Odavno vam nisam ispričao ni jednu bajku. Bilo je to u ono retrogradno komunističko vreme. Imali smo samo tri novine. Oni pravi komunisti, tzv. aktivisti, su se prepoznavali po tome što su čitali “Borbu”, radnička klasa poznata po tome što čita samo naslove, je čitala “Novosti”,. a mi obični članovi i ostala poštena inteligencija smo čitali “Politiku”. Kasnije se pojavila i “Politika ekspres”, no to nije mnogo ni važno za ovu priču, jer je bajka o Alisi u zemlji čuda izlazila u “Politici”. A bilo je još bajki – bili smo svetska velesila u fudbalu, a u šahu smo – iza neprikosnovenog SSSR-a, bili druga nacija u svetu. U to vreme su sport i šah bili razdvojeni, pa su sportom upravljali sportisti a šahom šahisti.

Danas, bajke više nema. U fudbalu smo u poslednje vreme nešto malo napredovali tako da se danas nalazimo na 35 mestu u svetu, a u šahu trenutno nije poznato ni gde smo. Postali smo  mnogo racionalniji, pa smo šah proglasili sportom i tako omogućili da Alisa, koja je glavni lik u ovoj bajci, rukovodi i sportom i šahom, jer – što bi Đorđe Balašević rekao, u pitanju su nijanse.

Alisa je ovih dana imala važan posao – izbore za čelnike Sportskog saveza Srbije. Po oceni sportske javnosti, ovaj savez je u dosadašnjem sastavu radio dobro, pa je s iznenađenjem primljena vest koju su objavili neki upućeni mediji – i to samo na nedelju dana pred izbore, da se dosadašnji predsednik, Aleksandar Šoštar, proslavljeni reprezentativac u vaterpolu i član kuće slavnih, povlači i da neće ponovo konkurisati za tu funkciju.

Ispostavilo se međutim da od svih upućenih jedino sam Šoštar nije bio upućen u tu svoju odluku, pa je odmah – iz Budimpešte, gde je kao delegat Srbije učestvovao u radu kongresa LEN – najjačeg tela evropske organizacije vodenih sportova, gde mu je, kao bivšem sportisti svetskog ugleda, ukazano i posebno poverenje izborom u Izvršni biro te organizacije, poslao sledeću poruku – Apsolutna neistina, ti koji su pustili tu priču i zvali neke ljude, neka im služi na čast. Ovoj zemlji sam dao mnogo, a služiću joj i dalje. Sama činjenica da me je podržalo više od 100 sportskih saveza govori o svemu i obavezuje.

Sirota Alisa našla se u čudu. Nju niko nije obavestio o čemu se tu radi, pa se tako i ona našla među neupućenima.

Ubrzo se razjasnilo i ko je pravi kandidat za tu funkciju – to je mašinski inženjer Ivan Bakić, direktor (od nedavno) sportskog centra “Šumice”, koji je, kako je objašnjeno, nekada radio i kao košarkaški radnik, a koji uz to ima i podršku aktuelnih političkih struktura. Gospodin Bakić, uveren da će on biti izabran na tu funkciju, predstavio je i svoj program rada. – Akcenat će biti na razvoju neolimpijskih sportova u lokalknim zajednicama. Odmah su konsultovane sportske enciklopedije i metodom isključivanja zaključeno da se kao neolimpijske discipline još vode – mačevanje i skok u dalj iz mesta u punoj viteškoj opremi, bacanje kamena s ramena i još neke viteške igre.

Pošto je to razjašnjeno, ostala je još jedino dilema ko tog čoveka uopšte poznaje kao sportskog radnika. Alisa je odmah oslobođena svih sumnji, jer kako je poznato ona je ozbiljna porodična žena i malo je verovatno da je sklona bilo kakvim aferama. No, ubrzo je i to razjašnjeno. Stoji činjenica da Gospodina Bakića malo ko zna u svetu sporta, ali ga zato lično zna njegov kum, Nebojša Stefanović, potpredsednik Srpske napredne stranke, Predsednik skupštine Republike Srbije i još poznatiji sportski radnik, koji je procenio da Alisa, njegova partijsaka drugarica, ministarka sporta, nije još dovoljno ovldala sportskim veštinama, pa je hteo da joj pomogne – jedino je propustio da je o tome i obavesti.

Procenjuje se da nesrećni Šoštar u ovako oštroj konkurenciji nema realnih šansi za ponovni izbor.

DC, 15.03.2013.