Ovo je zemlja apsurda. Do juče su “Naprednjaci” bili marginalna politička stranka koja je na poslednjim izborima imala neznatnu većinu u odnosu na dotadašnju vladajuću stranku, da bi zahvaljujući “boljoj ponudi” učinjenoj manjinskim koalicionim partnerima predhodne vlasti, formirala Vladu. Ti “novi” učesnici u Vladi su podobijali sve ključne resore – od Premijera, do resora privrede i finansija, iste one koje su obavljali i u prethodnoj Vladi. To im međutim ne smeta da u svim javnim nastupima pljuju po onoj “staroj” prethodnoj Vladi i da nju optužuju za sve muke i probleme, kako one stare tako i ove nove. No, to nije mnogo ni bitno, moglo bi se jednostavno uzeti da je to stvar političke kulture i to bi bilo to.

Međutim, nije samo to u pitanju. Oni krenuše u pohod ka osvajanju apsolutne vlasti. Ne redovnim putem, na izborima, već popreko. Ne biraju sredstva – umesto džakova sa navodno falsifikovanim biračkim listićima sada kao džak koriste novog lidera onih prethodnih.  Vojvodina i Beograd, u kojima su oni bivši na prethodnim izborima dobili ubedljivu većinu, su im posebno trn u oku. Kao, promenila se izborna volja građana, pa tako njihova vlast tamo više nije legitimna. Kao da se nije promenila izborna volja i u “udruženim” regionima Srbije gde je sadašnji (i tadašnji) Ministar finansija bitno promenivši strukturu raspodele između centralne i lokalne vlasti u korist ovih poslednjih (o čemu sam nedavno više pisao) napabirčio dovoljan broj glasova da pređe izborni cenzus i time obezbedi učešće i u sadašnjoj vlasti – verovatno time i formiranje ove Vlade, a sad mora, zbog budžetskog deficita, da te pare vraća iz lokalne u centralnu kasu.

Šta će predsednik Republičke skupštine u priči o rušenju vlasti u Beogradu, što mu je izgleda uzgredna opsesija. Nedavno smo ga videli i na čelu “ekipe građana” koja se zaputila u Gradsku skupštinu, da ruši legalno izabranu vlast. Stoji činjenica da se u međuvremenu, od izbora do danas, mnogo toga promenilo. “Naprednjaci”, nadajmo se ka boljem, za sada prevashodno zahvaljujući svom novom lideru koji se, kako se čini, prizvao pameti. Ali to još treba da se potvrdi i u praksi. Ako hoće da ga taj imidž i dalje prati, mora da gradi institucije i da na njih prenosi vlast koje se kod njega trenutno mnogo nakupilo. Mora i da bira prave saradnike, što znači i da se oslobađa onih koji i njemu i njegovoj stranci nanose štetu. Danas u novinama, ponovo priča o kontroverznom Vladimiru Cvijanu. Vučić na čelu borbe protiv korupcije u kojoj se učesnici hapse, a njegov Predsednik odbora za zakonodavstvo i ustavna pitanja ih brani. Advokat sam po struci i znam da svaki okrivljeni ima pravo na odbranu, pa ne govorim o tome. Pitam, zar to može da bude Predsednik skupštinskog odbora za zakonodavstvo i ustavna pitanja? Šta je sa sukobom interesa? Šta je sa opštim uslovima za bavljenje advokaturom. Meni su, kad sam se upisivao u imenik advokata, tražili ne samo dokaz da nisam u drugom random odnosu, već i izjavu da se drugim poslovima neću baviti. On, kako objašnjava u današnjim novinama, je kao branilac optuženog za korupciju D.B. učestvovao na sudskom pretresu poslednji put krajem prošle godine, a da je od 20. februara i zvanično zamrznuo svoju advokatsku funkciju, ali eto u sudu ostalo punomoćje koje nije stigao da povuče. Pa on je, koliko je poznato i pre tih datuma bio Predsednik skupštinskog odbora za zakonodavstvo i ustavna pitanja! Znači da je kao advokat – Predsednik skupštinskog odbora za zakonodavstvo, branio i optužene za korupciju! Mašala! Da se smrzneš! A naročito sudija koji sudi optuženom koji takvu ličnost ima za branioca. Sad više ne ide na suđenja, ali kolegama koji su ga zamenili rado daje pravne savete i javno ih poziva da mu se i dalje obraćaju – za savete! Baš me interesuje kako ti saveti izgledaju i kome su namenjeni. Gospodine Prvi Potpredsedniče, kliknite na internet pod odrednicom Vladimir Cvijan, pa pogledajte dosije tog čoveka i afere koje ga prate. Da li je moguće da ništa od toga nije osnovano. A ako je tako, naložite nekome da javnost obavesti o tome – da je sve ispitano, ali da eto čoveka ni krivog ni dužnog stalno za nešto optužuju. Sve dok ne počnete tako da radite, opravdano će postojati sumnja da je borba u koju ste se upustili opravdana, ali selektivna.

Oni bivši, ako hoće da ostanu ozbiljan politički faktor, moraju da podrže svog novog lidera i da ga odbrane od ostataka jalove Tadićeve stranačke garniture, koji problem osipanja biračkog tela vide samo u nedostatku nekadašnje demokratije na koju su se navikli. Navodno, to je razlog za opadanje biračkog tela, a ne razočarenje članstva bivšom praksom.

A narod ko narod. Priklanja se pobednicima. Šta drugo i očekivati ako je poloivina od njih nepismena a druga polovina polupismena. Bez kvalifikacija, bez posla, bez perspektive, a što je najgore i bez sistema vrednosti. Stari smo razgradili, novi se ne stvara, pa su u međuvremenu mnoge stvari postale nakaradne.

DC, 04.06.2013.