Još malo o parekselans advokatima – ne bi bilo u redu da izostavimo najaktuelnijeg i po sadašnjem značaju najvažnijeg, Vladimira Cvijana (dalje: VC).

VC je u periodu od 2005 – 2008. godine bio Generalni sekretar i savetnik za pravna pitanja tadašnjeg Predsednika Republike Borisa Tadića, ali pošto je po prirodi napredan, a tu nije mogao dalje da napreduje, prešao je u Srpsku naprednu stranku. Uzgred, a u okviru paketa prelaska, optužio je svoje dotadašnje partijske drugarice, predsednicu Vrhovnog saveta sudstva Natu Mesarović i ministarku pravde Snežanu Malović da su deo „pravosudne mafije“, čime je u startu stekao bezrezervno poverenje svoje nove stranke, a pošto se, sasvim slučajno, to dešavalo neposredno pred izbore, odmah je stavljen i na listu kandidata za poslanike Srpske napredne stranke u beogradskoj opštini Zvezdara. Tamo je, pored već ispoljene mentalne snage koju je očigledno posedovao, pokazao i svoju fizičku snagu tako što je, prema pisanju štampe, pri pokušaju da uzme biračke spiskove, pretukao aktivistu svoje pređašnje Demokratske stranke.

U štampi nije objavljeno kad je VC postao advokat, ali je, nekako u to vreme, objavljeno da je postao jedan od  branilaca Sretena Jocića, optuženog za ubistvo zagrebačkog novinara Ive Pukanića i jednog njegovog saradnika, koji je pritom takođe stradao kao kolateralna šteta. Mom divljenju tu već nema kraja. Mnogi advokati provedu čitav svoj radni vek a da ne dobiju ni jedan ozbiljniji slučaj, a VC odmah pa “kapitalca”. Svaka čast! Mada, mi tu nešto ne štima. Njegovo ime, kao advokata, pominje se još 2010. godine – u vreme dok je bio Generalni sekretar i pravni savetnik Borisa Tadića, na suđenju vlasniku „Slap grupe“ Slaviši Puriću, poznatom po tome što je učestvovao u privatizaciji preko 70 državnih preduzeća i da su potom sva ta preduzeća propala. I ne samo to. Povodom tog istog pretresa je objavljeno da je, dok je pomenuti Slaviša bio u zatvoru, VC – njegov advokat, postavljen za direktora – njegove (Slavišine), fabrike „Slap“ u Čačku, što jednostavno ne može da bude tačno, jer advokati ne mogu da se bave profesionalno ni jednim drugim poslom i to se strogo poštuje. Sećam se, meni su, kad sam se u Komori prijavljivao za advokata tražili ne samo potvrdu da ne radim ni na kom drugom mestu, već i izjavu da ću – ako negde radim, prestati da obavljam taj posao do momenta polaganja zakletve, tako da ja ne verujem u ono što štampa piše o kolegi VC. Proizilazi da je on, u vreme dok je bio Generalni sekretar i Savetnik Predsednika države istovremeno bio i advokat, pa čak i direktor firme, što bi bio dovoljan razlog za brisanje sa liste advokata, a ako nije bio advokat, a obavljao te poslove, da je činio krivično delo nadripisarstva. Ja jednostavno u to ne verujem! Svašta ova štampa piše!

Parekselans advokat je VC postao vrlo brzo. Nedavno je, prema krivičnoj prijavi koju je protiv njega podnela Demokratska stranka, preko svog kolege advokata Stanimirovića (proizilazi da je i ovaj pareekselans – koliko li ih je!), pokušao da izdejstvuje puštanje iz pritvora jednog od svojih klijenata kome sudi Vladimir Mesarović, sudija Višeg suda u Beogradu, inače sin poznatije mame, takođe sudije Nate Mesarović, po principu – i on i mama bi u tom slučaju mogli računati na svu blagonaklonost VC-a, i obrnuto – ako na to ne pristine. Šteta što ova prijateljska inicijativa nije uspela, jer bila bi to prilika da se izglade i pređašnji nesporazumi Cvijan – Mesarović, još iz vremena kad je Vladimir prilikom jedne posete svojoj tadašnjoj partiskoj drugarici, u to vreme Predsednici Visokog saveta sudstva, kršom snimio taj razgovor, što pokazuje da se VC još u vreme savetovanja Predsednika iz hobija veoma intertesovao i za pravnu operativu.

Danas je VC Predsednik Odbora za zakonodavstvo i ustavna pitanja Skupštine Srbije.

DC, 27.02.2013.