Svakim danom u svakom pogledu sve više „napredujemo“

septembar 21, 2017 u rubrici O opančarima i opancima, Opančarski dnevnik 2017

Ova uzrečica iz filma „Sećaš li se Doli Bel“ postaje sve više aktuelna. Ako se ovako nastavi, ne bi me iznenadilo da se u okviru najaavljene promene Ustava, promeni i sam naziv države – Srpska napredna Republika.

A neposredni povod za ovo što pišem je sinoćna proslava upriličena u čast našeg proslavljenog košarkaškog trenera Dušana Dude Ivkovića održana na „oslobođenoj teritoriji“ u Atini, a povodom njegovog odlaska u penziju i ulaska u Kuću slavnih.

Ne bih ovde o tome koje je sve trofeje za ovu zemlju osvojio Duda Ivković – to ostavljam sportskim reporterima, niti o tome šta je i koji ugled u svetu ima Kuća slavnih – to ostavljam svetskim zvaničnicima koji su takvu odluku doneli.

Ovde bih samo upitao našeg ministra sporta, takođe proslavljenog sportistu Vanju Udovičića – da li se nije setio ili nije smeo da predloži da se pomenuta svečaanost održi u Dudinoj zemlji, Srbiji, jer on svetsku slavu nije osvajao za Grčku, već za ovu zemlju.

Iako odgovor znam upitao bih ga i – da li je bar smeo da Dudi Ivkoviću čestita ulazak u Kuću slavnih, što je odavno ustanovljena – opravdana, praksa (i pre ove vlasti i pre ovog ministra), da se svakom osvajaaču značajnih sportskih odličja i priznanja upute javne čestitke, a što inače ova vlast i ovaj ministar redovno i čine, sem u ovom slučaju.

Upitao bih i našu državnu televiziju, dakle i našu, pa dakle i moju televiziju RTS, da li se ona nije setila ili nije smela da pomeri epizodu aktuelne serije Selo gori a baba se češlja i organizuje prenos tog događaja koji su Grci organizovali u čast naše zemlje i našeg čoveka ili bar da tamo pošalju svog reportera koji bi nas u nekom odloženom terminu opširnije izvetio o tom događaju.

Ne bih ja o ovome ovako pisao da je to usamljen slučaj, ali nažalost nije. Nedavno je Nađi Higl, bivšoj svetskoj prvakinji u plivanju – sećam se koliko smo je slavili zbog takvog uspeha u sportu u kome smo srećni kad naši predstavnici i samo uđu u finale, odbijena molba da u svom gradu – Pančevu, organizuje školu plivanja. Ništa nije pomoglo ni to što je Nađa u međuvremenu ozbiljno obolela i što u ovim godinama nekim drugim poslom ne bi ni mogla da se bavi – zbog hiljada časova provedenih na treninzima u vodi, zbog čega je svojoj zemlji i donela tu neviđenu slavu, a zbog čega je možda i obolela.

Pitam dakle i gradske vlasti Pančeva, da li nisu hteli ili nisu smeli da Nađi Higl to dozvole.

I na kraju, pitanje svih pitanja – nije li razlog opisanih ponašanja to što su građani Dušan Ivković i Nađa Higl, ispoljili drugačija politička opredeljenja od političkih opredeljenja ove vlasti. A ako je to u pitanju, a evidentno je da jeste, da li nam je to i sport postao „napredni“.

Dragiša Čolić, 21.9.2017.