato je da vrhunski sportisti strogo vode računa o režimu treninga, ishrane, spavanja i svega drugog što može da ih poremeti u tempiranju forme za određeni čas i sad se tu, dan uoči toga, ispreče organizatori sa sa svojim performansom u trajanju od neto 4,5 sata, koji ako se uzmu u obzir i sva organizaciono tehnička dešavanja koja tom performansu služe, višestruko povećava to vreme i definitivno sportistima uzima jedan ceo dan – dan uoči sportskog okršaja zbog koga su tu došli.

A još ako se tome doda i mogućnost nevremena, do koga je na žalost i organizatora i sportista i došlo – jaka kiša i vetar pratili su ceremoniju otvaranja sve vreme, onda to prerasta u katastrofu. Toga su organizatori morali da budu svesni – sportisti nisu, i u tome leži krivica organizatora, nažalost ne i odgovornost, jer to pitanje niko ne postavlja.

Posledice snose samo sportisti – evo javlja se da su u rosteru od 12, 3 američka košarkaša prehlađena, tako da nije sigurno da će večeras nastupiti u meču protiv Srbije. Mi za to znamo jer igramo protiv njih, a koliko ih je još takvih od onih 10.000 nemamo pojma.

Dobro, ceremonija je deo tradicije olimpijskih igara i na to su svi računali, ali tradicija je da se to dešava u zatvorenom prostoru – stadionu, i da ne traje „letnji dan do podne“. Ovde čak ni ta uzrečica ne odgovara jer je sve to trajalo do duboko u noć.

A sve to zato što su Francuzi odlučili da budu posebni. Primerenije bi bilo da su oni tu svoju posebnost demonstrirali na nekom svom događaju, na primer Rolan Garosu, a ne na olimpijadi – opšte međunarodnom događaju. Tu bi mogl i po svojim sopstvenim kriterijumima da biraju sportiste koji će oličavati taj događaj, a ne da u masi njih ne nađu mesto i za Novaka Đokovića, na primer, višestrukog nosioca priznanja – svetski sportista godine. Moram da priznam da sam sa velikim zadovoljstvom čuo vest da on i Jokić – vićestruki nosilac priznanja MVP NBA lige nisu hteli ni da učestvuju u tom kermesu. Novak je to, ovog puta gospodski, i objasnio – sutra igram meč i moram da budem spreman. A igrao je protiv nekog indijanca koga bi pobedio i da je bančio celu noć.

Da se vratim na ono – liberte, egalite, fraternite. Zemlja kao Francuska ima mnogo toga da pokaže u svakoj od tih oblasti, pa nije bilo lako sve to složiti u nekih 4,5 sata. A ako je već tako bilo, onda je i završni govor francuskog olimpijskog zvaničnika vremenski morao da bude primereniji, a ne da bude u skladu sa trajanjem ukupne ceremonije otvaranja.

Stiče se utisak da je u scenariju ovog događaja učestvovalo mnogo babica i niko od njih nije hteo da odustane od svoje role – u punom kapacitetu. U takvoj situaciji najgore su prošli oni zgog kojih se ovaj događaj i dešava – sportisti. Oni su satima morali da defiluju po kiši i vetru, tako da će mnogi od njih morati da se bore sa prehladama umesto sa svojim protivnicima na sportskim borilištima

Elem, kad je reč o onom – liberte. Taj cilj je u potpunosti ostvaren. Svi su u tom opštem kalamburu mogli da nađu sebe – i borci za rodnu ravnopravnost, i borci za svoju posebnost – i LGBT i travestiti – oni varijabilni koji ne prave pitanje, najmanje oni strejt – njima kod ovih opštih sloboda preti izumiranje.
Egalite je u portpunosti uspeo – Francuska je u punom kapacitetu uspela da pretstavi svoju rečnu flotilu u punom sjaju i bogatstvu – i kvalitetno i kvantitativno.

E, kad je u pitanju ono – fraternite, to je ostalo krajnje upitno. Stari Grci, od kojih potiče olimpijska tradicijaa su u duhu mira za vreme olimpijade obustavljali međusobne ratove. Ovde to ne važi – ako si nekome uveo sankcije, onda to tako mora i da ostane. Želeo bih da mi neko objasni razliku između međusobnog ubijanja u rusko-ukrajinskom ratu i jednostanog masakriranja Palestinaca na Bliskom istoku. Sem u onom što se zna – da su Izraelski sportisti na ovoj olimpijadi dobili posebnu zaštitu.

Ako ste zaista voljni da i u jednom i u drugom ratu poštujete olimpijski duh onda ste svima morali da date šansu da učestvuju – bio bi to divna demonstracija obustavi neprijateljstava. Ovako sumnja ostaje.

U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata,
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić, 28.7.2024.