Priča o građaninu U. M. se nastavlja:PO PRAVU (Zakonu)Tokom istražnog postupka, istražni sudija odlučuje i o pritvoru okrivljenog i o tome donosi Rešenje.Na to Rešenje, nezadovoljna strana – bilo okrivljeni, odnosno njegov branilac, bilo tužilac, imaju pravo žalbe, po kojoj odluku donosi vanpretresno veće istog suda, sastavljeno od tri sudije, po hitnom postupku.

U medjuvremenu, do odluke po žalbi, okrivljeni ostaje u pritvoru.

SUDIJA

Sežana Ilić, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu, je nakon sprovedenog istražnog postupka protiv građanina U. M. prihvatila predlog njegovog branioca o ukidanju daljeg pritvora, jer je smatrala da više ne postoje razlozi za njegovo zadržavanje u pritvoru, te da u daljem toku postupka on može da se brani sa slobode i u tom smislu je donela odgovarajuće Rešenje.

Smatrajući da u konkretnom slučaju postoji opasnost od bekstva, što je inače i najčešći razlog za zadržavanje okrivljenog u pritvoru, a imajući u vidu da je to upravo i bio slučaj sa građaninom U. M. pre nego što je pristupio istražnom postupku, Tužilac je protiv tog Rešenja izjavio žalbu i kako je gore navedeno o toj žalbi je trebalo da odlučuje vanpretresno veće.

Sudija Ilić, međutim nije čekala njihovu odluku, već je građanina U. M odmah pustila iz pritvora.
Istog dana, 22 marta, vanpretresno veće je poništilo Rešenje sudije Ilić o ukidanju pritvora, pa je građanin U. M. pozvan da se ponovo javi u zatvor, što je on – tri dana kasnije, i učinio.

O POSTUPKU SUDIJE

Postupak Sudije u konkretnom slučaju je krajnje neuobičajen i po pravilu se ne sreće u sudskoj praksi, pa bi se u skladu sa tim mogao i okvalifikovati – od neznanja, što je manje verovatno, jer u pitanju je pravna abeceda, do krajnje osionosti, ili, možda, nečeg trećeg, jer očigledno je da je ovde u pitanju sudija parekselans.

SUDIJA SNEŽANA ILIĆ CV (CURICULUM VITAE)

Snežana Ilić je za sudiju Prvog osnovnog suda u Beogradu reizabrana Odlukom Visokog saveta sudstva od 18.09.2012. godine, donetom u postupku izvršenja Odluke Ustavnog suda o ukidanju Odluke prethodnog Visokog saveta sudstva kojom je određenom broju sudija prestala sudijska funkcija, a sve na osnovu Pravila (istih) o primeni Odluke o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za obavljanje sudijske funkcije.

Prema podacima o stručnosti, objavljenim u listu “Blic” od 26.03.2013. godine sudija Snežana Ilić je u 2006. godini, imala samo 45,35 odsto potvrđenih presuda, da bi se u narednim godinama taj procenat stalno popravljao, pa je tako u 2007. godini već bio 50,51 odsto, a u 2008. čak 55.96 odsto, iz čega se jasno vidi da je pomenuta sudija, učeći se uz rad, stalno napredovala, međutim prethodna vlast, odnosno prethodni Visoki savet sudstva, očigledno za to nije imao razumevanje, pa je ona bila razrešena obavljanja sudijske funkcije.
Prema istom izvoru, Snežana Ilić je krajem devedesetih, u vreme Zakona o prekršajima poznatog po oštrim kaznama prema medijima i članovima Otpora, bila pomoćnica Ministra pravde Dragoljuba Jankovića, zadužena za prekršaje.

USTAVNI SUD

Odluka Ustavnog suda se mora poštovati – po Zakonu, pa su tako sve sudije koje su Odlukom prethodnog Visokog saveta sudstva bile razrešene sudijske dužnosti, posle tri godine (plaćenog) odsustva ponovo postale sudije. Ja, koji ponekad volim da kažem da odmah shvatim kad mi se tri puta objasni, nisam siguran da bih, ovog puta, to ni tada shvatio. Ako gore pomenuti, najuvaženiji pravosudni organi ove zemlje – Visoki savet sudstva i Ustavni sud, sudeći na osnovu istih pravila o oceni stručnosti za obavljanje sudijske funkcije, donose totalno oprečne odluke, onda mi se – na moju radost, čini da tu pre nije nešto u redu sa njima nego sa mnom.

Ako je Ustavni sud već odlučio da ospori prethodnu odluku tadašnjeg sastava Visokog saveta sudstva, zar je morao da tu odluku poništi u celini, te da tako omogući da se i sudije sa stručnim ostvarenjima kao što je ovaj ovde prikazani nađu na listi stručnih, sa svim posledicama koje takva odluka nosi. A ako je i odlučio da tu odluku poništi u celosti, zar je morao da čeka tri godine sa donošenjem takve odluke. Rekao bih da je Ustavni sud procenio da za vreme prethodne vlasti nije bilo dovoljno političke volje za donošenje tako radikalne odluke, te da su ti uslovi nastali tek po dolasku na vlast nove političke garniture. To, ili još jednostavnije – takvom odlukom se Ustavni sud, jednostavno deklarisao prema novoj vlasti, tako da veleuvažene sudije u togama, ne moraju više da brinu za svoju sopstvenu reizbornost.

A ako je tako, onda tu nema ničeg od nezavisne sudske vlasti.

DC. 28.03.2013.