… doduše periodičnog, a za odlaganje konačnog obračuna za sada su najodgovorniji Dragan Đilas, lider Stranke Slobode i Pravde (SSP) i njegovi verni sateliti Nebojša Zelenović, lider stranke Zajedno za Srbiju (ZZS) i Zdravko Ponoš, lider stranke Srbija centar – Srce (šta god to značilo).

Juče su u Srbiji održani lokalni izbori – u Beogradu ponovljeni, jer oni od 17. decembra nisu doveli do formiranja vlasti, a redovni za onu polovinu opština koje 17. decembra prošle godine nisu glasale. Do te podele, iako su po Zakonu o lokalnim izborima svi izbori trebali da budu održani tek u toku juna ove godine, došlo je tako što je polovina predsednika opština, navodno spontano, jednovremeno podnela ostavke i time iizazvala potrebu za raspisivanjem novih prevremenih izbora.

Time je stvotrena osnova za jednu od najbezočnijih izbornih krađa u svetu viđenih. Kolonama autobusa dovoženi su iz opština koje tada nisu glasale tzv. instant glasači sa jenodnevnim prebivalištem u Beogradu koje im je Ministarstvo za lokalnu samouppravu u saradnji sa policijom podarilo – tzv. fantomski birači, a tu uslugu će im ovi vratiti kada kod njih budu izbori. Masovno su dovoženi ne samo zaposleni u javnIm i vlastima bliskim preduzećima – ucenjeni gubitkom zaposlenja, već i tzv kapilarni glasači koje su zaposleni u tiim preduzećima i javnim ustanovama po zadatim kvotama bili dužni da obezbede.

Objašnjenje glasnogovornika aktuelne vlasti – sada po čuvenju već poznate Ane Brnabić bilo je da su te masovne ostavke bile stvar ličnog čina onih koji su ih podnosili, što zvuči krajnje licemerno, a i glupo, jer ako polovina lokalnih lidera istovremeno podnosi ostavku onda je to alarm na uzbunu i partiji na vlasti i njenim koalicionim partnerima.

Dodajte tome i kolone autobusa sa fantomskim biračima iz Republike Srpske i Kosova, koji su hitali u Beograd da svojoj braći Beograđanima pomognu da izaberu pravu vlast a ne onu koju su oni sami naumili, pa će biti uverljiva procena da je takvih birača samo u Beogradu bilo preko 30.000! A pomenuta Ana Brnabić izjavljuje da su navodni fantomski birači izmišljena pojava, jer nadležno ministarstvo saopštava da je u jednoj od beogradskih opština registrovan samo jedan takav slučaj – nije li to krajnje uvredljivo, ne samo od strane Ane Brnabić i Ministarstva za lokalnu samoupravu koje je u to vreme vodio po glupostima čuveni Aleksandar Martinović, već i od strane tužilaštva, policije, pravosudnih i drugih organa ove vlasti.

Vlast nije stala samo na fantomskim biračima. Izborni inženjering se stalno usavršava, Sada su u primeni fantomske liste izmišljenih stranaka i pokreta koje se u zadnjem momentu registruju u nameri da zbunjivanjem birača odvuku na drugu stranu znatan broj glasova – primera radi, ako jedna od opozicionih lista glasi Kreni – Promeni, ta nova lista će nositi naziv – Kreni – Promeni napred!

A najnovija pojava, koja je dominirala na jučerašnjim izborima su tzv. kol centri, instalirani na brojnim mestima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Čačku …i u svim drugim mestima gde je aktuelna vlast to našla za shodno. Nisu to bili kol centri gde telefonisti sede za svojim telefonima i upućuju one koji telefoniraju na određeni broj ili onog koga hoće da čuju, a i zašto bi takva pojava u zemlji Srbiji i to baš u vreme izbora i u tolikom obimu, uopšte bila i potrebna, već čete plaćenih aktivista koji sede za kompjuterima u iz pomoć dupliranih izbornih lista štimuju izborne rezultate.

