Zašto mi Vučić i dalje ne dozvoljava da navijam za njega, a želeo bih
10 marta, 2015 u rubrici Aktuelnosti
Želeo bih zaista, ne zbog Vučića već zbog ove države. Radikali, ni oni bivši ni ovi unapređeni, nisu nikada bili moja politička opcija. Ipak sam ja intelektualac, a oko njega su se nakupili mnogi koji nisu “moja šolja čaja”, što bi rekla Kristina Kovač. Imao sam svojevremeno čitavu seriju napisa pod ovim naslovom, ali sam digao ruke od toga … A zašto se tome ponovo vraćam. Pa zato što ne mogu da verujem u ono što pre neki dan reče premijer – da nije imao pojma da plate zaposlenih u javnom sektoru idu i preko 5.000 eura, neto – mesečno! Dobro sada je to nešto niže, jer treba da se umanje za 10%, za koliko treba da budu umanjene i plate u zdravstvu i prosveti, na primer, gde su plate višestruko niže. Moglo bi se to analizirati sa raznih aspekata, ali ja neću o tome jer bi me to daleko odvelo, ali primećujem da činovnik u administraciji pa makar to bilo i u Narodnoj banci Srbije ili Direktoratu civilnog vazduhoplovstva, nikakvom logikom ne bi smeo da ima duplo veću platu od hirurga koji obavlja operacije na otvorenom srcu, pri čemu obe te plate idu iz iste kase. Napominjem pritom da ovde čak platu hirurga i ne poredim sa funkcionerskim platama – koje su otišle u nebo, več sa platama srednje plaćenih činovnika u tim institucijama. A ako je to tako, šta da mislimo o kvalitetu čitavog nedavno usvojenog projekta umanjenja plata i penzija, o kome se dugo pričalo, naročito pre njegovog donošenja.
Umesto toga, da onih 5.000 eura razmotrimo sa jednog drugog aspekta. Tih 5.000 eura je zapravo u stvarnosti mnogo više. Radio sam na Zapadu – u Engleskoj, pa znam i kako se to tamo računa. Imao sam neto platu od 2.500 funti mesečno, što bi kod nas predstavljalo ostvarene prihode od 30.000 funti godišnje. E, vidite, to kod njih nije toliko. Prilikom popunjavanja prve godišnje poreske prijave, dokumenta koji svake godine sa stanjem na dan 6. aprila podnosi svaki građanin kao poreski obveznik (dokumenta od više strana u kome su sadržana pitanja na koja morate konkretno odgovoriti), zamolio sam prve godine finansijskog direktora da mi izračuna koji sam prihod ostvario u toj godini i on mi je izračunao da je to nešto više od 60.000 funti – duplo više od onoga što sam ja bio napisao. Pošto sam mu naravno rekao da on nije normalan, on mi je to i objasnio. Pored onih 2.500 koje sam ja naveo, tu su još, do najsitnijih detalja i sva druga direktna ili indirektna primanja i troškovi koje vam firma isplaćuje ili priznaje – počev od naknade stanarine do benzina koji sipate u kola, ako tim kolima idete i kući a ne parkirate ih u garaži firme po završetku radnog vremena. Prevara ne može da bude, jer odgovori proističu već iz onih detaljnih pitanja koje sam gore pomenuo. Dalje, na to ide progresivni sistem oporezivanja – do 12.000 funti – 0%, od 12 – 24.000 – 25%, preko 24.000 – 40% … I tako redom. Pa vi sad izračunajte ko ima veću platu – Guverner narodne banke Srbije ili Guverner narodne banke Velike Britanije.
No da se vratim na ono što napisah u naslovu. U pravu postoji termin koji se koristi kod definicije bića kažnjivog dela, a premijer je te škole završio i kažu da je bio odličan student, koji glasi – “znao ili je morao znati”. Dakle, premijer je to znao ili morao znati. A ako mu onaj koji je trebao da ga upozna s tim to nije rekao, onda njega prvog treba da otera. Ili da budem još jasniji “da ga najuri” – ima u tim jezičkim finesama neke razlike. A drugi, koga bi trebao da najuri je onaj koji ga je savetovao, ili ga nije sprečio, da to tako javno i izjavi. Predsednik Vlade nije pojedinac. To je institucija sastavljena od više šrafova od kojih svaki mora da funkcioniše, a na ovom primeru se vidi da to kod nas u praksi i nije tako. I umesto da se okruži ljudima koji će se baviti ovim pitanjima na pravi način, Predsednik se okružio onima koji će vam odmah u startu reći da ova Vlada funkcioniše u ovom sastavu manje od godinu dana! (čija je bila ona pre toga?) i da je to nasledila od onih koji su ranije bili na vlasti. Aman ljudi, tu ste već dve 2,5 godine, više od polovine mandata, pa taman da je to i tako, šta ste vi uradili da to stanje promenite.
Ostaje tu još samo jedno pitanje – a šta ako je premijer znao za ovo što svaki prosečno obrazovan građanin u ovoj zemlji zna, jer su ga njegovi saradnici – što im je i dužnost, blagovremeno upoznali sa tim. Ko će koga onda tu da otpusti
Dragiša Čolić, 10.11.2014.