Vučić o eliti i plebsu – ja o Vučiću

jul 13, 2019 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

U Tanjugovom prikazu Vučićevog traktata o eliti i plebsu naišao sam na podnaslov – „Netrpeljivost prema meni lično“, i moja prva impresija povodom te tvrdnje je bila – da, u pravu je, s tim što mislim da je ova formulacija prilično blaga, te utoliko i netačna. E sad, zašto je to tako, to bi on (Vučić) najbolje trebao da zna, jer za verifikaciju te tvrdnje nije potreban ni delić pameti kojom on po sopstvenom mišljenju o sebi raspolaže i koju iz dana u dan javno demonstrira, pa čak i verbalno potvrđuje – Zato što sam pametan!

Meni naravno ne pada na pamet da navodim dokaze za tu tvrdnju jer instalisani kapaciteti ovog mog interneta, pa samim tim ni ovaj tekst to ne bi podržali. Ako je išta od one lansirane tvrdnje – da je on najbolji student u istoriji pravnog fkulteta u Beogradu tačno, pretpostavka je da mu je nešto od tamo stečenog znanja i ostaalo, pa mu neće biti teško da shvati i sledeće: da sam tvoj advokat jedina šansa da te odbranim bila bi da idem na tezu o neuračunljivosti, mada bi se time otvorilo pitanje da li neuračunljiv čovek može da vodi državu, pogotovu na način kako je ti vodiš – tako što si preuzeo na sebe sva tri svojstva vlasti – i zakonodavnu i izvršnu i sudsku funkciju. Na drugoj strani kad bismo išli na nehat, tu bi se otvorilo pitanje svesnog ili nesvesnog nehata, a onda dolazimo u iste probleme – nesvesni nehat vodi ka neuračunljivosti, a svesni nehat – culpa lata, vodi ka nameri, pa čovek ne zna šta je gore. Jednom rečju ne bih poželeo da ti budem advokat.

U podtekstu ove teme – prema Tanjugu, je mišljenje Predsednika Srbije „o poziciji i društvenom i političkom nastupu „srpske kvazi elite“, koje on već na samom početku saopštava: „Za sve vreme kojim se bavim politikom, a bavim se dugo, nisam video da neko toliko prezire i svoju zemlju i ljude koji u njoj žive“, pa da se najpre oko toga razaberemo – ako neko i prezire vlast ili nekoga iz vlasti, mada ta reč nije u rečniku intelektualca, jer mi nismo ovde da se preziremo ili ne preziremo, volimo ili ne volimo, već da zajedno živimo u jednom čoveku dostojnom okruženju i atmosferi, što podrazumeva i da na civilizovan način raspravljamo o stvarima sa kojima se ne slažemo, onda to nikako ne znači da se time istovremeno prezire „svoja zemlju i ljudi koji u njoj žive“, jer vlast i oni koji je čine i država nisu isto.

Šta znači podela na plebs i elitu. Ja, kao ni narod koga Predsednik u plebs svrstava, nismo plebejci, valjda to ne treba ni objašnjavati, ali ne smaatram sebe ni pripadnikom elite, jer taj pojam je neodređen i prevashodno zavisi od onog ko ga postavlja i kriterijuma koje postavlja. Predsednik to zna pa zato one koji su opozicija njegovoj vlasti najpre naziva elitom, a zatim da ne bi bilo zabune, dodaje i onaj epitet lažna, uz ocenu da je to društveni talog, koga on i prezire. Mašala!

Ja sam svojevremeno, još na početku njegove vladavine imao seriju tekstova pod naslovom –
Zašto mi Vučić ne da da navijam za njega, a želeo bih, jer bi to, kako sam tada objasnio, “po mojoj pameti, bilo bolje za sve, ali eto ne ide.” A povod za taj tekst bili su graffiti “Smrt Pajtiću” koji su se tih dana pojavili u javnosti. Počelo je od napisa u “Informeru” da Pajtić letuje na Brionima, koji su kao što je poznato u Hrvatskoj. Dobro, i ja bih mu na tome mogao zameriti, jer iz opštepoznatih razloga više ne letujem u Hrvatsoj, ali da li je to razlog za grafite – Smrt Pajtiću!?