Za vreme decembarskih izbora imali smo centralni logistički štab u Beogradskoj areni – ni policija, ni tužilaštvo, ni izborna komisija ga nisu videle ni po direktnim video prijavama, a sada smo dobili takve brojne lokalne centre u kojima se na delu sprovodi tzv izborni inženjering. Ispred tih centara angažovani operativci rade i na pratećim izbornim prevarama – popunjavanje falsifikovanih izbornih lista („Bugarski voz“ i sl), isplate u gotovom za kupljene glasove – 3.000 -5.000 hiljada dinara i dr. Brojni su video snimci građana koji ih otkrivaju, pitaju šta to rade, a ovi – zavisno koliko je ko drčan i bezobrazan, ili se kupe pa beže ili iz prikrajka prilazi obezbeđenje, rasteruje znatiželjne građane, preti im, a ne libe se da one upornije hvataju i za vrat …

Glavne bitke se vode ispred pomenutih „kjol centara“. Opozicioni aktivisti pokušavaju da uđu, ali su ulazna vrata strogo čuvana – zašto ako ti kol centri, kako vlast preko svojih medija naziva tu „nakaradnu“ pojavu, rade po zakonu? Opozicija prijavljuje te pojave policiji i tužilaštvu – policija dolazi i staje na stranu branilaca kol centara, tužilaštvo ćuti – oni iz policije im javili da ne postoje bilo kakve kažnjive pojave. A za to vreme – kroz prozore i sporedne izlaze, beže gomile maskiranih lica – mahom juniora, sa sve kartonskim kutijama dokaznog materijala o radu „kol centara“ – za naknadu, kako neki od njih priznaju od 5.000 dinara.

I tu dolazimo do najtužnije pojave do koje su ove ucene i izborne krađe dovele. Mladi ljudi, takoreći deca, budućnost ove zemlje, su od strane vlasti za šaku dinara angažovani za vršenje krađa i prevara, a ako je tako onda je razumljivo što se dobar broj njih umesto redovnog školovanja opredeljuje za kupovinu lažnih diploma, na osnovu kojih će dobiti i zaposlenje, za razliku od onih drugih koji masovno napuštaju zemlju i odlaze u svet.

I, dogorelo je do nokata, a promena vlasti se dešava samo na izborima. Niko od razumnih ne očekuje da će se ova vlast manuti krađa i prevara, a iz toga sledi i pitanje – dokle to trpeti. I tu je došlo do podele u opoziciji. Jedni su bili za to da ne učestvuju na takvim izborima i da ih bojkotuju, drugi su se opredelili za borbu i da, nakar i tako razjedinjeni, izađu na izbore.

I to bi nekako moglo da prođe – navikli smo na razjedinjenost opozicije i posledice koje to nosi, da se oni koji su se opredelili za bojkot, a tu je, pored već pomenutig Đilasa, Zelenovića i Ponoša i Miloš Jovanović iz novog DSS-a, nisu opredelili i za najbezočniju kampanju protiv onih koji su odlučili da izađu na izbore, što je pojava koja do sada nije viđena i tek treba da se objasne i pravi motivi i posledice takvog delovanja. Pisao sam u više navrata o tome i ne bih ovde ponovo – vidi tekstove: Neka pitanja u vezi autorskog teksta Dragana Đilasa za Nova.rs – „Moral u politici…, Džilberaj, Boss na glupost … i bezobrazluk, Ljubav na seljački način – „Biramo Vučića“ na lokalnim izborima u Srbiji…, sve na Opancar.com.

I gle čuda – ovi, ozbiljno okrnjeni, satanizovani i od vlasti i svojih dojučerašnjih koalicionih partnera, koji su se odlučili za borbu, postigli su do sada verovatno i najbolje rezultate. Konačni rezultati nisu još saopšteni, ali po onome što se do sada zna već se govori da je Niš oslobođen grad, da se to može desitii u Čačku, da je opozicija pobedila na Novom Beogradu – najvećoj opštini u zemlji … Posebno zadivljuje rezultat proganjanog i sa svih strana saplitanog Save Manojlovića čiji je pokret Kreni – Promeni u Beogradu osvojio zadivljujućih preko 17% glasova! Udruženi sa preko 12% glasova koji su osvojili oni koji su istupili iz koalicije Srbija protiv nasilja i odlučili se za izlazak na izbore, to daje već do sada neviđenih tridesetak procenata osvojenih glasova, pa se postavlja pitanje koji bi krajnji trezultat glasova bio da se nisu ponovo razjedinili i čak ratovali jedni protiv drugih, a to sve skupa treba ozbiljno da utiče na buduće prekomponovanje opozicije u Srbiji. Čini se da one do sada najveće – Đilasov SSP i njegovu samovolju na koju mnogi ukazuju, može da zadesi slična sudbina kao i Vuka Jeremića i njegovu Narodnu stranku.

U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata,
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić, 2.6.2024.