Sramota me je …

jul 6, 2019 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

Bio sam nekoliko dana odsutan iz Srbije – moje Srbije, moje zemlje, i moram da priznam bilo mi je lepo. Bez vesti kojima smo svakodnevno okupirani, bez tenzija, bez laži i međusobnog prepucavanja … odvikli smo se od normalnog i opuštenog ćaskanja o lepim stvarima. Naravno nisam ni pisao i rekoh sebi – i to je lepo, jer kome se ja ustvari time obraćam kad i ljudi iz mog bliskog okruženja znaju da kažu – oladi malo, ne možeš ti tu ništa da promeniš.

Kako da oladim kad u Skupštini, najvišem organu vlasti u ovoj, opet kažem – mojoj zemlji, naiđem na ovakav dijalog, tokom skupštinske debate o donošenju zakona o značajnom proširenju ovlašćenja komunalne policije, koja je već na korak od tipične paravojne formacije (pisao sam svojevremeno i upozoravao na to – Opančarski dnevnik, 25. mart 2015. – www.opancar.com) i evo imam osećaj da se to nažalost i ostvaruje:
– Đorđe Vukadinović (dalje ĐV), narodni poslanik, jedan od onih opozicionih poslanika koji je naivno poverovao u iskrenost poziva predsednice Skupštine Maje Gojković – posle ozbiljnih primedbi Evropske komisije, o povratku opozicije u Skupštinu: „Ja prosto sugerišem, razmislite o tome kad želite da eliminišete uniformu i ostanete samo na nivou legitimacije … to može da vodi ozbiljnim zloupotrebama.“
– Aleksandar Martinović (dalje: AM), šef poslaničke grupe vladajuće Srpske napredne stranke: „Molim da obezbedite jednu kafu, gospodin je dobro ručao, nije uspeo da popije kafu pa da se malo razbudi i dođe sebi …“
– ĐV: „Ne, nisam ručao gospodine Martinoviću, a i da jesam, u čemu je problem? Već šest meseci nisam ulazio u skupštinski restoran, baš zbog vaših neumesnih, neukusnih i po ovaj parlament degradirajućih argumenata, tipa jedu ćevapčiče i tako dalje. Nisam tu nikad ni jeo ćevapčiće, a kakve veze ima i da sam ih jeo …“
– AM – ozbiljno, u pozi Rodenovog Mislioca, replicira: „Uopšte me nije briga da li ste ručali ili niste ručali – Obezbedićemo vam sendvič o trošku poslaničke grupe ako niste ručali, bar sendviča ima koliko hoćete, ali mi kažite šta je to Pokret za spas Srbije …“

I kako čoveka – građanina, da ne bude sramota kod ovakvog nivoa inteligencije, pameti, gluposti, nazovite to kako god hoćete, čelnog poslanika vladajuće stranke kome su ovakvi istupi u parlamentu deo uobičajenog imidža.

Kako čoveka – građanina, da ne bude sramota, kad zna da je Aleksandra Martinovića aktuelni šef svih šefova u ovoj jebenoj zemlji, doveo iz svoje bivše Radikalne stranke putem transfera na kome bi mu pozavideli i mnogi fudbaleri naše tzv. Super lige, namenivši mu upravo ovakvu ulogu u skupštini Republike Srbije.

Kako čoveka – građanina, a mene i kao pravnika posebno, da ne bude sramota kad zna da je ovaj bilmez i docent nekad renomiranog Pravnog fakulteta u Novom Sadu, da učestvuje u nastavnom procesu tog fakulteta i ispituje studente, verovatno ovako kako u Skupštini ispituje opozicione poslanike. Ja se, tada kao student brucoš, još uvek sećam davne 1958. godine, kad nam je uvaženi profesor Mika Konstantinović, u nama namenjenoj pristupnoj besedi poručio – Drage kolege ptred vama je puno problema, ali ne plašite se, jer upravo ste se upisali na zanat na kome se ti problemi rešavaju. I bili smo očarani tom besedom. A koliko će mladih ljudi danas pobeći od pravnog fakulteta kad čuju da i ovaj đilkoš tamo predaje.

Kako čoveka – građanina, da ne bude sramota kad zna da je aktuelni vođa svih vođa u ovoj zemlji, za koga opet moj kolega pravnik, Sima Avramov, dekan Pravnog fakulteta u Beogradu koji sam ja završio u vreme kada su na njemu profesori bili Radomir Lukić, Gams, Bartoš … da kaže da je pomenuti vođa svih vođa u ovoj zemlji bio najbolji student u istoriji tog fakulteta – a kako se vidi iz dostupnih podataka studirao ga je šest godina. Pa, ako ovaj podatak i inije tačan, neka ga je završio i na vreme, po kojoj metodologiji je dekan Sima Avramov, utvrdio da je Vučič najbolji student u istoriji Pravnog fakulteta u Beogradu.

Kako čoveka – građanina, da ne bude sramota kad vidi koju je belosvetsku ……. (upišite ovvde šta hoćete po sopstvenom osećaju), šef svih šefofa ili vođa svih vođa, kako vam se više sviđa, doveo za premijera ove jebene zemlje. Najmanji je problem njeno seksualno opredeljenje, priroda se tu poigrala, nisu oni krivi za to i oni kao i svi drugi građani zaslužuju sva prava ovog sveta – smeta mi jedino kad oni onako napadno na svojim „paradama ponosa“ pokušavaju da budu normalniji od onih drugih, ali to je posebna tema i ja ovde ne govorim o tome. Smatram da je Ana Brnabić jedna izvanredno pametna, inteligentna, obrazovana žena, te da njoj takvoj ne može da se dopadne ovo što se radi u ovoj zemlji, ali da je ona i najbolji đak one svetske protuve Tonija Blera koji je pukao kao političar u svojoj zemlji (i mojoj „second country“, jer imam dvojno državljanstvo) i sada zuji po svetu i drži časove iz serije o kurvi i poštenju.

Pa kako da ne reagujem kad mi i meni bliski ljudi kažu – oladi malo, ne možeš ti tu ništa da promeniš. Pa ne mogu zbog vas takvih kakvi ste pizda vam materina, a sramota me je.

Dragiša Čolić, 7.7.2019.