Pozorište apsurda

decembar 6, 2017 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

Definicije pojmova:

  • Scena – Narodna skupština
  • Predstava – Priča o budžetu
  • U glavnim ulogama: prvaci narodnog pozorišta – Veroljub Arsić i Aleksandar Martinović.
  • U sporednim ulogama: članovi Fiskalnog saveta
  • Publika (plaćeni tapšači svih fela – neki aplaudiraju, neki zvižde) – narodni poslanici
  • Inspicijent – predsedavajući

Veroljub Arsić – Privatni preduzetnik, predsednik Odbora za finansije Narodne skupštine, bivši radikal, sada član Srpske napredne stranke (SNS), članovima Fiskalnog saveta na sednici Odbora na primedbe koje su dali na predloženi budžet: “Ne može fiskalni savet na ovaj način da komunicira sa Vladom, to možemo mi, mi smo za to dobili mandat ne vi. Ako hoćete da se bavite politikom, ja nemam ništa protiv, izađite na izbore, pobedite i bavite se politikom”.

Nakon citiranog efektnog monologa glavnog glumca u ulozi predsedavaućeg, usledila je kraća dramska pauza – očekivalo se da članovi Fiskalnog saveta upitaju predsedavajućeg šta je njihova uloga ako već ne mogu da raspravljaju o predloženom budžetu na sednici koja je tim povodom zakazana, a na koju su oni uredno pozvani. Međutim, do toga nije došlo – članovi Fiskalnog saveta su mirno nastavili da “učestvuju” u raspravi. Da – i da primaju naknadu za članstvo u Fiskalnom savetu.

Aleksandar Martinović –  Čovek zadatka, uloga koja se u našim političkim strankama veoma ceni. Dok je bio u Radikalima, pet godina je bio poslanik te stranke u Skupštini Srbije. Šešelj ga je posebno cenio, a sad kad je prešao u SNS kaže mu usred Skupštine – Ti klempo ćuti! Ali prva ljubav zaborava nema, pa se  sad kaje i, kako piše štampa, kaže da bi se rado vratio Šešeju. Inače, po struci je pravnik, dugogodišnji asistent na pravnom fakultetu u Novom Sadu – što je pomalo čudno, jer kod tako sjajne političke karijere trebao je da bude bar docent. A i doktorirao je – doduše kažu da je prepisao neki svoj rad iz ranih asistentskih dana, ali šta to smeta – bolje i to nego da je ko neki prepisivao od drugih. U Skupštini ima posebnu ulogu – šef parlamentarne grupe SNS. Na toj funkciji je nasledio čuvenog Zorana Babića, vazduhoplohovca, koji nas je svojevremeno silno uveseljavao. Za razliku od njega Aleksandar Martinović je strog pa na pitanje novinara zašto se u Skupštini raspravlja o budžetu zajedno sa paspravom o 30 drugih tačaka dnevnog reda, tako da je opozicionim strankama – onim bolje rangiranim, na raspolaganju jedva tridesetak sekundi za tu raspravu, odgovara: To je njihov problem, kad budu osvojili više glasova, imaće i više vremena (sekundi) za raspravu. A na pitanje zašto se rasprava o budžetu vodi objedinjeno sa trideset drugih tačaka dnevnog reda izjavljuje da su tako radili i oni iz prethodne vlasti.

* * *

I sad šta reći, komentarisati ili kritikovati izvođače ovakvih predstava ne vredi, jer rekoh gore u pitanju su apsurdi. A i zašto, kad je svima lepo: onima na vlasti – zato što su na vlasti i mogu do mile volje da rade ovakve stvari, opoziciji zato što nisu na vlasti i ne moraju ni da se bavi ovim stvarima, već jedino međusobnim rejtingom onih koji se izjašnjavaju kao opozicija, narodu kome je i najleepše, jer mu ne pada na pamet da glasa za nekog drugog. Dakle, što rekoše oni iz Peščanika – ako vam je lepo, onda ništa!

Baš su oni Englezi glupi – živeo sam nekih desetak godina tamo i oni – ko o čemu, oni o budžetu. Nemaju pametnija posla već da se time bave celom drugom polovinom godine – te da li će da poskupi ovo ili ono, te ne može to, neka poskupi to, te kako ovo, a kako ono … Hoću da mi država kao poreskom obvezniku objasni zašto je to tako a ne onako…  i to sve javno. Mi takvih ni briga ni pitanja nemamo.

Dragiša Čolić, 06.12.2017.