Napisah tekst Rat do poslednjeg Ukrajinca (portal Konkretno), posle nekog vremena javi se Zoran Petković – „Uh, bre, dragi kolega Čoliću… Tekst je problematičan po više tačaka“. Nisam imao nameru da odmah reagujem na ono što on u tom tekstu reče, stekao sam utisak da on moje ključne postavke ili nije shvtio ili ih je svesno ignorisao pa sam mu se obratio s predlogom da ponovo pročita moj tekst, pa ako i posle toga preostane nešto problematično, „da pričamo o tome“. On to očigledno nije prihvatio, jer su usledili novi komentari u pomenutom stilu, pa sam morao da reagujem. Tako je došlo do teksta – Reakcija na komentar Zorana Petkovića (portal Konkretno).

Usledio je odgovor Zorana Petkovića u svojstvu administratora:
Zoran Petković
Administrator
Dragiša , ovakve polemike su upravo poželjne u demokratskom društvu!
Pošto se moje gledište drastično razlikuje od stavova većine – pogotovu one većine koja gleda našu zvaničnu propagandu (tipa „Happy“) – osećam obavezu da i sam napišem svoj odgovor u obliku članka.
Nažalost, uprkos svraba u jagodicama da odmah raspalim po tastaturi, moraću da prethodno završim popriličan broj obaveza. Dakle, „vita jela, zelen bor, sledi brzi(?) odgovor“

Pre toga i nagoveštaj da će u našoj daljoj polemici koja sledi „jer je moje pisanje bazirano na ruskoj propagandi“, on iskoristiti i svoja IT znanja, montirati nekakvu imaginarnu šahovsku tablu, tu postaviti i naše likove – muči se oko moje fotografije, da li da uzme onu sa fejsa ili neki iz neke tv emisije u kojoj sam ja učestvovao, za svoju ne pominje ništa ….

I dok se on još uvek namešta da odgovori na tekst i pobije moje argumente, usledio je promptni odgovor izvesnog Stevana Stupara koji moje pisanje pobi jakim „argumentima“:
Stevan Stupar

„Prvo pa corak!
Ne vode SAD rat protiv Rusije do poslednjeg Ukrajinca, vec Ukrajinci vode oslobodilacki rat protiv Putlera do poslednje putlerovskog nacistickog pacova na svojoj svetoj, vekovima krvlju natopljenoj zemlji.
Drugo pa corak!

Ne da vam nije zao Ukrajinaca ( To vazi za 80% Srba), nego ne mozete docekati da Putler na njih ispali atomske bombe. Ako se to desi i kada se desi, tada ce podlo i pokvareno srBstvo i demonsko srBSko pravoslavlje konacno docekati svoju istorijski najvecu pobedu. Koliko ce euforija trajati, videcemo… Mozda i ne potraje tako dugo…
Trece pa corak!

Cetvrto pa corak…peto, sesto…sve corak do corka, laz do lazi, podlost do podlosti.“

Odgovorio sam kratko:
Dragiša Čolić
Stevan Stupar A o činjenicama – ćorak!

Usledio je novi napad pomenutog SS:
Stevan Stupar Dragiša Čolić Petkovic, covek koga sam slucajno blokirao i sada mi nikako ne polazi za rukom da ga odblokiram, napisao je u jednom tekstu o Ukrajini nesto sto sam zapamtio. Citiram ga po secanju: „Srbija mozda nije do Tokija, ali kad su u pitanju nasi tradicinalni mrznja, podlost i pokvarenost – granica nema!
Cinjenice su sledece: CIA je predvidela ne samo tacan dan zlikovackog napada na Ukrajinu, vec i tacno vreme njegovog pocetka. Zahvaljujuci njihovim obavestajnim podacima spaseni su ogromna vecina ukrajinske armije, predsednik Zelenski i drugi clanovi vlade, i spreceno osvajanje Kijeva. Inace, na Kijev su poslati nagori od najgorih, najveci putlerovski pacovski zlikovci. Polovina od njih sprzena je u vazduhu, druga polovina u prvih nekoliko dana po sletanju. Bilo je to jedno od najbriljantnijih akcija denacifikacije i deratizacije u istoriji, ravne onoj koju su Grci i Britanci izveli na Kritu 1940. ili ’41. U akciji je osim vojske, koje nije bilo mnogo, ucestvovalo i desetine hiljada Kijevljana, dobrovoljaca bez vatrenog oruzja, racunajuci i petnaestogodisnjeg klinca koji je dronom pomogao da se razbije ona kolona nadomak grada, i koga Ukrajina danas slavi kao jednog od svojih najvecih heroja.
Drugo, nije Amerika ta koja ne voli Ruse, naranzasta svinja Tramp, bio je Putlerov drugar, nego Evropljani: Poljaci, Cesi, Rumuni, Slovaci, Litvanci i jos desetine malih i velikih naroda. U Ukrajini se brani evropska civilizacija i njena najveca tekovina – demokratija – protiv bezboznickih stocnjackih varvara. Protiv Antihrista, biblijske (Z)veri.
Biblija je bila u pravu. Rat izmedju Dobra i Zla upravo je poceo. I kao sto je opisano u Bibliji, Svetlost ce “ ugasiti“ Mrak. Uprkos vama, velikoj vecini Srba, jedinom evropskom narodu, koji svuda i na svakom mestu masovno podrzava ekstremnu desnicu, klerofasiste, naciste, rasiste i ostalu zlocinacku bagru.
Jbg, sta da se radi…

Potom Olga Tomović:
Olga Tomović
Autor
Administrator
Stevan Stupar joj, Stevane ala ste preterali!

