Utisak nedelje (10.03.2013)

15 marta, 2013 u rubrici Kolumne

Sinoć sam gledao Utisak nedelje. Gost je bio i prvi Potpredsednik Vlade, Aleksandar Vučić. Prvi utisak, još pre početka emisije, bio mi je – čudo da ovaj, u skladu sa svojim trenutnim rejtingom, nije tražio da dođe sam! Kao što su nekad dolazili: Boris Tadić, Toma Nikolić i drugi – dođu, pa uključe matricu. Na play back. Ipak je ovo nešto drugačije. Tu su i ostali sagovornici: jedan od njih – bivši savetnik, bivšeg Predsednika Republike, drugi – renomirani novinar, urednik jed, nog od renomiranih dnevnih listova. A tu je, kao domaćica, uvek lajava (u najpozitivnijem smislu) Olja Bećković. Treba suočiti svoje stavove sa svima njima, na licu mesta. I odmah da kažem – prvi poen je tu već u startu dobio.

Tokom razgovora, došlo se i do aktuelne teme o mleku zatrovanom aflatoksinom – hoće li aktuelni ministar poljoprivrede zbog toga biti smenjen? I ja mislim da treba da bude smenjen – i ne samo on, ali ne zbog ovoga što je sad izbilo na videlo, već zbog onoga što je trebao da uradi ranije. Još u vreme  kad su nam Italijani, negde jesenas, vratili isporuku kukuruza zbog povećane sadržine aflatoksina. A i pre toga – kad je prilikom berbe uočena pojava te toksične buđi. Niti je taj toksin „od juče“ niti je njegovo kancerogeno dejstvo po ljudasko zdravlje poznato „od juče“. Ono je možda nepoznato građanstvu, ali ekspertima za kukuruz svakako ne. Mi smo jedna od retkih zemalja u regionu koja ima čak i Institut za kukuruz, pa  valjda tamo ima i stručnjaka za kukuruz. A ima ih, pretpostavljam, i u Ministarstvu poljoprivrede – Vladinom resoru, a ne samo na Birou rada – Vladinoj instituciji. I umesto da je već tada otstranjeno to što je bilo zaraženo – a kažu da se to i golim okom vidi, ćuitalo se. Zbog cifara o postignutim prinosima, zbog povećanja izvoza! Neće se – pomešano sa onim zdravim kukuruzom, ni primetiti. Da ućarimo malo! Vajdica je! Šta se desilo sa koiličinama koje su vratili Italijani. U to vreme imali smo isti dozvoljeni procenat aflatoksina – 0,05 mikrograma po litru mleka. Ako taj kukuruz nije valjao njima, normalno je pretpostaviti da on ne valja ni nama. Ispostavilo se međutim da je taj kukuruz iskorišćen za proizvodnju stočne hrane, koju neuka stoka jede a ne primećuje. Svi su hteli da ućare – od Ministra do seljaka. I svima je bilo lepo – sve dok Goran Ješić, Pokrajinski ministar poljoprivrede, nije došao na genijalnu ideju da to i objavi. On prethodno na to skrenuo pažnju onima iz Republičkog Ministarstva, a oni se nekoliko dana pravili ludi! A šta su ovi tada i mogli da urade. Da narede da se prodata stočna hrana više ne daje stoci? A imamo li drugu? Pa čak ako je i imamo, imali seljak para da kupuje novu hranu? Pa čak ako i to ima, šta ćemo sa onim do pola zaraženim klipovima kukuruza koje je sam seljak, kao individualni proizvođač ostavio za stočnu ishranu. Odavno je poznato da seljak ima proizvode za svoju kuću i proizvode za pijacu. Da toga nema ne bismo se toliko bavili proizvodnjom zdrave hrane, organske hrane i slično. Nema kraja gde ne postoje prodavnice zdrave hrane. Znači li to da su one druge – prodavnice nezdrave hrane. Dok se i zdrava hrana ne razboli pa tada izmislimo neki drugi naziv. Liči mi to na proizvodnju crnogorske rakije lozovače. Nekada je loza „13 Juli“ bila piće na glasu, pa se postepeno menjala. Kad se isprofanisala ubačena je na tržište nova loza pod nazivom „Prvijenac“, a kad se isto desilo i sa njim pojavila se „Kruna“ koja po kvalitetu nije ništa bolja od one prvobitne loze. Tako to funkcioniše. To nam je u krvi. Jedni drugi varamo, pa tako u krug.

No, da se vratim na stoku. Raspričao sam se o rakiji. Vidi se da se u to bolje razumem nego u mleko. Dakle, ne daju sva goveda mleko. Ima i muških krava koje se zovu volovi. Oni se ne muzu i ne daju mleko, ali se – kao i krave, koriste za prouzvodenju mesa i mlečnih prerađevina. A pre toga moraju i da jedu. Šta ako su jeli onu hranu proizvedenu od zaraženog kukuruza. Toga se Goran Ješić izgleda još nije setio. Ili to čuva za prtedizbornu kampanju, ako dođe do prevremenih izbora koji se sve češće pominju.

U pitanju su zamene teza. Nije Goran Knežević, Republički ministar poljoprivrede, kriv što,  kad je Goran Ješić, Pokrajinski ministar poljoprivrede, to obznanio – nije izdao naredbu da stoka prestane da jede i daje mleko, već zato što nije svojevremeno zabranio upotrebu zaraženog kukuruza, a ovaj drugi Goran nevin – jer nas je prosvetlio. Zar on na tom mestu, valjda najvažnijem u „našoj žitnici“, to nije znao i ranije. Oba Gorana su podjednako odgovorna i treba da odu. I ne samo oni, već i oni koji su im u tome pomagali.