Advokati parekselans – nastavak 2 (07.03.2013).

11 marta, 2013 u rubrici Kolumne

Policija je povela sa 1:0. U. M. je u pratnji svog parekselans advokata B. B. došao u policiju. Taj trenutak su zabeležila sva sredstva informisanja ukljucujući i RTS, koji je o tome u jutarnjem dnevniku dao poseban prilog, kao vest dana. Koliko se sa snimaka vidi U. M. je tamo dočekan raširenih ruku – nikakvi predmeti nalik palicama nisu primećeni. Odmah mu je odobreno i privremeno gostoprimstvo od 48 sati. Tim povodom je B. B. dao i kraću izjavu – da nije bilo „medijske histerije koja vlada proteklih nedelja“, do svega ovoga ne bi ni došlo. Građanin  U. M. bi redovnim putem lako objasnio policiji svoju nevinost i ne bi bilo razloga njegovom daljem zadržavanju u policiji. On je jedan fini mlad čovek – kosmopolita naprednih shvatanja, koji kad bije ne pravi razliku ni po veri ni po rasi, a najbolji dokaz za to je što je u prethodnom slučaju pokušao upaljenu baklju da gurne u usta izvesnom Srbinu, a ovog puta ga sumnjiče da je razbio flašu o glavu izvesnom američkom državljaninu.

Kolega  B. B. niste objasnili da li bi „medijske histerije koja vlada proteklih nedelja“ povodom ovog slučaja bilo, da građanin U. M. nije pobegao sa mesta događaja – što da beži ako su kako sami kažete njegovu nevinost čak i kamere zabeležile, da je se potom – čak i pored bekstva, pojavio u policiji po uredno dostavljenom pozivu, sam ili sa nekim od članova svog advokatskog tima (ako ste vi proteklih nedelja bili toliko zauzeti), da i vi lično niste preko tih istih medija davali izjave kako ćete to saslušanje svog klijenta naknadno dogovoriti sa šefom policije čim smognete vremena, iz čega bi građanstvo moglo da stekne pogrešnu predstavu da se saslušanja kod policije ugovaraju kao tretmani kod frizera, te da li to sve skupa doprinosi ili šteti ugledu advokature. Ne bavim se tom vrstom advokature, a po prirodi koju mi je Bog dao nisam ni ljubomoran, ali kao stariji kolega, dozvoljavam sebi da posumnjam čak i u vašu inteligenciju –   ako već radite tako kako proizilazi da radite, radite to u tihu – pročuće se i bez tog talambasanja sve o vasim sposobnostima, jer u suprotnom sve to što radite može da postane i kontraproduktivno, ne samo za vas lično već i za vaše klijente, a o advokaturi kao javnoj službi, da i ne govorimo.