A Stevan odgovara:
Stevan Stupar
Olga Tomović nisam, voleo bih da jesam. Ti ne pratis komentare na srpskim drustvenim mrezama. To je takva orgija mrznje prema Ukrajini i takva ekstaza pri svakom pomenu upotrebe atomskih bombi od strane Putlera, da je to neopisivo i krajnje nezdravo za varenje. A zasto tako reaguje obican narod, polupismeni ljudi, od kojih ogromna vecina nije u stanju da izbroji koliko rupa imaju na glavi?

Pa zbog ovih drugih: milosevicevaca, seseljevaca, vucicevaca, beckovicevaca, ljudi koji od svega ovog sto se desava u Ukrajini i sto se ranije desavalo u Jugoslaviji, imaju velike materijalne i svake druge vrste koristi.
Ali, dobro, sta god radili, nece im to pomoci da se domognu raja

Zadovoljstvo i sreca bice kratkotrajni.
Ukrajina i svet se bore protiv najvecih zlikovaca u istoriji sveta, protiv kagebe zlikovaca. Ako ne znas ko je, sta je i o cemu je Putler, otkucaj: Aleksandar Dugin, i samo ce ti se kazati. Pozdrav za Petkoviva! Nadam se da nece odgovoriti na ovaj gebelsovski tekst. Ne bi imalo smisla odgovarati…

U raspravu se uključuje i Zoran Petković:
Zoran Petković
Stevane, hvala ti na prilično emotivnoj podršci ali pravo drugih na mišljenje (pa makar bilo i pogrešno!) je upravo suština demokratije za koju se obojica zalažemo. Naravno da ću odgovoriti na ovaj tekst (nadam se za neki dan, kada mi okolnosti dozvole) jer argumentovanu borbu protiv podrške diktaturi smatram svojom moralnom obavezom.

Olga Tomović, lajkuje tu najavu najvišim stepenom – crveno srce u značenju voli, pa tako oduševljena, kaže:
Olga Tomović
Autor
Administrator
Stevan Stupar Ju, pa kuda bi tek ovo jadno srpsko društvo otišlo da nema šačice nas, spremnih na dijalog. Ali kulturan dijalog i potrkrepljen činjenicama, a ne „pouzdanim izvorima“. Ponosna sam na činjenicu da dva velika kritičara sadašnje komplikovane realnosti pišu za Konkretno i spremni su da poštuju i temu i sagovornika, pa da javno i kulturno sučele svoje stavove. To je ovom narodu potrebno da se trgne, ako je spreman da uđe u suštinu svojih zabluda.

* * *
Poštovana gospodo, obaveštavam vas da ja u tom cirkusu dalje neću da nastupam, pa mi dozvolite da se odjavim. Ne zato što sam se uplašio polemike sa vama – obožavam ih, ali polemike u kojima se poštuje integritet ličnosti, a vi – Olga Tomović i Zoran Petković, sa funkcijama na kojima se na ovom portalu nalazite, ne učinište ništa da zaštitite moju ličnost od napada i kvalifikacija koje mi pomenuti SS podari i u koje me društvo svrsta (ne bih ovde da to ponavljam, zato sam ono gore i citirao u originalu), već se zdušno svojim odobravanjem priključiste njemu i njegovim stavovima, iako sam se ja već na početku moje Reakcije ogradio od takvih sa napomenom da su garancija za to moje četiri do sada objavljene knjige i brojni tekstovi objavljeni na raznim portalima i drugim glasilima. Polemiku tipa – ja navijam za Zvezdu, a tiza Partizan i obratno, koja je u našim intelektualnim krugovima nažalost uobičajena, bi vam i mogao oprostiti, ali ono prethodno ne – pa kako ste sa karakteristikama koje mi podariste, mogli za nešto više od tri godine koliko sarađujemo, da objavite preko 300 mojih tekstova, a da me ne provalite ko ja zapravo jesam.

No, da se ne bismo rastali na ovako ozbiljan način, dozvolite za kraj, da vam ispričam jedan vic, i na to sam vas u mojim tekstovima navikao: Uzeo Mujo kredit od banke, kupio stan, opremio ga i pozvao Hasu na kafu. Haso se oduševio, pa kaže – joj što je ovo lepo, daj, matere ti, da ovde jednom dovedem Fatu. Mujo se opirao, na kraju je morao da pristane ali je upozorio Hasu – Pazi, vidiš da je sve novo, nemoj da napraviš neko sranje….. Sutradan, kad je Mujo došao u stan, imao je šta i da vidi … krš i lom. Pozove Hasu i besno se izviče na njega … Na kraju, šta će, upita Hasu – Dobro, ba, al’ reci mi bar kakva je Fata bila. – Ma jebeš Fatu, nije ni bila, odgovori mu Haso.

Dakle gospodo, vi možete da nastavite vaše polemike i bez mene – svojeručno, ja ulogu Fate ne prihvatam.

Pozdrav, Dragiša Čolić