Opančar agencija* javlja – Doba Sime Spasića

novembar 9, 2021 u rubrici Opančarski dnevnik

Svaki put kad pomislim da ne može gore, vlast me demantuje. Ovog puta na tapetu je – ni kriv ni dužan, general Zdravko Ponoš. Nisam dobro rekao, treba – penzionisani general Zdravko Ponoš. A penzionisali su ga u 46. godini, u punoj radnoj i životnoj snazi, sa funkcije načelnika generalštaba, ne ovi sadašnji, već oni bivši – Boris Tadić, tadašnji Predsednik i Dragan Šutanovac, tadašnji ministar odbrane, jedan iz Taićeve ekipe – “Šuca, Goca, Kena …” (vidi prethodni tekst – Boris Tadić kao štetna pojava u srpskoj politici).

Penzionisali ga zbog razlika u koncepciji odbrane – na jednoj strani Boris Tadić i Dragan Šutanovac (nije imenovanje Aleksandra Vulina i Nebojše Stefanovića za ministre odbrane bio specijalitet samo ove vlasti), na drugoj strani karijerni general Zdravko Ponnoš u funkciji načelnika generalštaba:

“Po završetku Vojne akademije nastavio je školovanje, uz rad u trupi. Magistrirao je iz oblasti telekomunikacija na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a završio je i visoke vojne škole i kurseve. Generalštabno usavršavanje pohađao je na Kraljevskom koledžu za odbrambene studije u Londonu, a kurseve engleskog jezika u Školi stranih jezika JNA u Beogradu, kao i na Koledžu Lidsa „Sent Džon“ u Jorku, gde je položio test sa NATO oznakom STANAG 6001. Završio je i kurs za više izvršioce u centru „Džordž Maršal“ u Nemačkoj, kao i kurs evropske bezbednosti u Ženevskom centru za bezbednosnu politiku u Švajcarskoj (Istinomer – Glas javnosti, 18. 9. 2007. godine).

Pobedila je koncepcija Šutanovca – ne zato što je Šutanovac pretendovao da se u vojne stvari bolje razume od Ponoša. Pre će biti zato što je general tim povodom izjavio:
„Nije ovo sukob dve ličnosti, nego sudar koncepcija o tome gde će Srbija, kao bezbedna zemlja, biti 2015, 2020. Građani Srbije moraju znati kako se pare u tu svrhu troše, a to danas niko ne zna osim onih koji troše“. (Politika, 24. 12. 2008. godine).

I naravno, posle takve “bezbednosne” izjave, Šucin mentor, Boris Tadić, smenio je – i prenzionisao, generala Ponoša.

* * *
I sad bi čovek rekao da je vlast na samom početku izborne kampanje dobila dar s neba – da narod vidi kakvi su bili oni pte njih, da oblati bivšeg nosioca te vlasti Borisa Tadića i eliminiše ga iz izborne trke, ali oni su se okomili na Ponoša – ne samo zato što je Tadić po sveemu sudeći projektovan za glavnog “Vučićevog opozicionara”, već zato što on može da mlatara koliko hoće, po principu – sto godina, devedeset groša. Oni se plaše onog ddrugoc – Zdravka Ponoša, čije je ime neko pomenuo kao mogućeg predsedničkog kandidata. I komaanda je pala – Baražnom vatrom iz svih oruđa!

Neću ovde da citiram one mlaađane jurišnike, “svršene” polaznike Vučićeve akademije, narodne nam poslannike koji u Skupštini lupetaju svašta o vojnom liku i delu Zdravka Ponoša, koji su u vreme dok se on usavršavao u tim znanjima “piškili po prašini i pravili topove”, već o njihovom operativnom skupštinskom mentoru, bimboju svih bimboja, po količini do sada izrečenih gluposti neprevaziđenom Aleksandru Martinoviću, od nedavno Dr pravnih nauka i profesoru nekada respektabilnog Pravnog fakulteta u Novomm Sadu, nosiocu zvanja Šef parlamentarne grupe Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije “Aleksandar Vučić za našu decu” – i 11 honorarnih apanaža (što se zna), uključujući i onu na Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji:

“Da se mladići i devojke u Ćupriji obuče za medicinske sestre, radiologe, babice i fizioterapeute, zaduženi su, između ostalih, doktori Aleksandar Martinović i Vladimir Orlić, u Skupštini poslanici SNS-a, i to kao predavači. Na to je u Skupštini Srbije ukazao poslanik DS-a Balša Božović.

Dakle, njih dvojica – jedan pravnik, drugi inženjer – rade u Visokoj medicinskoj školi uvršćeni u nastavni plan za narednu godinu, dok je u poslednjih godinu i po dana, osam žena ostalo bez posla, u istoj toj školi. Sram da vas bude”, poručio je poslanik demokrata. (N1, 24. okt. 2018.),

koji usred Skupštine, izgovorri i ostade čitav:

“Imali smo čoveka koji u životu nije postrojio vod, a kamoli četu i samo zahvaljujući činjenici da ga je protežirao bivši predsednik republike Boris Tadić, pri tome je dobijao po nekoliko činova u jednoj godini, on o vojsci nije imao pojma. Uništio je našu vojsku, skoro su bili patrljci, sve dok 2012. ministar nije postao Aleksandar Vučić. Mislim da je to bio najgori načelnik generalštaba u novijoj istoriji vojske“ (N1, 3.11.2021).

I ponavlja se bezbroj puta viđeno – nije ovoj vlasti smetnja ova naša razjedinjena opozicija, već samo oni kojih se ona plaši. Do danas je to bio jedino Đilas, evo sada i Zdravko Pnnoš, a nnisu ni svesni da je to za pomenute i najbolja preporuka.

* * *
Da malo razvedrim stvari: Povodom teksta – Boris Tadić, kao štetna pojava u srpskoj politici (portal Konkretno 4.11.2021) jedan komentator je postavio “nagradno pitanje”:
“Da li trenuto „zlatno doba“ treba da nosi naziv „doba Vesića“ ili „doba Vućića“? Jer sadašnja medijska gebelsovština proglašava bivšu vlast „za vreme Đilasa“ a ne „za vreme Tadića“. A Đilas je tada bio Vesić (vlast na nivou Beograda), a Tadić je bio Vučić (vlast na nivou Srbije).

Pobedio je odgovor – Ovo je doba Sime Spasića.

*U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata,
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić, 9.11.2021.