Do danas je to ostalo isto, čak je i eskaliralo, a na udaru su svi koji drugačije misle od vlasti – evo jednog primera iz ovih dana, pa da se manem toga, jer kao što gore rekoh instalisani kapaciteti ovog interneta ne bi navođenje svih takvih primera izdržali. Izvesni profesor Ćirjaković, pripadnik prave elite, jer ako postoji lažna mora postojati i prava elita, inače bi oni pojmovi “elita” i “lažna” bili sinomimi – kažu da je profesor Fakulteta za medije i komunikacije, uz to i publicidta – neka mi se ne zameri što njegove radove nisam do sada čitao, ima čudnu pasiju da spopada žene i to onako verbalno, što je, kažu, osobina onih koji nisu sposobni da to na pravi način rade, je u jednom od svojih poslednjih uradaka tog žanra napisao:

„Nadam se da će i tu smradušu držati namerno u srušenoj zgradi bez zidova i prozora na nišanu snajpera druge strane, da će joj repetirati pušku dok joj cev na čelu, da će joj pijani vojnici sa ček pointa pucati za jugom koji vozi, pa nek guta njen rivotril to mizerno govno.“

I naravno, ova objava je izazvala opravdan revolt i bujiucu osuda na društvenim mrežama i potrebu da vlast zaštiti svog člana, pa je Predsednica Skupštine Maja Gojković, na sednici Skuštine, sišla sa svog predsedničkog trona, sela među poslanike i odatle uzela u zaštitu pomenutog Ćirjakovića “protiv koga se sprovodi medijski linč”. Interesantno je, da prilikom napada dežurnih jurišnika Srpske napredne stranke, na Borka Stefanovića, jednog od lidera Saveza za Srbiju, uoči opozicione tribune u Kruševcu, kojom prilikom je ovom svom krvavom i bez svesti, pružana hitna medicinska pomoć, a što je rezultiralo i masovnim protestima širom zemlje pod zajedničkim nazivom “Stop krvavim košuljama”, nije bilo pomena o linču, niti od Predsednice Skupštine, niti od bilo kog zvaničnika Srpske napredne stranke. Oni se ponašaju kao sekta – svoje štite svim sredstvima i u svim situacijama – do paljenja kuće novinaru koji je pisao o malverzacijama jednog od njihovih čelnika.

Odužio sam ali moram da pomenem i ono što smatram najvećom katastrofom u ovoj zemlji – to je problem lažnog školovanja, lažnih studija, lažnih diploma, počev od osnovnih do titula doktora nauka. Vučić o tome kaže:
„posebno sladostrašće pokazuju kada se obračunavaju sa diplomama i njihovim nosiocima“, pa dalje: „Jer koga briga za znanje, diploma je sve, forma je najvažnija, zato su oni elita, a mi ostali krezuba stoka“

To reći u zemlji u kojoj je većina stanovništva ili nepismena ili nedoškolovana je populizam parekselans. Ne bih o tome više elaborirao jer za pametnog je i ovo previše. Vučić nije glup čovek i on bi morao da zna da su lažne diplome degradirale naš obrazovni sistem, da stotine hiljada mladih ljudi, redovno školovanih, napušta zemlju, jer čak i kad im se posreći da dobiju posao, ne žele da služe one koji su kupili diplome. Da je poplava lažnog školovanja i lažnih diploma ruinirala sistem vrednosti u zemlji i da će decenije proći da se to ponovo dovede u red – čak i kad bi sutra došlo do promene vlasti. To im istorija neće zaboraviti. Stati u odbranu toga je zločin koji ne zastareva. Sve ostalo će prekriti “trava, žbunje i šaš.”

Dragiša Čolić, 12.7.2019.