Priznajem da sam prvi deo ove narodne umotvorine pozajmio, ali ne i ono u nastavku – što ga tera prema piću, već nešto drugo – da robuje urođenim stereotipima, mada su i jedno i drugo jednako štetni.

Zaintrigira me naslov teksta u Korenima (26.8.2024) izvesnog Dragoljuba Petrovića (izvor: „borba za istinu“) pod naslovom „Komunističke pustoši i kako je uređivati“ i pročitah ga. Reč je o vrlo savremenoj temi – zagađivanju, Bor, Majdanpek, Rio Tinto … odlično, potpisujem, mogao bih tu da dodam i da pola Srbije neema vode za piće, da više od pola Srbije nema izgrađebe deponije za odlaganje otpada, da se te deponije svakodnevno same od sebe pale, da smo po zagađenosti vazduha jedna od vodećih zemalja u svetu … A za sve to su prema pomenutom Dragoljubu Petroviću i narečenom tekstu krivi komunisti i „5 oktobar 2000“!

Pomalo zbunjen, napisao sam kratak komentar – da sam juče umro, ne bih znao da su Šešelj, Vučić, Toma Nikolić … bili komunisti.

Ovaj autor je živeo i u vreme kmunizma i tvrdi da ništa od gore pomenutog mije bilo u vreme komunizma, ali to nikako ne znači da je ikada imao – niti će imati, opravdanje ni prema zverstvima četnika nad sopstvenim narodom u onom tamo ratu, ni prema Golom otoku posle tog rata, pa sad neka me Dragoljub Petrović svrstava gde god hoće.

Tvdrnja autora da je „Brozov komunistički ološ 5. okt. 2.000. polomio i opustošio Srbiju“, a da su se potom ti isti „Brozovi (i Miloševićevi) komunisti raspali na dvadesetak demokratskih, liberalnih, hrišćanskih, građanskih, osmuđenih, razbojničkih, pljačkaških, trgovačkih, lupeških i sličnih stranačkih otpadaka” je ne samo neosnovana, već i glupa.

Proizilazi da je taj Brozov komunistički ološ 5. okt. 2.000. godine najpre zbacio Miloševića, a potom su ti isti „Brozovi (i Miloševićevi) komunisti” nastavili da pustoše Srbiju, pa tako sve do današnjih dana, a takva tvrdnja je ravna ovoj današnjoj – da su sadašnji protesti građana pod geslom – Rio Tinto nećeš kopati, organizovani i plaćeni, sa Zapada, koji se mameračio da kopa litijum u Srbiji.

U isti ološ – komuniste, je po tome tu strpan i Zoran Đinđić, lider „5 oktobra“ đuture sa Draaškovićem! i Koštunicom za čijeg je vakta Đinđić potom i ubijen, o čemu on nije bio obavešten, a tako neobavešten nije dozvolio ni da se ispita politička pozadina njegovog ubistva. Da ne pominjem i dalje da tu uđoše i ovi današnji – četničke vojvode Šešelji i Toma Nikolić i njihovi potonji praktikanti koji nastaviše da uređuju Srbiju sve do današnjih dana – svi đuture kao „Brozov komunistički ološ“.

U ovoj zemlji postoje dve osnovne podele – jedna na partizane i četnike i druga na delije i grobare, a nijedna od njih nije bezazlena. Sudeći po narativu teksta „Komunističke pustoši i kako je uređivati“, kad je reč o ponuđenoj političkoj opciji, nije teško pogoditi gde spada njegov autor, a pitanje autora ovog teksta glasi – mora li tako i dokle?

Nisu ti stereoptipi bezazleni ni kad je reč o onoj navijačkoj opciji – delije ili grobari, odnosno Zvezda ili Partizan. Evo pre neki dan, gledam prilog na tv N1 na temu navodnih pretnji ubistva Predsednika. Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a, čovek čije političke stavove delim, korektno iznosi svoje stavove o tome, da bi ga na kraju, da izvinete na mojoj prostoti, totalno za…o – Znate u ovoj zemlji sve funkcioniše prilogođeno vlasti, a to vam je isto kao što je prilagođeno da Terzićeva Zvezda uvek bude prva, reče on. Čuvši to, odmah sam promenio kanal. I nije uopšte važno za koga ja navijam – za Zvezdu ili Partizan, a smeo bih da se kladim gde on soada u onoj podeli – grobari ili delije. Poenta je u tome čemu taj stereotip, mogu li navijači i jednog i drugog tima da imaju iste stavove u nekim oblastima – ovde političkim, koji ne bi smeli da imaju vezu sa politikom. A nažalost. Nemaju ih, zbog tako ostrašćenih kao što si ti. Čoveče, upropastio si jedan dobar i koristan prilog, a ništa bolje pameti nije bio ni urednik dnevnika koji je to pustio.

Naravno da i u ovoj „sportskoj“ temi ima mnogo politike. Ali o tome se ne može raspravljati samo onako „an pasan“ neodgovorno kako to na ovom primeru ispade.

U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata,
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić, 26.8.2024.