Justicija – priča o glavnom odborniku, nastavak
25 marta, 2013 u rubrici Kolumne
Dok Radovan Karadžić, alijas Dragan Dabić, do hapšenja 2008. godine zaposlen u jednoj privatnoj beogradskoj ordinaciji koja se bavi alternativnom medicinom, muku muči u Hagu da ubedi tamošnje sudije u svoju nevinost, njegov brat Luka Karadžić, do sredine dvehiljaditih poštar u Nikšiću, alijas član Glavnog odbora Srpske napredne stranke, to u Beogradu mnogo uspešnije radi.
Ovaj poznati politički radnik ima prilično burnu biografiju. Kako je svojevremeno štampa izveštavala on je do sredine dvehiljaditih radio kao poštar u Nikšiću, gde je u nekoj tamošnjoj kafani iz pištolja ranio jednog fudbalskog trenera, pa je tako iz političkih razloga morao da emigrira u Srbiju.
Iz njegove političke biografije se ne da jasno zaključiti zbog čega je u podgoričkom zatvoru proveo 40 dana – da li zbog opisanog događaja ili nečeg dugog, ni kako se odatle izbavio. Biće da je i to bilo nešto – politički! I biografije naših slavnih komunističkih predaka su pisane po zatvorima.
Godinu dana po dolasku u Srbiju, gde je uživao politički azil, Luki se desio golem maler – na žalost, ne poitički. U blizini Topole, vozeći neregistrovani automobil – mercedes, pijan (veštaci se ne slažu sa tačnim procentom alkohola u krvi – od 0,82 do 1,9 promila, što nije bez značaja za kvalifikaciju krivičnog dela), prešao je u suprotnu traku i u direktnom sudaru usmrtio Branislavu Rebić, devojku staru 21 godinu, koja je u svojoj traci vozila registrovani fijat.
Za to delo je Luka osuđen na dve i po godine zatvora, a pošto je ta presuda potom potvrđena i od strane Apelacionog suda, postala je i pravosnažna, pa je ovaj osuđenik 3. septembra 2012. godine trebao da se javi u Sremskmitrovački zatvor na izdržavanje kazne.
No u to vreme je Luka, kao član Glavnog odbora vodeće stranke vladajuće koalicije, već bio zauzet svojim političkim radom pa je podneo molbu za odlaganje izvršenja presude, koju je Prvi osnovni sud u Beogradu prihvatio kao opravdanu. U medjuvremenu je i Republičko javno tužilaštvo prihvatilo njegov zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je Vrhovni kasacioni sud, postupajući po tom zahtevu, vratio slučaj na ponovno suđenje u Kragujevac, s obrazloženjem da je presuda nerazumljiva. Postoji više mogućih uzroka nesreće u kojoj je poginula Branislava Rebić – svi spadaju u krivicu optuženog, ali se iz presude ne vidi koji je od tih uzroka bio fatalan po život nesrećne Branislave, a ovo naše vrhovno pravosudno telo hoće – od sada, za razliku od onih prethodnih, da sve istera na čistac. Sadejstvo svih mogućih uzroka se ne uzima u obzir. Novo re-reformisano pravosuđe već daje rezultate.
Znatiželjna javnost postavlja pitanje – Ako je za opisano sudovanje trebalo punih šest godina, u slučaju koji se činio sasvim jednostavnim, koliko će vremena biti potrebno da se posle tolikog proteka vremena udovolji opisanim zahtevima Vrhovnog kasacionog suda, te koja je svrha takvog kažnjavanja ako sankcija usledi – ako uopšte i usledi, posle recimo dvadeset godina.
DC, 25.03.2013.